Бројни балкански медији су недавно пренели да би Србији, у замену за признање независности Косова, могли обећати Драч. Тако је бар изјавио „министар“ за европске интеграције самопроглашене републике Косово Бљерим Река. 

Руски политиколог и публициста, експерт за новију историју Балкана и „обојене револуције“, професор МГИМО Јелена Пономарјова анализирала је предлог косовских сепаратиста за портал „Балканист“. 

„’Министар’ за европске интеграције самопроглашене републике Косово, Бљерим Река, сматра да је овај предлог изузетно користан за Србију, јер може да реши два српска проблема: питање Косова и приступ мору. У ствари, приступ мору није најважнији задатак у савременом свету“, приметила је руски политиколог и као пример навела Белорусију која се изборила за ауторитет иако није морска држава. 

„Постоје самодовољне државе које немају приступ мору, али истовремено остају озбиљни геополитички фактори на међународној сцени. Најбољи пример на постсовјетском простору је Белорусија. Стога, подмукло је убеђивати неког да мора пристати на било које компромисе због изласка на море“, каже Јелена Пономарјова. 

Она додаје да Албанија сигурно неће предати свој други највећи град. 

„Ми одлично схватамо да Албанијa неће предати Србији Драч. Само једно пристаниште би могло да се рачуна за победу. Али чак и да Србија користи пристаниште, како ће преносити своју робу преко непријатељских држава? Да ли то пристаниште вреди колико читава метафизика и геополитика косовског питања“, каже професорка МГИМО. 

Она је убеђена да је тај предлог само део политичке игре Вашингтона. 

„Одакле уопште ти разговори? Почетком марта председник Србије је посетио Вашингтон, а тамо се састао и са Хашимом Тачијем. Касније је амерички амбасадор у Србији Ентони Годфри похвалио председника Вучића и шефа српске дипломатије Дачића за напредак у евроинтеграцији. Амерички интереси су на овај или онај начин реализовани у овом региону. Србија активно иде ка Европској унији, али друга је ствар са којим напорима ће све то остварити“, каже Пономарјова.

„Вучић је у интевјуу у Вашингтону рекао да се већина Срба залаже за ‘замрзнути сукоб’ са Приштином, али да он није један од тих Срба. Он је као председник спреман да разговара о овом питању, да тражи компромис, да води дијалог. Након ових преговора се појавила идеја о предаји Србији албанске луке“, објашњава Пономарјова. „Али када Срби буду рекли ‘не, нас то не занима, ми не признајемо суверенитет Косова’, онда ће Вашингтон и Брисел почети да заврћу руку Србији. Оптужиће је да није у стању да преговара, да не пристаје на услове, да није задовољна предложеним опцијама. Преговори ће се одужити и заћи у ћорсокак. Предлагати оно што се не може реализовати је тактика завртања руку. То је лош знак“, упозорава Јелена Пономарјова. 

Она је коментарисала и идеју могућег разграничења Косова. 

„Што се тиче корекције граница и модела Заједница плус, о чему је такође било речи у Вашингтону, треба погледати у ком контексту ће се догодити та корекција граница и шта ће косовски Албанци тражити заузврат. Сам Вучић је пре неколико месеци рекао да су услови Европске уније толико компликовани да Србија мора да се попне на Еверест да би испунила те политичко-економске захтеве. Још увек не знамо какви могу бити нови услови уз корекцију граница“, каже Јелена Пономарјова. 

„Искуство ми говори да ни сам председниик Србије не зна читаву игру Американаца. Они могу говорити једно, Тачи друго, а мислити на треће, као што је било 1999. у Рамбујеу. Србија мора бити опрезна и не пристајати на предлоге косовских Албанаца које у ствари диктира Запада“, закључила је Јелена Пономарјова. 

А ево шта о српском изласку на море каже Јелена Гускова, руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука.

„Београду су дали мало времена за решавање косовског питања. И Вашингтон и Европска унија поново покушавају да натерају Београд и Приштину да седну за преговарачки сто: Србији су обећане различите бенефиције; Косово најављује да ће укинути стопостотне таксе; у медијима се појављују информације да ће Београд за признање Косова добити новац и инвестиције“, набраја Јелена Гускова.

Руска историчарка је сигурна да су та обећања само сир у мишоловци, а то схвата и српски председник, додаје она. 

„Није случајно Александар Вучић више пута упозоравао да ће му бити понуђено решење косовског питања које неће одговарати Београду, али који се не може одбити“, подсећа руски експерт. 

„Преговарачки процес ће бити изузетно тежак и заћи ће у ћорсокак. Србију ће, највероватније, присиљавати да призна независност Косова. Али Београд и даље има прилику да нађе најприхватљивији излаз из ситуације“, сигурна је Јелена Гускова.

Коначна одлука мора да одговара српским националним интересима. 

„Прво су предложили део територије Косова и Метохије, сада Драч… можда још предложе Улцињ у којем живе Албанци… Сви ови предлози географски не одговарају Србији. До тих лука је немогуће стићи и оне се не граниче са територијом Србије. И ја не верујем да би на то пристали Албанци из Албаније, Црне Горе и КиМ“, објашњава Гускова. 

Она сматра да су сличне изјаве само покушај да се манипулише Србијом и српском јавношћу. 

„То је нешто попут бачене удице са мамцем. Покушај да натерају Србију да настави преговоре, да јој понуде неки избор. Али то није озбиљан предлог“, сигурна је Јелена Гускова.