Руски политиколог и публициста, стручњак за новију историју Балкана и „обојене револуције“, професорка МГИМО Јелена Пономарјова негирала је мишљење да споразуми постигнути између Србије, Сједињених Држава и Косова у Белој кући могу да угрозе односе Београда и Москве.

„Вашингтонски споразум се не уклапа у праксу потписивања међународних правних докумената, јер му недостаје потпис другог учесника у преговорима и више личи на неку врсту споразума о намерама или спремности за одређене акције“, каже Јелена Пономарјова.

Преговори у Вашингтону постали су још један покретач раскола у српском друштву, приметила је она. Неки од њених представника оштро су критиковали ове споразуме. Јелена Пономарјова је објаснила чиме је та критика мотивисана.

„Постоје романтичари који би желели да у политици виде одређене идеале и идеалистичке тежње представника српског народа. Ово је велики проблем. Ситуација је толико тешка да многи не желе или не могу да прихвате политички реализам. Претерано емоционално реагују на нове изазове, што је у политици неприхватљиво. Морате имати хладну главу и мислити рационално да бисте видели слику која није увек пријатна“, каже руска историчарка.

Она има два главна питања за српске колеге. 

„Који се српски политичар може навести као пример, осим Слободана Милошевића, којег је, као што знамо, српска опозиција, која је на власт дошла услед пуча 2000. године, предала Хашком трибуналу, где је он и убијен? Друго питање је на шта је опозиција спремна ако Александар Вучић покаже бескомпромисан однос према Западу? Да ли је српска опозиција спремна да иде до краја и брани Косово са оружјем у рукама? Да ли ће српско друштво ратовати за Косово? Да ли је спремно за исте санкције које су биле у време Милошевића и због којих је срушен 2000. године? Да ли су Срби спремни за затварање европских граница и пад животног стандарда што би уследило ако Вучић покаже оштар преговарачки став? Да ли су представници значајног дела српског друштва спремни за друге последице хегемоније САД“, пита Јелена Пономарјова. 

Политиколог је уверена да споразуми потписани у Белој кући у овој фази не угрожавају односе Србије и Русије. Иначе, две земље су достигле највиши ниво сарадње у време Вучића. 

„Треба разумети да вашингтонски споразуми не могу наштетити односима Србије и Русије. Консултације са Москвом о косовском питању се настављају“, подсећа она. 

„Вашингтонски споразум не доноси озбиљне промене у косовском питању, са изузетком, можда, побољшања економске ситуације косовских Срба“, уверена је Јелена Пономарјова.

Она признаје да Вашингтонски споразум изазива одређена питања, али подсећа зашто је он у принципу постао могућ. 

„Ни на који начин не браним овај папир (он покреће бројна питања), али нисмо били присутни на преговорима и не знамо много деликатних тренутака. Очигледно је да је политика Вашингтона усмерена на ограничавање Вучићевих могућности, али желим да вас подсетим да је српски лидер наследио те могућности од бивших председника Тадића и Николића и да је то резултат понижења које је та земља доживела 1999. године. Говорим не само о бомбардовању, већ и о накнадним споразумима који су зауставили агресију. А ми, аналитичари, писали смо о језуитској улози коју је руска дипломатија имала у тим споразумима и о томе да су споразуми могли бити другачији. Ипак, желела бих да нагласим да је Русија један од бранилаца и чувара српске државности. Ту су и Кина и друге земље које не признају независност самопроглашеног Косова. Покушавамо не само да заштитимо територијални интегритет Србије, већ и да одржимо мир у региону, као и да обезбедимо интеракцију Срба који живе на Косову са својом отаџбином. У том смислу, вашингтонски споразуми — мислим да је и Вучић размишљао на исти начин — не забијају клин у односе са Русијом“, нагласила је Пономарјова. 

Јелена Пономарјова је такође истакла надљудске напоре које Србија чини против притиска САД и НАТО-а.

„Видимо како Србији дрско заврћу руке, а то се манифестује у политичком оптерећењу споразума. Чињеница да је држава одлучила да не учествује у међународним војним вежбама ‘Словенско братство’ је велико достигнуће америчке дипломатије. Али српско руководство је, упркос притисцима, направило невероватан корак одустајући од маневара са НАТО-ом, који се, као што знамо, изводе многоструко више него са Русијом. Тако да се не зна ко је највише изгубио. И када српски министар одбране јавно говори о томе, то много значи“, истиче професор МГИМО.

Својим српским колегама саветује да мирно, без емоција, анализирају стање ствари и непријатељско окружење у којем је Србија данас.

„Унутрашњи раскол само погоршава и слаби положај Србије. Неопходно је створити платформу за дијалог, можда саветодавно веће, где председник може да чује став грађана. Али неприхватљиво је у кризним временима, тешким за државу, брисати ноге својим председником, понижавати га у својој земљи! Он одлично разуме како се западни партнери заиста односе према њему“, приметила је Јелена Пономарјова.

Према њеним речима, Москва спорије одговара на изазове, јер сноси терет сопствених проблема везаних за Балкан, који још увек нису превазиђени.

„Али то не значи да морамо да стварамо препреке у потрази за решењем косовског питања. Неопходно је, можда, замрзнути то питање да бисте након неког времена погледали на њега из другог угла. Сада се не смеју предузимати драстични кораци за уништавање политичког система унутар Србије. Разумем да ће моје српске колеге негативно реаговати на ове моје речи, али развој ситуације гледам свеобухватно, а српски стручњаци, на жалост, виде само мали делић проблема на мапи света. Светска геополитичка карта је огромна, а Руска Федерација Косово види као малу тачку на њој. Позивам своје српске колеге да конструктивно оцене ситуацију, да примене сво искуство и знање и да трезвеније и смиреније гледају на стање ствари. И, пре свега, неопходно је да одлуче на које су ризике спремни у решавању косовског питања. За мене је очигледно да Вучић није издајник. Он је политички реалиста. Видела сам његов израз лица пре тренутка потписивања овог папира. Српско друштво не сме да вређа лидера своје земље“, закључила је Јелена Пономарјова.