На самиту „Берлинског процеса“, који уједињује земље ЕУ и Западног Балкана договорено је стварање заједничког регионалног тржишта до краја 2024. године, али конфликт између Софије и Скопља није регулисан.
Прошле недеље се у Софији коначно одржао седми самит „Берлинског процеса“, који је одложен за неколико месеци због епидемије корона вируса. Иако је ова спољнополитичка иницијатива Немачке ујединила земље Европске уније и Западног Балкана и има за циљ европску интеграцију, први пут је лидер једне од држава региона, премијер Северне Македоније, постао копредседник самита. Све претходне самите — у Берлину (2014), Бечу (2015), Паризу (2016), Трсту (2017), Лондону (2018) и Познању (2019) — водили су лидери земаља домаћина ЕУ.
Али, главна карактеристика софијског самита 10. новембра био је његов полувиртуелни карактер: физички су били присутни само премијер Бугарске Бојко Борисов и његов колега из Северне Македоније Зоран Заев, а сви остали су учествовали у режиму видеоконференције. Управо су Бојко и Заев на заједничкој конференцији за штампу, на којој је путем видео везе учествовала и немачка канцеларка Ангела Меркел, испричали о главним достигнућима самита: потписивање декларације о „зеленој агенди“ и формирање заједничког регионалног тржишта за Западни Балкан, као и план за стварање таквих тржишта за 2021-2024.
Самит је одржан под паролом „Заједничко регионално тржиште као катализатор за дубљу интеграцију и подстицај ка јединственом тржишту ЕУ“. То тржиште предвиђа слободно кретање робе, капитала, услуга и људи. Заједничко тржиште ће се стварати под управом Централноевропске зоне слободне трговине (CEFTA), која већ укључује све земље региона. Ове декларације одобрили су представници свих шест држава Западног Балкана: премијери Северне Македоније, Србије и Албаније — Зоран Заев, Ана Брнабић и Еди Рама, шеф владе самопроглашене „Републике Косово“ Авдулах Хоти, министар спољних послова Босне и Херцеговине Бисера Турковић и председник Црне Горе Мило Ђукановић.
Ђукановић, иначе, користи сваку прилику да нагласи да он држи власт у Црној Гори, пошто опозиција већ три месеца није у стању да створи владу. Председник Црне Горе захвалио је колегама што су се придружили самиту, додајући да је у изузетно тешким условима новог таласа пандемије корона вируса самит потврдио значај Берлинског процеса и његову незамењиву улогу у јачању регионалне сарадње на Балкану.
Истовремено, српска редакција немачког Deutsche Welle је пренела да је Црна Гора једина која није подржала акциони план за формирање заједничког тржишта на Западном Балкану. Ову информацију нико није потврдио и можда се ради о забуни. Јер Ђукановић се оштро противи другом интеграционом пројекту у региону — такозваном „мини шенгену“. Ову идеју промовише председник Србије Александар Вучић, са којим Ђукановић није у најбољим односима.
У октобру 2019. године Србија, Албанија и Северна Македонија потписале су одговарајући меморандум, а уочи самита у Софији, током видео конференције у којој су учествовали Вучић, Рама и Заев, објављено је да је потписан споразум између Београда и Тиране којим се грађанима Србије и Албаније омогућава да само личном картом прелазе границу две државе. Истовремено, премијери Албаније и Северне Македоније најавили су да се и Косово придружује „мини шенгену“. Заправо, ово је један од главних циљева Вучића, јер ће на тај начин нормализовати саобраћај преко српско-косовске границе, коју Београд не сматра државном, већ административном границом.
Зоран Заев је на конференцији за штампу након самита у Софији такође рекао да се „разговарало о одређеним иницијативама, попут регионалног споразума о путовању са личном картом“, али да су и он и премијер Бугарске и даље били фокусирани на заједничко регионално тржиште. Бојко Борисов је рекао да је „то био наш сан“. „Не заборавимо да је Западни Балкан тржиште за око 20 милиона људи. То су перспективе за младе и адекватан одговор на демографску кризу, то ће допринети регионалној сарадњи и добросуседским односима“, нагласио је Борисов.
Поред лидера Западног Балкана, Бугарске и Хрватске, на самиту у Софији путем видео везе учествовало је и руководство ЕУ — председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен и шеф европске дипломатије Жосеп Борел, као и европски комесар за проширење Оливер Вархели и генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Мајлинда Брегу. Али много важније било је учешће француског председника Емануела Макрона и немачке канцеларке Ангеле Меркел, чији је говор отишао далеко ван оквира теме самита.
Ради се о томе што између Бугарске и Северне Македоније већ дужи низ година постоји сукоб у вези националног идентитета Македонаца. У Софији кажу да су становници Северне Македоније Бугари и да говоре бугарски језик, али да им је у време бивше СФРЈ вештачки наметнут „македонски идентитет“. Након што су министри спољних послова ЕУ дали зелено светло за почетак преговора о приступању Северне Македоније и Албаније у марту 2020, Бугарска је заправо блокирала одлуку о томе на нивоу шефова држава и влада. Софија прети да ће искористити право вета у Бриселу 17. новембра, а то ће и одложити могући почетак преговора 2021. године.
Ангела Меркел је током самита у Софији изразила наду да ће преговори о приступању Албаније и Северне Македоније Европској унији почети пре краја немачког председавања Европском унијом, односно пре краја ове године, и позвала Бугарску и Северну Македонију да се помире и постигну споразум. А на крају је у обраћању лидерима свих земаља у региону патетично изјавила: „Не смете заборавити да треба заједно да живите“. Поред тога, Меркелова је најавила да ће следећи самит „Берлинског процеса“ бити одржан у главном граду Немачке и позвала све да учествују на њему.
Међутим, чини се да речи Ангеле Меркел никако нису утицале на бугарског премијера Бојка Борисова који верује да лидери ЕУ подржавају антивладине акције у Бугарској од почетка јула 2020. године. Ројтерс је увече 15. новембра, позивајући се на бугарску министарку спољних послова Јекатерину Захаријеву, известио да та земља планира да у уторак изрази своје неслагање са почетком преговора о придруживању Европској унији суседне Северне Македоније, будући да две државе још увек нису решиле питања око историје и језика.
„Кажемо ‘не’ почетку преговора са ЕУ, а не чланству Северне Македоније у Европској унији“, цитира агенција изјаву Захаријеве. „Нико не оспорава њихово право на самоопредељење и да свој језик називају како желе, али не слажемо се да се то право заснива на мржњи, крађи историје и негирању Бугарске“, рекла је Захаријева. „Ако наставе тако, почеће да негирају постојање бугарске нације“, додала је бугарска министарка спољних послова.
Међутим, како знамо из историје ЕУ, одлука се може променити у последњем тренутку. Тако су у јесен 2005. канцелари Немачке и Аустрије Ангела Меркел и Волфганг Шусел желели да оставе отворену могућност да преговори ЕУ са Турском буду о „привилегованом партнерству“, а не о пуноправном чланству ове земље. Међутим, преговори о придруживању Турске су започети са „заједничким циљем“ чланства, а став Меркелове и Шусела променио се дан пре почетка преговора, после једног телефонског позива из Вашингтона.
