Како је самит Иницијативе три мора изазвао сукобе у руководству Хрватске и Бугарске
Пети самит држава Иницијативе три мора одавно је био под знаком питања. Обично се самити ове организације која уједињује 12 земаља Централне и Источне Европе између Јадранског, Балтичког и Црног мора одржавају лети, али је 2020. године све планове пореметила епидемија корона вируса. Естонија, која је председавала организацијом 2019-2020, одложила је догађај за 19. и 20. октобар, али до последњег тренутка није било јасно да ли ће се одржати.
На крају, под притиском Пољске, која заслужено сматра идеју Три мора својом, одлучили су да се самит одржи у режиму видео конференције, а у последњем тренутку одлучено је да Хрватску представља премијер Андреј Пленковић.
Зоран Милановић: Иницијатива три мора је „непотребна и штетна“
Одлука ко ће представљати Хрватску је резултат гласног сукоба премијера Пленковића и председника Зорана Милановића. Ујутро 19. октобра Милановић је отпутовао у Чаковец где је новинарима рекао да је Иницијатива три мора за Загреб „непотребна и потенцијално штетна“.
„Против тога сам да Хрватска да и липе за ту иницијативу ако не видимо јасно како, шта и када“, рекао је Милановић.
Према његовом мишљењу, главни циљеви Иницијативе три мора, који су се појавили током администрације Барака Обаме, су приморавање земаља региона да купују амерички течни природни гас и покушај изолације Русије.
„У изолирању Русије на овакав начин судјеловати нећу, то сматра глупим и штетним за Хрватску. Видимо како се то прелама и на односе САД-а, ове сад администрације и Немачке. Немачку се практично мобингира да одустане од пројекта Северни ток 2. То није утакмица у којој Хрватска треба судјеловати и замјерати се и Берлину и Москви“, рекао је Зоран Милановић.
Према речима хрватског председника, у стварности се ради о „стварању бирократских структура за праве људе“.
Он је рекао да у хрватској политици има доста људи који су одрасли као бирократске прираслице и све гледају кроз бујање институција.
„Већ видим како се ствара некакав секретаријат Иницијативе три мора у Загребу или Дубровнику, како једно пет, шест штићеника добија посао и тако се каријере настављају, добија се ловица“, рекао је Милановић и напоменуо да за две године од оснивања инвестиционог фонда Иницијативе три мора Хрватска није ништа добила.
„Две године није уплаћено ни еура и сад чујем информације да ће Хрватска уплатити 20 милиона евра у некакав заједнички фонд. То је пуно новца“, нагласио је председник државе. Према његовом мишљењу, требало би да се власти усредсреде на сарадњу у оквиру Европске уније, из чијих средстава Хрватска у наредној деценији де факто може добити 30 милијарди евра, што ће омогућити да „четири милиона становника из темеља промене живот“.
Треба рећи да ово није први пут да је Зоран Милановић скептичан према Иницијативи три мора. Хрватски аналитичари наводе чињеницу да је пројекат подржала његова претходница Колинда Грабар-Китаровић, која је била домаћин првог самита Иницијативе три мора у Дубровнику у августу 2015. године. Током своје предизборне кампање 2019. године, Милановић је ову иницијативу назвао „обичном парадом“ Грабар-Китаровићеве. А дан након инаугурације, 20. фебруара 2020, Милановић је врло оштро реаговао на обећања америчког државног секретара Мајка Помпеа да ће за Иницијативу три мора издвојити милијарду долара, истакавши: „Ако говоримо о милијарду долара за цео регион, онда то неће бити довољно ни за кафу“.
А хрватски премијер Андреј Пленковић је током самита рекао да његова влада остаје верна стратешким циљевима Иницијативе три мора и да се нада да ће сарадња земаља учесница дати „огроман потенцијал за раст, узајамну сарадњу и просперитет“.
Такође је додао да се Загреб придружује фонду Три мора, у који преко државне Хрватске банке за обнову и развој улаже до 20 милиона евра. Поред Загреба, већина земаља Иницијативе три мора потврдила је учешће у овом фонду, изузев Аустрије, Словачке и Чешке.
Према Пленковићу, „даље учешће САД у овој иницијативи биће корисно за све учеснике“ и изразио је наду да ће Европска комисија и Немачка бити активније у будућности. То су са своје стране потврдили заменик америчког државног секретара за економски раст, енергетику и животну средину Кeјт Крач, председник Немачке Франк Валтер Штајнмајер и потпредседница Европске комисије Маргарет Вестагер.
Зашто, упркос изјавама председника, Хрватска не напушта Иницијативу три мора? Чињеница је да се у оквиру пројекта земља нада да ће коначно покренути терминал за пријем течног гаса на острву Крк и повезати га са већ изграђеним терминалом у Пољској. Хрватски терминал гради се десетак година. Лобирали су његову појаву Сједињене Државе како би смањиле зависност земље од испорука гаса из Русије. Завршетак изградње предвиђен је за 2021. годину, и нови пројекат треба у потпуности да задовољи потребе Хрватске.
Део капацитета терминала такође је резервисала Мађарска, али овде више говоримо о размени гаса између две земље. Суштина је у томе што је хрватска компанија ППД потписала уговор са Гаспромом до 2027. године. Годишње Хрватска купује милијарду кубика на украјинско-мађарској граници, а затим га преко Мађарске транспортује у Хрватску. Од 2021. овај гас ће остати у Мађарској: Загреб ће га заменити течним гасом који је мађарска компанија MVM резервисала на терминалу на острву Крк. Истовремено, Будимпешта очекује да следеће године добије руски гас преко Турског тока.
Бугарско Министарство спољних послова: 2021. године земљу неће интересовати Иницијатива три мора
У Софији је однос према Иницијативи три мора идентичан са хрватским: овде је подржава председник Румен Радев, а игнорише премијер Бојко Борисов. Румен Радев је чак морао да напусти Талин пре рока, због чињенице да су се у бугарским медијима појавиле информације да је заражен короном. У среду, 21. октобра, Радев је јавности показао још један, већ трећи негативни тест на корона вирус и оптужио своје противнике за провокацију како би пореметили његово учешће у пројекту Три мора.
Прес служба Радева рекла је да се влада земље до последњег тренутка противила председавању Бугарске у „Иницијативи три мора“ и одржавању самита у Софији 2021. године. Истовремено, у Талину је Радев изразио спремност да следеће године буде домаћин састанка и одржао одговарајуће преговоре са шефовима свих учесника који су „подржали идеју бугарског председавања“.
Према саопштењу прес службе Борисова, у фебруару ове године премијер се дистанцирао од идеје о стварању инвестиционог фонда у оквиру Три мора, истичући да та земља већ учествује у другим важним регионалним пројектима. Представник бугарског Министарства спољних послова је 23. јуна, у присуству дипломата акредитованих у Софији, изразио сумњу да ће та земља моћи да буде домаћин самита Иницијативе три мора 2021. године. А у септембру је бугарска министарка спољних послова Екатерина Захаријева саопштила да је држава спремна да подржи наставак председавања Естоније Иницијативом три мора и предложила одлагање преноса ове функције у Софију кроз годину дана. Током припреме заједничке декларације самита у Талину, Министарство спољних послова потврдило је став Захаријеве и предложило да се из документа избаци тачка о одржавању самита следеће године у Бугарској.
Затим је владина прес служба нагласила да Бојко Борисов, како се испоставило, „никада није изражавао негативан став према Иницијативи три мора“. Штавише, премијер је дао задатак обавештајној и контраобавештајној служби земље да сазнају ко стоји иза лажних вести о томе да је Радев заражен вирусом.
Ипак, бугарско Министарство спољних послова је са своје стране поновило свој став о одлагању бугарског председавања Иницијативом три мора и мотивисало то чињеницом да ће 2021. године у земљи бити одржани парламентарни и председнички избори, а у тако напетој атмосфери биће тешко организовати самит.
У том контексту, завршна тачка заједничке изјаве усвојене у Талину, у којој се наводи да „учесници поздрављају спремност Бугарске да буде домаћин следећег самита Иницијативе три мора и њеног пословног форума 2021. године“, изгледа превише оптимистично и не разјашњава ситуацију.