
Нови модел поделе власти у Македонији све више подсећа на Либан (попут Македонаца и Албанаца, либански шиити, сунити и хришћани такође имају одвојена „представништва“ у парламенту). Као и у Либану, у Македонији САД и ЕУ од 2001. спроводе различите политичке експерименте са државним институцијама. Као што се очекивало, под притиском Вашингтона и Брисела, владу су формирали Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ) Зорана Заева и њена коалиција „Можемо“ и албанске снаге — Демократска унија за интеграцију (ДУИ) Алија Ахметија и Демократска партија Албанаца (ДПА). У очекивању решења косовског проблема САД и ЕУ су дали предност управо овој комбинацији.
Подсећамо да је према споразуму између СДСМ и ДУИ одлучено да премијер поново буде Зоран Заев, који ће последњих сто дана мандата уступити Албанцу.
Дописник Frankfurter Allgemeine Zeitung са Балкана овако пише о формирању новог парламента и владе у Македонији: „У Северној Македонији долази до распада парламентарног система, где је сваки глас подједнако вредан, у корист етничке пропорционалне консензусне демократије, у којој већ није најважније оно што биће речено, већ ко то каже и каквог је етничког порекла. У принципу, ово није ништа ново за Северну Македонију, али постепено она постаје све више подељена“.
Очигледно је да ће се „стара-нова“ влада јасно држати упутстава из Вашингтона и Брисела.
„Честитамо Зорану Заеву на освајању мандата за формирање владе Северне Македоније. Очекујемо да ћемо радити са новим кабинетом након његовог формирања. Подржавамо посвећеност земље демократским принципима, владавини закона и њеној европској будућности“, написала је америчка амбасадорка у Македонији Кејт Мери Бернс на Твитеру. ЕУ је такође честитала Заеву и обећала му да ће га подржати у процесу уласка Македоније у ЕУ.
Влада нова, али све је по старом
Нова влада ће имати подршку 62 од 120 посланика у парламенту. С обзиром на тако малу предност, биће јој тешко да спроведе реформе које Вашингтон и Брисел захтевају од Скопља, као и да усвоји европске законе са најмање 80 посланичких гласова. С обзиром на ово, нико у Македонији не верује да ће нове власти моћи да спроведу озбиљне реформе. Многи стручњаци чак верују да ће се за две године у земљи одржати нови превремени избори, тим пре што СДСМ и ДУИ имају различите политичке концепте.
Ако говоримо о владајућој македонско-албанској коалицији, видимо да је након избора СДСМ погоршао свој положај, а ДУИ поправио. Током преговора са Заевом, Ахмети се показао снажнијим и мудријим и Албанци су стекли предност у подели министарских портфеља.
Нова влада ће сада имати 19 уместо 26 министара. СДСМ и коалиција „Можемо“ ће предложити 13 својих, од којих ће тројица бити министри без портфеља. ДУИ је добио шест мандата, али ће истовремено контролисати кључна министарства — финансије, спољне послове и економију.
Поред тога, упркос чињеници да ће Зоран Заев постати „први“ премијер, у стварности ће влада такође имати албанског премијера „у сенци“ Артана Грубија из партије ДУИ, који ће заузети дужност првог заменика шефа владе и биће задужен за политички систем.
Током преговора о формирању новог кабинета и СДСМ и ДУИ изјавили су да траже „нове и поштене кадрове“, али 80% министара су стари људи, компромитовани политичари који су се у новој влади преселили у друге столице, што је већ изазвало многе шале на друштвеним мрежама. Грађани нису нимало благонаклони према старом-новом кабинету: техничка влада је пре одласка подигла цене електричне енергије за 7,5% — 8%, што је изазвало масовне протесте у неколико македонских градова.
Грађани схватају да СДСМ и његова коалиција „Можемо“ нису одржали своја предизборна обећања. Током кампање Заев је најавио да ће послати ДУИ у опозицију (а ДУИ је, иначе, на власти од 2002. године, изузев кратког периода 2006-2008), јер је та партија умешана у корупцију и криминал. Даље, мото Заева и његове коалиције „Једно друштво за све“ није успео. Земља се поделила на етничке таборе и национализам је у порасту. Заев такође није успео да испуни још једно кључно обећање да ће у влади били исто толико жена колико и мушкараца: у новој влади ће седети 15 мушкараца и само 4 жене.
Како стоје ствари код опозиције?
Коалиција „Алијанса за Албанце“ и још једна албанска партија „Алтернатива“ најавили су да неће учествовати у раду новог парламента и неће подржати нову владу, јер премијер земље није постао Албанац и ДУИ је изневерио очекивања народа.
Македонска опозиција, коју предводи ВМРО-ДПМНЕ, налази се на ивици озбиљног унутрашњег раскола, јер је њен лидер Христијан Мицкоски пре избора тврдио да ће поднети оставку на место шефа странке ако не победи на изборима и не буде могао да формира владу, а сада каже да неће да се повуче.
У међувремену, нова странка „Левица“, која је први пут ушла у парламент са два мандата, постала је прави хит у Македонији, посебно међу младима. „Левица“ се држи пацифистичких ставова и залаже се за повлачење земље из НАТО-а и одржавање добрих односа не само са САД и ЕУ, већ и са Русијом и Кином.
Македонија на корак од федерализације
Нова влада Македоније означила је кретање у правцу ка званичној федерализацији земље (незванично, Македонија је федерација од 2001. године).
Према споразуму између СДСМ-а и ДУИ-а, држава убудуће, приликом организовања нових избора, неће сазивати технички кабинет: уместо тога, у последњих 100 дана владиног мандата, Албанци ће именовати свог премијера.
Председник парламента, Албанац Талат Џафери је почео да води седнице на албанском језику и да се потписује латиницом, иако македонски устав налаже да то буде ћирилица.
А технички министар унутрашњих послова Агим Нухиу је потписао законодавне акте, према којима ће у оним деловима земље у којима Албанци чине 20% становништва или више, полицајци носити ознаке на македонском и албанском језику.
Показало се да је ово последње посебно болно за Македонце, јер се већ све креће ка албанизацији. На пример, у градским управама где је градоначелник Албанац или у канцеларијама албанских партија нећете видети македонске заставе — али постоје албанске, америчке, НАТО и ЕУ заставе. Током државних празника тамо такође нема македонских застава – а албанске су свуда.
У западној Македонији, где живи већина Албанаца, постоје села и мале заједнице у којима нико не плаћа порез нити плаћа рачуне за струју, а полиција врло ретко одлази тамо.
Сада се такође очекује да ће расподела буџета између Македонаца и Албанаца бити у пропорцији 50/50, уз то ће се наставити пријем Албанаца у државну службу. Рекло би се, шта није у реду са последњом иницијативом? Па то што у Министарству за политички систем и међунационалне односе већ има 1406 Албанаца који примају плате и не иду на посао…
Спољна политика: издаја македонских интереса
Један од лидера ДУИ, Артан Груби, већ је написао на свом налогу на Фејсбуку да ће сада тројица Албанаца бити на челу министарстава спољних послова на целом Балкану (у Македонији, на Косову и у Албанији) и да ће сви радити на остваривању „албанског сна“.
Када Албанац Бујар Османи постане шеф Министарства спољних послова Северне Македоније, даља деградација македонске дипломатије у свим правцима само ће се наставити: македонско Министарство спољних послова сада ће координирати своју спољну политику са Тираном и Приштином. Могуће је да ће Македонија дати на коришћење косовским Албанцима своје амбасаде и конзулате, чак и у оним земљама и регионима који не признају независност самопроглашене републике. А ово ће довести до колапса ионако лоших односа са Србијом.
Поред тога, то ће значити погоршање климаве позиције Македоније у преговорима са Софијом. Као резултат, Македонија може да попусти и призна Бугарској свој „државни и етнички секундарни статус“. У Софији су се, иначе, већ обрадовали именовању Албанца на место министра спољних послова.
Због епидемије корона вируса, Македонија тренутно доживљава економску катастрофу и здравствену кризу. Земља се нашла на листи „лидера“ у Европи по броју заражених на милион људи и по броју умрлих. Стручњаци очекују да ће пад БДП-а достићи између 8 и 10%, а буџетски дефицит око 35%. Скопљу су потребне нове позајмице, што ће довести до повећања спољног дуга на 70%. Због централизације власти, само ће чланови владајућих партија добити могућности за запошљавање, што ће покренути нови талас одлива мозгова.
…У међувремену Македонија наставља своје кретање у правцу „либанизације“…
Занимљиво је да су Либан некада називали „Швајцарска на Блиском истоку“, а Македонију „Швајцарска на Балкану“. Наравно, постоји велика сличност између Македоније и Либана: обе државе су веома далеко од Швајцарске.