Председник Србије Александар Вучић пустио је 1. јануара 2021. у рад српску деоницу гасовода „Турски ток“, чиме је знатно проширена српска гасоводна мрежа.

У новој 2021. години Србија се придружила великом броју балканских земаља користећи један од главних руских енергетских ресурса и престала је да зависи од украјинског транзита те обезбедила енергетску стабилност.

„Тренутно шест европских држава добијају руски гас преко ‘Турског тока’. Поред Бугарске, Грчке, Северне Македоније и Румуније, сада гас добијају Србија и Босна и Херцеговина“, рекао је Алексеј Милер, председник Управног одбора „Гаспрома“.

Гас из Русије се транспортује по дну Црног мора до Турске, а затим преко Бугарске стиже и до Србије и БиХ.

Преко два крака „Турског тока“ годишње ће се испоручивати 15,75 милијарди кубика гаса, а Србија ће добити око 3. Руски гас ће омогућити Србима да привуку стране инвеститоре, помоћи да се побољша еколошка ситуација у земљи и да се подигне животни стандард грађана.

Свечано пуштање у рад гасовода је ишло као по лоју, али Русија и Србија су дуго радиле на остварењу овог стратешког задатка.

Првобитни план је био да све количине гаса другог крака дођу из Турске до границе са Бугарском одакле би преко модернизованог бугарског гасовода око 12 милијарди кубика годишње било испоручено Србији. После дистрибуције гаса широм Србије, остатак плавог горива би био испоручен Мађарској.

Планирало се да се до 2019. године синхронизују радови на изградњи свих кракова „Турског тока“ и истовремено да се модернизују бугарски и српски систем дистрибуције гаса. Међутим, када је 2019. године руски Гаспром већ завршио изградњу гасовода до Турске, радови у Србији су тек почели, а у Бугарској још ништа нису предузимали.

Гаспром је као поуздани добављач резервисао за 2020. годину додатне капацитете за транспорт гаса преко Украјине до Србије, иако то за Русију није било повољно ни у економском ни у политичком аспекту.

2020. године наставила се изградња гасовода у Србији и Бугарској, али јесенас се испоставило да Србија из различитих разлога неће моћи да испуни своје обавезе пре марта-априла 2021. То је значило да Гаспром поново мора да моли Украјину да обезбеди транзит гаса за Србију 2021. године.

Председник Србије Александар Вучић је тада узео ствар у своје руке.

Већ у новембру 2020. године формирана је руско-српска радна група која ради под директном контролом српског лидера.

Пошто је Вучић почео да контролише ситуацију изградња гасовода је кренула новим темпом, а даноноћни рад је донео жељени резултат.

У 6 сати ујутру 1. јануара 2021. године Србија је добила прве количине гаса преко гасовода „Турски ток“ и гасоводних мрежа Србије и Бугарске.

Александар Вучић је рекао да је овај догађај „велик и важан за Србију“ и од срца захвалио руском руководству.

„Живела сарадња између Србије и Русије“, рекао је српски лидер.