Српски студенти се позитивно односе према Русији и показују интересовање за руске универзитете. Истовремено, доминација Запада у културном и информационом простору Србије спречава их да сазнају о културним достигнућима Русије и могућностима образовања. Такве закључке износи Маја Младеновић у чланку „Културно-хуманистички аспект руског утицаја на српске студенте“, објављеном у Научно-аналитичком листу Института Европе Руске академије наука.
Српска омладина, која Русију традиционално сматра пријатељском и братском земљом, нашла се у ситуацији да је једноставно лишена могућности да добије потпуне и квалитетне информације о науци, култури и изгледима за учење руског језика и образовање у Русија.
Разлог томе лежи у презасићености српског информационог поља западним медијским производима, пре свега америчке производње. Већина српских ТВ канала и часописа у власништву је западних медијских фондова и компанија. С обзиром на одсуство сопственог ТВ канала, Русији је изузетно тешко да се такмичи са медијским гигантима из ЕУ и Сједињених Држава. Медијска мрежа Спутњик се не може такмичити са америчким CNN-ом и популарним штампаним медијима у власништву немачко-швајцарског концерна Ringer Axel Springer. Поред уобичајених западних вредности, ови медији намећу српској омладини представу о „ружичастим“ изгледима за живот и рад на Западу.
У чланку се такође примећује да је Србија приморана да усвоји западни модел у науци. Многи часописи у Србији излазе на енглеском језику, јер се чланци на српском језику не вреднују, наглашава Маја Младеновић. То је разлог зашто постоји мало интересовање код студената у Србији за учење руског језика. Према истраживању Центра за слободне изборе и демократију из 2019. године, само 5% младих у Србији говори руски.
Међутим, Москва и у таквој ситуацији покушава да српским студентима пружи квалитетне информације о достигнућима руске науке и културе и предностима образовања у Русији. На пример, савезна агенција Россотрудничество ради на промовисању проучавања руског језика, организовању бесплатног образовања на руским универзитетима за младе из Србије. Велики део посла у овом правцу на лицу места обавља Руски центар за науку и културу „Руски дом“, који организује курсеве руског језика, рекламира руске универзитете у Београду. Осим тога, Россотрудничество такође покреће посебне образовне програме попут Нове генерације од 2011. године, програма који има задатак да отвори Русију за стране студенте, као и нове хоризонте за руско-српску сарадњу. Тако је последњих година Русију посетило на десетине младих лидера из различитих сфера делатности.
Аутор чланка сматра да Москва мора да отвори ТВ канал у Србији на руском језику да би могла да представи руску културу у свој њеној разноликости. По мишљењу аутора, дебате, округли столови и културно-образовни догађаји помоћи ће у проширењу и продубљивању знања српске омладине о Русији. Осим тога, како би контакти били ефикасни, владе Србије и Русије треба да промовишу формирање мреже невладиних организација у области културе и образовања.
Заузврат, било би корисно да српска страна уложи више средстава у промоцију савремене руске културе, да створи услове за повећање броја пројеката за младе и за укључивање српске омладине у културни и образовни простор Русије у целини.
Маја Младеновић се ослонила на друштвено истраживање спроведено на Фејсбуку међу стотину студената Филолошког факултета Универзитета у Београду и четири стотине студената других факултета, различитог пола, старости и образовања. Филолози су уопште показали велико интересовање за руску културу, исказујући висок степен интересовања за студирање у Русији.
Фотографија: standard.rs