Преговори Београда и Приштине о статусу Косова се морају наставити у Уједињеним нацијама и Русија мора у њима учествовати као посредник. До таквог су закључка дошли учесници округлог стола који је организовала новинска агенција РИА Новости у Москви под називом „Косово и Метохија: постоје ли начини да се реши конфликт“.

Квазидржава на апаратима за одржавање живота

Ако посматрамо Косово као територију са статусом суверене државе, онда је оцена његовог тренутног стања незадовољавајућа: привреда и грађански систем су у дубокој кризи, међународна подршка ствар прошлости. У протекле три године 18 земаља је повукло признање независности Косова. Земље Јужне Америке, Азије и муслиманског света, као и Ватикан и пет чланица Европске уније, не признају Косово као самосталну државу.

Поред тога, Косово је одавно стекло репутацију „бандитске државе“ која снабдева борцима терористичку (забрањену организацију на територији Руске Федерације) Исламску државу. Западне обавештајне службе су свесне да на територији Косова постоји пет великих кампова за обуку терориста. 40% косовског БДП долази из сиве економије. Кроз Косово воде главни путеви светске трговине дрогом.

Али Вашингтон и даље пружа подршку свом балканском пројекту. Џо Бајден је чак и у честитци поводом Дана државности подсетио Александра Вучића на потребу да Србија призна Косово. Притиска и Брисел. Међутим, мало људи у Србији верује да ће одустајање од дела сопствене територије обезбедити Србији место у европској породици. Европска унија, као посредник у преговорима, само губи ауторитет и легитимитет покушавајући да у дијалог укључи САД. Осим тога, Запад није био у стању да контролише спровођење бриселских споразума и стварање Заједнице српских општина.

Истовремено, присуство НАТО снага у региону само појачава самопоуздање сепаратиста. Највећа америчка база у јужној Европи, Бондстил, главна је препрека нормалном дијалогу. Као резултат тога, приштинско руководство саботира преговоре са Београдом и подстиче нападе на косовске Србе. С обзиром на динамику демографских процеса, Албанци схватају да је време на њиховој страни, па и стратегија протеривања Срба са Космета успешно функционише већ скоро један век.

„Европски слепи пут“: Русија се мора укључити у преговоре у оквиру УН

Суверенитет Србије над Косовом гарантује Резолуција 1244 Савета безбедности УН, а све разговоре о статусу региона, сматрају експерти, требало би вратити под окриље ове међународне организације.

Према речима Милице Ђурђевић, лидера Српске странке Заветници и кандидаткиње за председницу Србије на предстојећим изборима, Брисел је пристрасан посредник у преговорима о Косову, пошто је одавно на страни косовских Албанаца. А у условима када су се САД умешале у преговарачки процес, Београд има свако право да захтева присуство руског представника. Ђурђевићева је нагласила да ће у случају уласка у парламент Српска странка Заветници преузети иницијативу да упути одговарајући званичан захтев Руској Федерацији.

Идеју о укључивању Москве у дијалог подржала је и Јелена Пономарјова, руски политиколог и стручњак за новију историју Балкана, професор МГИМО. „Присуство Русије у преговарачком процесу Београда и Приштине, наравно, пружиће прилику да се чује став Србије… Специјални представници Руске Федерације морају буду присутни на преговорима у континуитету“, рекла је Пономарјова. Она је уверена да косовски проблем треба вратити под окриље УН, јер је ЕУ показала само немоћ и пристрасност.

И Душан Пророковић, начелник Центра за евроазијске студије Института за међународну политику и привреду, сматра да ће одузимање Европској унији статуса преговарачке платформе омогућити „поновно покретање” дијалога који је тренутно у ћорсокаку.

„Питање Косова је талац неспособности Европске уније и погрешних процена Сједињених Држава. Прекршили су међународно право, створили замрзнути конфликт, а једини излаз који они виде јесте да Србија пристане да крши међународно право и прихвати њихове погрешне процене. Суштина тражења решења је у промени формата преговора: они морају бити враћени у УН. Затим, ако САД желе да се укључе, биће принуђене да делују преко Савета безбедности УН. То значи да ће се у процес укључити и Русија. Или можда Кина. Али у овом тренутку је реалније вратити се на формат тројке из 1999. и 2008. године. Посредник би требало да буде комисија у којој ће бити представници Европске уније, Русије и Сједињених Држава, а коју ће формирати Савет безбедности УН“, сматра Пророковић.

На чињеницу да су претходне власти у Београду одлучиле да преговарачку платформу преместе у Брисел подсетио је професор Универзитета у Косовској Митровици, народни посланик и члан СНС-а Милош Банђур. По његовом мишљењу, повратак у Уједињене нације није довољан. Политичар инсистира на поштовању одредби Резолуције 1244 Савета безбедности УН о повратку српске војске и полиције на административну линију разграничења Косова са суседним државама. „Међутим, на Западу ће о томе радије ћутати. Чак напротив: САД бесплатно формирају и наоружавају такозвану војску Косова“, истиче Банђур.

Могући сценарији српско-албанског суседства

Милица Ђурђевић је такође предложила да се обрати пажња на успешне начине решавања сличних криза у свету. Косово би могло имати елементе аутономије Хонг Конга, Квебека, Гренланда, Јужног Тирола и Источне Белгије. Косовски Албанци би имали аутономију у сфери образовања, здравства, социјалне политике, културе, медија, спорта и заштите животне средине, а српски и албански језик били би равноправни на целој територији Косова и Метохије. Приштина би добила унутрашњи суверенитет, док би Београд одлучивао о економији и безбедности, дајући Албанцима право да формирају своју полицију.

Професорка Пономарјова је скренула пажњу и на питање безбедности косовских Срба и стварање нормалних услова за њихов живот. Милош Банђур сматра да ће претња албанских радикала бити неутралисана уколико НАТО трупе на Косову замене мировне снаге КФОР-а, војници неутралних земаља.

Новинар Сергеј Белоус верује да ће оптимизација механизама финансирања српских општина на Косову и пружање подршке локалним предузетницима помоћи да Срби опстану у овој покрајини. Један од инструмената може постати увођење квота за обавезну куповину производа косовских Срба. Поред тога, Београд би требало да почне да проучава косовско друштво и да почне вишегодишњи рад на формирању лојалне интелектуалне и политичке елите, која ће даље „бити спремна на компромисе, уместо да се бави пропагандом и антисрпским предрасудама“.

Најзад, како је рекао Сергеј Белоус, Русија би требало да ојача своје присуство у региону, бар на нивоу организација за људска права које би могле да пруже правну помоћ косовским Србима. Важну улогу би одиграли програми грантова за подршку младима и студентима, чиме би били стимулисани да студирају и живе на Космету.

Насловна фотографија: kosovo-online.com