Много је разлога због којих СПЦ треба да зазире од могућег избора епископа Игнатија за патријарха, упозорава портал „Факти“.

Уочи најважнијег за Српску православну цркву догађаја – избора новог Патријарха који ће се догодити 18. фебруара – у црквеним круговима нема сагласности у вези са могућим кандидатима, пише портал Факти и скреће пажњу на то да је однос међу православним свештенством и верницима према једном од кандидата за патријарха, епископу браничевском Игнатију (Мидићу), двосмислен и опрезан, јер многи га сматрају за (не)скривеног католика!

Јер свака црквена делатност у којој је активан епископ Игнатије постаје поље упитних реформи и експеримената, пише аутор чланка и наводи следеће примере:

„У својој епархији епископ Игнатије сам води Божанску Литургију коју је самостално променио, а исто захтева и од епархијског свештенства. Богослужење је озбиљно смањено. Не певају Блаженства. Изостављене су молитве које су читали клирици. Литургија се увек служи са отвореним вратима. Вернике не причешћује свештеник, већ ђакон, и он то чини истим речима којима се обред врши у католичкој цркви“, пишу Факти. „Штавише, причешће се врши истим речима као код католика, јер је епископ Игнатије познат као филокатолик“, наводи се у чланку.

У тексту се такође поставља питање зашто је епископ Игнатије из свих молитви уклонио израз „душа“? Зашто занемарује теолошко значење које чува Света Православна Црква у чину Божанске Литургије? Епископ Игнатије учи о смртности душе и негира поштовање светитеља Божјих и светих моштију, пишу „Факти“.

Подсећа се такође на теолошке уџбенике који су почели да излазе у Србији почетком века. Тај „експеримент“, је био поверен управо епископу Игнатију, и то је његов први покушај да своју „реформаторску активност“ доведе на ниво целе Цркве, истиче се у чланку.

„Уџбеник епископа Игнатија о Божјем Закону изазвао је оштре критике православне јавности — не учи веру и побожност, јер је лишен података о покајању и духовном животу хришћанина, не помиње Богородицу, светитеље, поштовање моштију. О Сакраментима нема и речи, осим Крштења, Свештенства и Евхаристији, али чак се ни они не називају Сакраментима. Већ се може констатовати да је експеримент епископа донео негативне резултате: вера и интерес ученика за цркву су се охладили, а унутар православне заједнице су почели скандали“, истиче аутор чланка.

23. октобра 2007. године епископ Игнатије је одржао предавање на Богословском факултету у Београду које је „шокирало неправослављем“, пишу „Факти“ и наводе неколико примера из тог предавања:

– Није смрт ушла у свет као последица пада у грех, него је свет смртан зато што је створен;

– По Цркву је штетно и погубно када се обраћа пажња на грех, на етику, на крст, на избављење од ђавола и искупљење од греха, са циљем да нам Бог опрости грехе. Ако се не променимо, остаћемо шачица људи попут секти на Западу;

– Христос не спасава људе од греха, него целу творевину спасава од смрти. Поштовање заповести Божјих не може решити проблем смрти, оно нас може само још више заглибити и створити врзино коло око нас. Верници налазе сигурност у бесмртности душе. Таквима Бог није потребан.

У питањима богопознања, епископ Игнатије никада не помиње молитву као извор духовног искуства хришћанина. Он не воли да цитира Свете Оце, на њих се врло мало позива, увек пристрасно и нерадо, пишу „Факти“ и додају: „У епископској теологији Игнатија нема виталности и снаге, јер је сув, беживотан, сличан административном документу.“

Портал такође наводи догађај из 2019. године када је Синод Српске Православне Цркве изопштио двојицу наставника Богословског факултета у Београду због њихових либералних идеја. Епископ Игнатије, као декан факултета, преварио је Синод, потајно од кога је укинуо наредбу за отпуштање, и послао те наставнике на двогодишњи одмор. За овај чин, епископ Игнатије био је смењен са места декана, али је успео да убеди ректора БУ да не призна свог наследника којег је именовао Синод. Као резултат тога, дипломци 2020. године остали су без диплома и постали су таоци ситуације, пише портал „Факти“ и поставља питање: „Ако му одлука Синода није битна, може ли он бити Патријарх СПЦ?“