Званично именовање немачког политичара Кристијана Шмита (презиме значи „ковач“) за новог високог представника за Босну и Херцеговину изазвало је противречну реакцију у овој балканској земљи.

Тако је лидер Бошњака, председник Странке демократске акције (СДА) и Дома народа БиХ Бакир Изетбеговић изразио наду да иза Шмита стоје јаче снаге, за разлику од његовог претходника Валентина Инцка, и да би Немац могао „учинити више за БиХ“. Истовремено, Изетбеговић је рекао да БиХ неће добити „благонаклонијег“ високог представника од Валентина Инцка и особу која боље од њега познаје ситуацију у земљи.

Хрватски народни савез који окупља већину странака босанских Хрвата, поздравиo је именовање Кристијана Шмита за новог високог представника, очекујући, пре свега, његову подршку у спровођењу изборне реформе у земљи. ХНС се нада да ће Шмит допринети спровођењу реформи које ће БиХ приближити ЕУ и НАТО-у током „године без избора“.

2022. године у Босни и Херцеговини и њеним ентитетима — Републици Српској и Муслиманско-хрватској федерацији — одржаће се парламентарни избори, као и избори нових представника Срба, Хрвата и Бошњака у Председништву БиХ . Проблема око избора представника српског народа нема, али због правног сукоба представника хрватског народа могу изабрати гласовима Бошњака. Тако је Жељко Комшић постао хрватски члан Председништва БиХ 2018. године. Истовремено, Хрвати директно оптужују Валентина Инцка да подржава Бошњаке. На пример, главни уредник портала Хрватски медијски сервис из Мостара Милан Шутало рекао је у коментару за Deutsche Welle да су Инцкове изјаве у СБ УН звучале као да су написане у седишту СДА.

За разлику од Бошњака и Хрвата, босански Срби су именовање новог високог представника за БиХ оценили врло негативно. Председница РС Жељка Цвијановић изјавила је да је начин овог именовања неприхватљив, јер је „неспојив са оним што је предвиђено Дејтонским мировним споразумом“. Српски члан Председништва БиХ и лидер најутицајније српске странке, Савеза независних социјалдемократа (СНСД), Милорад Додик, рекао је да је долазак Шмита на положај Инцка „блеф међународне заједнице“.

„Ако желе да именују новог високог представника, могу га именовати само за ФБиХ, и дефинитивно не за Републику Српску. Стога нећемо прихватити његове одлуке. Уопште не разумем зашто господин Шмит треба да се обрука на овај начин и изгуби поверење у себе као успешног политичара у Немачкој“, рекао је Додик.

У међународној заједници такође на различите начине доживљавају Шмитово именовање. Русија се оштро супротставила овој одлуци. Москва је још прошле године предложила укидање функције међународног (а заправо — западног) „стражара“ у БиХ.

Стејт департмент је пак упутио честитке. „Сједињене Државе честитају Кристијану Шмиту на именовању за високог представника за БиХ. Захваљујемо се амбасадору Инцку на његовом раду и радујемо се наставку нашег партнерства ради имплементације Дејтонског мировног споразума“, написао је на Твитеру званични представник Стејт департмента Нед Прајс.

Сам Кристијан Шмит мало говори о свом будућем раду. У коментарима за медије из Сарајева и Бањалуке, немачки политичар се захвалио Управном одбору Савета за спровођење Дејтонског мировног споразума на именовању и његовом претходнику Валентину Инцку на „изузетној ангажованости у испуњавању функција Високог представника у корист народа БиХ “. Такође је нагласио да ће Инцко наставити са радом до 1. августа 2021. године, и обећао да ће се дотад суздржати од политичких изјава о Босни и Херцеговини.

Шмит је напоменуо да ће се у фази припремног рада фокусирати на блиску координацију са другим међународним и наднационалним структурама и размену идеја — како са представницима власти, тако и са грађанима БиХ, посебно са млађом генерацијом. „Важно је пратити земљу на њеном тешком путу ка Европи“, рекао је Шмит патетично.

А Валентин Инцко је ипак открио неке планове свог наследника. У ексклузивном интервјуу за редакцију Радио Слобода, аустријски дипломата је рекао да ће се „дипломатска офанзива сигурно догодити, мислим да је офанзива већ у току“. Према његовим речима, Шмит је већ одржао важне састанке у Берлину, Бриселу и Сједињеним Државама, као и прве телефонске разговоре са хрватским премијером Андрејем Пленковићем и председником Србије Александром Вучићем.
„Сама Ангела Меркел је рекла да ће сада Босна и Херцеговина бити чешће на дневном реду на вишем нивоу… За то треба да захвалимо Немачкој и господину Шмиту, јер су вратили БиХ на међународни дневни ред. Наравно, постоје и други људи који се сећају Дејтона и биће више људи који ће знати где је БиХ. Стога сам веома захвалан госпођи Меркел што је омогућила господину Шмиту да посети Босну и Херцеговину како би се више пажње посветило овој дивној земљи“, рекао је Валентин Инцко.

Сама Ангела Меркел није јавно коментарисала именовање свог политичког савезника на место високог представника за БиХ, а реакција немачких медија на овај догађај врло је суздржана. С једне стране, DW описује успешну Шмитову политичку каријеру и назива га „поузданим политичарем“, истичући да има чврсту подршку владајуће фракције (сам Шмит је посланик Бундестага од 1990. године). Међутим, према DW-у, Шмитово учешће у немачким активностима на Балкану изгледа прилично затегнуто: наводно, „имао је искуства“ сарадње са регионом као члан одбора Бундестага за спољну и безбедносну политику а касније као заменик министра одбране Савезне Републике Немачке за односе са парламентом (2005-2013). То непосредно потврђује само орден који је добио од хрватског премијера Анте Старчевића за указану помоћ приликом уласка Хрватске у ЕУ 2013. године.

Међутим, у периоду 2014-2018. Кристијан Шмит је био савезни министар за пољопривреду, а у октобру 2017. године, поред претходног, добио је и други министарски портфељ — транспорт и дигиталну инфраструктуру. Истовремено мало је вероватно да је Меркелова високо ценила његов рад: у њеној четвртој влади формираној у марту 2018. године Шмит није добио место министра. Након тога, Шмит је, уз подршку министра унутрашњих послова Савезне Републике Немачке, бившег премијера Баварске Хорста Зехофера, покушао да предводи „тинк тенк“ ХСС-а – Фондацију Ханса Зајдела.

И тек након што је све ово пропало, Шмит се коначно појавио на Балкану: у новембру 2019. он је заједно са бившим високим представником за БиХ у периоду 2006-2007, такође Немцем Кристијаном Шварцом-Шилингом, стигао у Сарајево у вези са кризом у избегличким камповима на територији ФБиХ. Иако се криза наставља до данас, у децембру 2020. године, Шмит је у медијима именован као „кандидат Меркелове“ за место високог представника за БиХ.

Отад се пуно материјала појавило у разним немачким издањима посвећеним и самом Шмиту и Босни и Херцеговини у целини. Готово сви су споменули легендарне речи словачког дипломате Мирослава Лајчака, наследника Шварца-Шилинга и претходника Инцка. „Не желим да будем јахач мртвог коња“, рекао је Лајчак и предао функцију Инцку.

Високи представник за БиХ, овлаштен од стране Уједињених нација, требао би да допринесе спровођењу Дејтонског споразума. Међутим, добро плаћени међународни званичник за то не може бити заинтересован јер ће његова функција бити укинута. Ствар је у томе што је 1999. године високи представник за БиХ добио такозвана „бонска овлашћења“ – право да својом одлуком мења Устав БиХ и њене ентитете, да доноси законе, а такође да укида овлашћења сваког политичара у БиХ и да му забрани да се бави политиком.

Најактивније је ово право искористио британски лорд Педи Ешдаун, високи представник за БиХ у периоду 2002-2006, који је донео 430 одлука о промени закона на различитим нивоима и отпустио 59 званичника. Валентин Инцко, који је донео само 50 таквих одлука, изабрао је другачију тактику: све уставне промене које су биле потребне њему и Бошњацима доносиле су се преко тзв. Уставног суда БиХ у којем трећину чланова чине странци. Управо је ову институцију Инцко претворио у бич против Републике Српске, супротстављајући се њеним државним празницима и неотуђивим правима.

Истовремено, у поменутом интервјуу, Инцко је свом наследнику препоручио да користи „бонска овлашћења“ у случају да не буде у стању да постигне договор између политичких снага унутар БиХ или ако „су прекршени дејтонски споразуми“. Почетком маја 2021. године, након свог следећег извештаја Савету безбедности УН, Инцко се већ враћао теми моћи, рекавши да нема довољну међународну подршку да је искористи. Заузврат, Милорад Додик је тада приметио да су ова овлашћења високог представника за БиХ нелегалне и не одговарају Дејтону.

Пословица каже: свако своју срећу кује. Још увек је тешко рећи да ли ће нови немачки „ковач“ у Сарајеву покушати да „искује“ свој повратак у највишу лигу западнонемачке политике, или ће се с немачком педантношћу вратити примени Дејтонског мировног споразума. Бар један од Шмитових претходника, Немац Шварц-Шилинг, у јануару 2021. претио је да ће искористити бонска овлашћења за промене Устава БиХ.