Стратешко партнерство између Софије и Вашингтона тренутно се развија у три правца: на билатералној основи, на НАТО платформи, у оквиру сарадње између ЕУ и Сједињених Држава. Наравно да је Америка највише заинтересована за Бугарску у војном плану. Још у априлу 2006. године стране су потписале Споразум о одбрамбеној сарадњи (DCA), који предвиђа поступак и услове заједничког коришћења неких војних објеката у Бугарској. Ради се о четири бугарске војне базе у којима је сада распоређено 2.500 америчких војника: ваздухопловна база Безмер у Јамболској области, војни полигон Ново Село у  Сливенској области, логистички центар Ајтос у Бургаској области и ваздухопловна база Граф Итнатијево у Пловдиву.

Вашингтон је потписао сличан документ са Румунијом: америчке војне јединице распоређене на територији ове две земље називају се Заједничка оперативна група Исток (Joint Task Force East). 

6. октобра ове године амерички и бугарски министри одбране Марк Еспер и Красимир Каракачанов потписали су у Вашингтону нову Мапу пута у којој је представљен план војно-техничке сарадње у наредних 10 година.

Документ, између осталог, представља концепт супротстављања Москви. Циљ Сједињених Држава и НАТО-а је притисак на Русију у Црном мору и отежавање Русији приступа у Егејском и Средоземном мору.

Међутим, треба напоменути да проблем за спровођење ових намера представља Турска, односно погоршање њених односа са Сједињеним Државама, НАТО-ом и Француском. Прочитајте више о томе у чланку „Треба ли очекивати турско-грчки рат у Источном Медитерану“.

НАТО штаб на Црном мору и америчка замена совјетских авиона

Током потписивања мапе пута Марк Еспер је приметио да Бугарска тренутно игра одлучујућу улогу у заштити источних граница Северноатлантске алијансе.

„Сједињене Државе су свакако захвалне на блиској одбрамбеној сарадњи између наших земаља. Наравно, имамо многе заједничке интересе у сфери безбедности. Нарочито када се ради о заштити Црног мора“, рекао је Еспер.

Бугарски министар одбране Красимир Каракачанов заузврат је изразио задовољство чињеницом да ће Бугарска захваљујући новом документу постати корисна за НАТО.

„Ово је још један корак који су Сједињене Државе и Бугарска предузеле од Споразума о одбрамбеној сарадњи потписаног 2006. године. Мапа пута не само да ће нам пружити прилику за развој билатералних односа, већ ће дати важан допринос јачању одбрамбених способности и наших земаља и НАТО-а. Као што сте ви тачно рекли, то ће нам омогућити да пружимо отпор нашим противницима“, рекао је Каракачанов.

Из текста заједничке изјаве следи да је циљ десетогодишње Мапе пута развијање одбрамбене сарадње између Вашингтона и Софије за супротстављање „морским, хибридним и сајбер претњама“ у Црном мору. Бугарска ће више улагати у одбрану и покушаће да до 2024. постигне циљеве постављене на НАТО самиту у Велсу 2014 (свака чланица НАТО-а мора годишње да издвоји најмање 2% БДП-а за одбрану, а петина овог износа је намењена за куповину нове војне опреме). Уједно, Америка ће пружити Софији помоћ у сфери безбедности: Бугарској ће бити олакшан приступ америчким одбрамбеним технологијама. Стране су се такође договориле да одржавају већи број заједничких војних вежби и да у Варни отворе координациони центар као подршку НАТО иницијативи Tailored Forward Presence.

Треба напоменути да је годину дана пре потписивања Мапе пута бугарско Министарство одбране потписало уговор са компанијом Lockheed Martin, једном од највећих америчких војно-индустријских корпорација, о куповини осам ловаца F-16 Block 70 (истовремено, у октобру 2020. године, Каракачанов је изразио наду да ће земља од корпорације добити пету генерацију ловаца-бомбардера F-35).

Куповина F-16 Block-70 део је плана бугарског ратног ваздухопловства да се реши совјетског наслеђа: планирају да до 2024. потпуно замене авионе МиГ-29 авионима F-16 Block-70. Уз ловце ће купити и ракете AIM-9X Block II Sidewinder. То је и највећи уговор у историји земље у износу од 1,2 милијарде долара. Штавише, овај износ направио је од Бугарске НАТО лидера у расходима на одбрану. Споразум је изазвао и многе критике унутар земље. Председник државе Румен Радев је ставио вето на закључивање споразума 2019. године, али га је парламент земље ипак ратификовао.

Циљ: задржавање Русије

Остаје само да се дода да су 22. марта 2020. године у Букурешту експерти из америчког аналитичког центра RAND Corporation представили извештај о стратегији задржавања Русије у Црном мору. Једна од главних теза документа била је да ће црноморски регион постати место сукоба интереса Русије и Запада.

Аутори овог извештаја сматрају да регион заузима посебно место у руском плану да поврати утицај и контролу на периферији – у Црном мору и на Кавказу. „Модернизација Црноморске флоте, развој војног потенцијала Крима и подизање одбрамбене способности Јужног војног округа повећали су утицај Русије у региону и омогућили јој да боље контролише Источни Медитеран“, кажу аутори документа, истичући да НАТО и Сједињене Државе морају бити упорније у покушајима да задрже Русију. Могуће решење овог проблема, према америчким експертима, биће размештање система ПВО и јачање обалске одбране Румуније и Бугарске, као и пружање војне помоћи Украјини и Грузији. Међутим, у овом питању је важно узети у обзир турски фактор (а Анкара, иако остаје члан НАТО, тренутно је у стању да поквари такве пројекте).

У совјетском периоду Бугарска је била предстража СССР-а на Балкану. Тада је поседовала напредно совјетско оружје — ракетне системе, ПВО и ловце. Данас су оружане снаге Бугарске само сенка некада моћне војске. Изузев авиона F-16 Block-70, Запад не жури да прода Софији модерно оружје. Упркос чињеници да се земља придружила НАТО-у 2004. године, 80% њене војне опреме је из времена СССР и само део оружја је у добром стању. Док ће куповина новог оружја од Сједињених Држава и других НАТО партнера трајати десет година и коштаће милијарде долара.