Над Дрвенградом, удобно смештеним на Мокрој Гори, виси огромна бела кугла која осветљава све наоколо. То је фестивалски месец. Последњег дана Старе нове године Кустирица дочекује госте свог фестивала „Кустендорф“. И то је вероватно најбоље место где се могу осетити у пуној мери традиције Српске нове године.
— Како си, Лазаре? – стискам руку старијем чувару паркинга који даје наређења возачима.
— Видим те само једном годишње, ти си ми као новогодишњи поклон, — смеје се дека и маше рукама, показујући ми где да се паркирамо.
Дрвенград је пун јелки и новогодишњих украса. Осећа се празнична атмосфера и није јасно да ли је „кривац“ за то фестивал или Нова година.
А ево и домаћина! У Дрвенграду главни човек је Емир Кустурица. Да ли је вечерас редитељ или Деда мраз, који нас учи да је живиот чудо?
— Здраво! Како си? Добро дошла! – Емирова рука је хладна. Долази с улице где мраз проверава да ли су заставе добро причвршћене, а месец вири кроз облаке и диви се свом округлом фестивалском брату.
У топлој али раскопчаној јакни Емир поздравља госте из целог света, који су ту да заједно дочекају Стару нову годину без обзира на вероисповест. Поред Емира, као нека минијатура, је његова супруга Маја у дивној бунди.
Легендарни филмски уметници и дебитанти пуше заједно. Чује се француски, енглески, српски језик и сви се разумеју.
„Није Стара нова година, него Српска!“, — важно каже младић својој саговорници са беретком на глави.
И заиста, у ноћ између 31. децембра и 1. јануара. многи Срби једноставно вечерају и лежу да спавају јер то су најтежи последњи дани Божићног поста. Срби заиста могу многоме да науче Русе о вери.
А после Божића може и да се прослави Нова година.
Журим на главни трг Дрвенграда где се испред цркве Светог Саве (Кустурица и његова супруга желе да тамо буду сахрањени) скупља народ и сви се радују и осмехују једни другима као да су стари другови.
Ако су мандарине традиција руске Нове године, у Србији је то кувано вино и ракија. Црно вино греју на ватри са воћем, а у шљивовицу сипају шећер. Врела пара даје посебан празнични укус и греје руке.
А душу греју трубачи. Без њих нема српског празника.
Плех музика, звон тањира и почиње коло. Учесници кинеске делегације снимају све редом.
У међувремену на великом платну се приказује новогодишњи цртаћ о старицама-пљачкашима руске аниматорке Наталије Мирзојан. Публика се добронамерно смеје кад чује реченицу „А ну-ка, девочки“.
Пијуцкајући врућу ракију, Срби уживају у руским речима, понављајући их са посебним нагласком. Треба ли рећи да нас овде воле?
У гомили је много сународника: после поноћи у дворани ће почети концерт руске групе The hatters. Два режисера из Русије учествују у такмичарском програму филмског фестивала. Приметила сам једног од њих, Владислава Бакхановича.
— Па, како ти се свиђа Српска нова година? – занима ме.
— Никада нисам видео ништа слично! Веома је забавно и народно као наша недеља палачинки! — младић говори са одушевљењем.
— Хајде, распали! Тип довикује музичарима пошто је чуо прве акорде.
Упркос великој влажности у српским планинама и прилично хладној зими, на тргу испред цркве је чак и вруће.
— Приближава се поноћ, али Емира још нема! – кажем и тражим Кустурицу у гомили. Одједном, он се однекуд појави и упери прст у небо.
Публика почиње да скаче: Девет, осам, седам, шест, пет, четири, три, два, један, нула! Срећна Српска нова година! Срећна Нова година!
Небо изнад трга осветљава ватромет. Сви радосно гледају како се шири ватрено цвеће. А сада, кад се ватромет угасио, можете да се пољубите три пута према српском обичају и замислите жељу. Ово је најтоплији тренутак празника.
Људи плешу. Обично Срби играју коло. У своју орбиту су укључили чак и Кинезе, који су напокон оставили телефоне, као и стидљиве Русе и важне Французе. А предводе их Срби лаганог срца и корака у праву Нову годину.
Како ће тамо бити, нико не зна. Можете бити сигурни у једно: ако дочекате Нову годину према српском обичају у гостима код Емира Кустурице, сигурно ће бити забавно и топло.
