Од 28. јула у Босни и Херцеговини можете добити од шест месеци до пет година затвора за „негирање геноцида и величање ратних злочинаца“. Срби, против којих је усмерена ова мера, припремају одговор, за сада политички.
У центру Бањалуке прикупљају се потписи за петицију у којој становници републике одбацују одлуку одлазећег високог представника за Босну и Херцеговину Валентина Инцка да се криминализује „негирање геноцида и величање ратних злочинаца“. Закон је 28. јула званично ступио на снагу.
Потписи се прикупљају не само у главном граду Републике Српске, већ и у другим градовима републике. Волонтери објашњавају суграђанима да ће петиција бити послата властима РС и да ће постати њихов допринос одолевању покушајима Запада да цео српски народ представи као „кривца геноцида у Сребреници“. Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ, упутио је апел прошле суботе свим становницима РС да потпишу ову петицију.
У Бањалуци, као и на читавом Балкану, и данас влада несносна врућина, температура у хладу достиже 40 степени, али људи се готово непрестано окупљају око волонтера који скупљају потписе. Један од њих је дао коментара за портал „Балканист“.
Алекса Сандић (тако се зове овај младић) одговара да процес мирно напредује, мада понекад постоје мали редови. Према његовим речима, многи петицију потписују и код куће. Дан раније, саветник Милорада Додика, политиколог Радован Ковачевић рекао је да је петицију већ потписало неколико десетина хиљада људи.
Истовремено, видим да људи не само потписују петицију, већ и активно изражавају одбијање закона који је наметнуо Инцко. Срби схватају да се пред лице правде не могу привести само посланици и чиновници, већ и стотине хиљада становника републике, који тврде да у Сребреници није било геноцида и генерала Ратка Младића сматрају својим херојем.
У ствари, они јако ризикују остављајући личне податке под кратким текстом који говори да потписник негира закон о порицању геноцида који је наметнуо високи представник и потврђује свој став да у Сребреници није почињен геноцид.
Новинари такође схватају да ризикују и да могу бити кривично гоњени чак и због цитирања извештаја Независне међународне комисије за проучавање страдања свих народа у региону Сребренице од 1992. до 1995. године, која је утврдила да није било ни геноцида ни појединачних злочина геноцидног карактера.
У званичној изјави Удружења новинара Републике Српске од 28. јула стоји да нико не може бити изнад Устава који гарантује слободу мисли и говора. Организација је позвала своје чланове, као и читаву новинарску заједницу, како у РС, тако и у муслиманско-хрватској федерацији, да не понижавају новинарску професију и да наставе да извештавају о свим јавним догађајима у складу са савешћу и професионалним стандардима.
У ексклузивном коментару за портал „Балканист“ председник Удружења новинара РС и главни уредник портала ФРОНТАЛ.РС Данијел Симић је рекао да се он лично не боји да брани слободу мисли и говора, али оцењује да је опасносfoт права.
„Донели су овај закон да би га применили. Међутим, још није јасно како ће Суд БиХ донети осуђујуће пресуде и потернице и зашто су власти РС уверене да ће се томе супротставити“, каже Симић.
Он додаје да му ранији догађаји не дозвољавају да даје оптимистичне прогнозе.
„Српски политичари и институције ће се и даље бранити. По сваку цену избећи ће прелазак црвених линија и неизбежни сукоб са Западом. То ће, као и раније, само повећати апетите локалних муслиманских бошњака и НАТО јастребова. Они ће настојати да погоршају ситуацију и покушаће да пркосно осуде неколико кључних особа из Републике Српске. Стога, анализирајући ситуацију, морамо бити забринути: да ли се планира оружани напад на РС“, каже Симић.
Истовремено, лидер босанских Срба Милорад Додик више пута је нагласио да се Република Српска противи наметнутним одлукама искључиво политичким средствима.
„Наравно, нећемо покренути ни револуцију ни оружани устанак, али ћемо дефинитивно подићи политички устанак који ће ићи толико далеко да покаже да БиХ уопште не може функционисати», рекао је политичар 25. јула у интервуу за ТВ Пинк.
Милорад Додик је напоменуо да се РС може повући из свих споразума који су претходно усвојени под притиском канцеларије високог представника, посебно који се тичу Оружаних снага БиХ.
„Свим властима које су нам наметнуте, укључујући Суд и Тужилаштво БиХ, требало би забранити рад у Републици Српској и присилити их да прихвате само оно што је дословно записано у Дејтонском споразуму“, рекао је.
Србија помно прати ситуацију у Босни и Херцеговини. Председник Србије Александар Вучић оценио је тренутну атмосферу у БиХ као „најексплозивнију од краја рата и потписивања Дејтонског мировног споразума“.
Нагласио је да Србија не може оставити Републику Српску без економске и друге подршке и обећао да ће у блиској будућности представити свој план за даљи дијалог са босанским муслиманима.
Међутим, до сада није примећена жеља за дијалогом од стране Бошњака. Муслимански политичари настављају да славе нови закон. У медијима, који заузимају пробошњачку и прозападну позицију, редовно се чују предлози за ретроактивно кажњавање због „негирања геноцида“.
Заузврат, почев од 27. јула, представници српског народа не учествују у раду државних органа Босне и Херцеговине. Ова одлука донета је у понедељак на састанку лидера свих партија у РС, укључујући и опозицију.
Хитни састанак Народне скупштине РС заказан је за петак, 30. јула. Састанак ће се одржати иза затворених врата и не постоје званичне информације о дневом реду. Међутим, локални медији пишу да се може разматрати доношење закона који предвиђају затворску казну за оне који Републику Српску или српски народ називају „геноцидним“.
Руски политиколог, директор Фонда за прогресивну политику Олег Бондаренко сматра да би најразумнија одлука новог високог представника за БиХ Кристијана Шмита, који ће ступити на дужност 1. августа, била укидање одлука његовог претходника.
„Ако не учини то могућност управљања БиХ ће бити још мања. Постаће очигледно да не постоји јединствена држава. Република Српска, која ни на који начин није интегрисана са муслиманско-хрватском федерацијом, тражиће да се одвоји и прикључи се Србији“, рекао је експерт у коментару за руски лист „Независимаја Газета“.
Први састанак Кристијана Шмита са члановима председништва БиХ Милорадом Додиком, Шефиком Џаферовићем и Жељком Комшићем заказан је за 3. август. Милорад Додик је раније изјавио да планира да учествује у томе само како би рекао Шмиту да он нема никакве везе са Републиком Српском.
„Највероватније ћу ићи на овај састанак и ово ће бити мој једини састанак с њим у било којој званичној институцији. После тога се можемо састати само лично у кафићу“, рекао је Додик и пре новог закона о негирању геноцида.
Сада је велико питање да ли ће Додик уопште учествовати на том састанку.
