24. јуна Специјално тужилаштво у Хагу за злочине почињене на Косову од стране тзв. Ослободилачке војске Косова оптужило је „председника“ непризнате републике Хашима Тачија за злочине против човечности. Овај корак је већ утицао на процес решавања косовског питања: Европа је као посредник добила значај, а САД су је изгубиле. Преговори у Вашингтону планирани за 27. јун се неће одржати. Београд је добио нову шансу.

Оптужница против Тачија, бившег председника косовског „парламента“ Кадрија Веселија и групе милитаната „Ослободилачке војске Косова“ садржи десет тачака, укључујући убиства, отмице,  претње, мучења. „Оптужени су одговорни за скоро стотину убистава“, стоји у документу. Покретање оптужнице је у овом тренутку мотивисано „многим покушајима Тачија и Веселија да спрече рад суда“. 

Умешаност Тачија у ове злочине поменута је у истрази специјалног известиоца ПССЕ-а Дика Мартија још 2010. године. Чланови Дреничке групе на челу са Тачијем, који је био познат као командант Змија, су трговали дрогом, оружјем и људима, људским органима, како је писао портал „Балканист“. У извештају ПССЕ-а је такође наглашено да западне земље игноришу информације о злочинима на Косову.

Сада је коначно дошао крај периоду Тачијеве некажњивости. Изгледа да је и сам „Змија“ то схватио. У сваком случају, пожурио је да откаже путовање у Вашингтон, где су требали да се воде преговори са српским лидером Александром Вучићем. То је синоћ саопштио специјални представник америчког председника за преговоре Србије и Косова Ричард Гренел. Речено је да ће Косово уместо Тачија представљати „премијер“ самопроглашене републике Авдулах Хоти. Међутим, ујутро 25. јуна се сазнало да ни Хоти неће бити присутан на састанку у Вашингтону. Он је објаснио своју одлуку оптужбама специјалних тужилаца. Међутим, било је јасно да Вашингтон неће ништа важно понудити. Јасно је да су Трампу потребни бар неки спољнополитички успеси уочи избора и да је косовски проблем толико сложен да се на препад не може решити. 

Очигледно је да је Европа успела да одузме Америци главну улогу посредника у косовском проблему. То је логично, пошто су Београд и Приштина 2011. године под вођством Брисела започели дијалог. Овде су биле јако корисне хашке оптужбе против Тачија и његових главосеча. Случајност? Мало вероватно. Кад му то затреба Стари свет може да се бори за своје интересе исто као и Американци. 

ЕУ је јасно ставила до знања да подржава сваку иницијативу чији је циљ да заштити дијалог између Србије и Косова под вођством Брисела.

„Европска будућност ових земаља може се осигурати само дијалогом уз посредовање ЕУ. То се ни на који начин не може променити“, рекао је Петер Стано, портпарол високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност 16. јуна.

Управо тог дана специјални представник ЕУ Мирослав Лајчак стигао је у Приштину где се ипак састао са Хашимом Тачијем (мада је последњи раније изјављивао да нема о чему да разговара са дипломатом из Словачке, државе која не признаје Косово).

Занимљиво је да је Хашим Тачи након састанка са Лајчаком тражио да се дезинфикује просторија у којој су преговори одржани. Његов портпарол је овај чин мотивисао рекавши да Тачи „предузима мере за заштиту од корона вируса“. Узгред, ништа слично се није догађало након састанака са другим страним политичарима.

На разговорима је бивши милитант, као и обично, захтевао укидање виза за становнике Косова и испуњавање других услова. Узгред, Лајчак се током посете Косову састао и са политичарима нижег ранга, укључујући представнике локалних политичких партија. Могуће је да ће у вези са оптужбама специјалног тужилаштва он морати да одлучује о судбини Косова са неким другим лидером, а не са Тачијем.

На састанку који је уследио са председником Србије Александром Вучићем Лајчак је говорио сасвим јасно: „Поштујем напоре Ричарда Гренела, али за нас нема дилеме — усмерени смо на учешће у дијалогу под руководством Европске уније“. Хашке оптужбе против Тачија чине европско посредовање још убедљивијим. Иако је, морамо рећи, ЕУ могла и раније да реагује. Али то је политика: Брисел игра своју игру. 

Највероватније се чекало на резултате парламентарних избора у Србији, који су одржани прошле недеље. ЕУ је било важно да схвати какав индекс поверења има Вучић. И испоставило се – веома озбиљан. Степен подршке Српској напредној странци био је рекордан — преко 60 процената. Тако је Вучић ојачао свој положај на европској политичкој сцени, док је Тачи само ослабио. 

Додатне бодове донели су Вучићу и његова посета Москви на Паради победе. Разговор „тет а тет“ са Владимиром Путином наоружао је српског лидера руском анализом ситуације око Косова. А недељу дана раније, током телефонског разговора, Путин се заложио за „прихватљиво компромисно решења за Београд, које треба да одобри Савет безбедности УН“. Да ли то значи да ће резолуција 1244 пасти у заборав?

Било како било, решавање косовског проблема укључује један од три могућа сценарија: одржавање статуса кво, размена територија и присилно признавање путем оружаног сукоба. Оптужбе из Хага против „председника“ Косова и Вучићев тријумф на изборима у Србији узнемириле су постојећу крхку равнотежу и терају стране да донесу неку коначну одлуку. Каква ће та одлука бити, сазнаћемо у скорој будућности.