Последња рунда дијалога у Бриселу, чији је циљ да Београд и Приштина пронађу модус вивенди, за добробит свих житеља Косова и Метохије, али и региона Западног Балкана, није донела готово никакав напредак. Приштински званичници на челу са Аљбином Куртијем и даље настављају да опструишу дијалог, а сада су у томе отишли и корак даље, наводећи наводне „геноциде“ које су Срби извршили над Албанцима током 19. и 20. века, што је потпуно нетачно, па чак и парадоксално, а у наставку текста ћемо појаснити и зашто.
Као први „геноцидни“ период, Курти наводи 1878. годину, када је Албанија била саставни део Османског царства, јединствене исламске државе која није познавала појам нације и становнике је делила искључиво на основу верске припадности, а на њеном челу налазио се верски лидер – халиф. Албански муслимани били су ударна песница османске војске и на територији Балкана су предњачили у напорима да се хришћанство потпуно искорени, чинећи притом стравичне злочине, не само над Србима, већ и над својим сународницима који нису веровали у Алаха. За опстанак Османског царства, најжешће су се борили управо албански муслимани, који су ову државу гледали као своју домовину, „дар од Бога“, за који треба ратовати до последње капи крви. Најповлашћенији положај у Османском царству Албанци су имали за време владавине халифа Абдул Хамида, који је и сам негирао своју турску етничку припадност и истицао само приврженост исламској вери, а посебну наклоност показивао је према нетурским муслиманима и то према Албанцима и Курдима. Те 1878. године коју Курти помиње, Срба је на Косову и Метохији било више од 60%, а данас их је мање од 10 %, што довољно говори ко је над ким извршио геноцид.
Под други „геноцид“, Курти наводи период када су Албанци били на страни нациста. Изгледа да је „премијер“ тзв. Косова заборавио на постојање СС брдске дивизије Скендербег, основане маја 1944. године, која је остала позната по свирепим убиствима и то углавном у областима која су била насељена јеврејима и хришћанима. Одмах по настанку ове оружане формацијe сачињене од албанских муслимана, било је јасно да је њихов главни циљ био физичко уништење немуслимана, више него реализација немачких војних циљева. Прва оружана акција Скендербег дивизије била је хапшење 281 јевреја у Приштини и њихово пребацивање у немачки логор Берген Белзен, где је већина њих ликвидирана. Та зверства над јеврејским и хришћанским становништвом су била толико масовна, да су Немци чак морали да разоружају јединице ове дивизије у Пећи и Призрену како би зауставили злочине, а неки албански официри су били и ухапшени. Битно је истаћи да су сви припадници Скендербег дивизије заклетву полагали над Кураном, обавезујући се на џихад против „неверника“, јевреја и хришћана (у овом случају православних Срба).
И најзад као последњи тзв. „геноцид над Албанцима“, Аљбин Курти помиње 1999. годину, не наводећи податак да су само током тог периода припадници терористичке ОВК са Косова и Метохије протерали око 250 хиљада Срба. У томе су им подршку пружили муџахедини из бројних исламских земаља, припадници разних терористичких организација, који су дошли на територију јужне српске покрајине да пруже подршку својој албанској браћи по вери, у џихаду против „Срба неверника“. То потврђује чак и Валид Фарес, амерички професор либанског порекла, можда и највећи светски стручњак за феномен тероризма, који у једној од својих књига наводи да је српска војска на Косову и Метохији ратовала против Ал Каиде. Добро је познат податак да је и Осама бин Ладен током деведесетих година прошлог века лично боравио на Косову и Метохији, како би надгледао успостављање џихадистичке мреже на територији Балкана, a своје активности Ал Каида је спроводила преко јединице Абу Бекир Сидик и Мухамеда ал Завахирија (рођеног брата актуелног лидера Ал Каиде Ајмана ал Завахирија), који је предводио елитну јединицу ОВК. Када је Осама бин Ладен ликвидиран 2011. године, међу документима у његовом рачунару пронађен је и банер на којем пише „Косово џихад-муслиманско истребљење косовских хришћана“ као и мапа Косова и Метохије из доба Османског царства, на којој се виде Вучитрн и Приштина. Ови документи су крунски доказ о активностима Ал Каиде на територији Косова и Метохије.
На основу наведеног, мишљења смо да Аљбин Курти, за којег чак поједини албански извори наводе да је повезан са турском џихадистичком организацијом İnsan Hak ve Hürriyetleri ve İnsani Yardım Vakfı познатом као ИХХ и њеним лидером Османом Аталајем, с којим је у врло пријатељским односима, треба добро да размисли пре него што било кога оптужи за „геноцид“, јер такве тешке речи не иду у прилог нормализацији односа између Београда и Приштине и успостављању трајног мира у региону.
Милан Вукелић
Докторанд Факултета политичких наука у Београду и политиколог религије
