Седмог октобра Србија је била домаћин 19. заседања руско-српског међувладиног комитета за трговинско-економску и научно-техничку сарадњу. Занимљиво је да се готово сви детаљи држе у тајности (искључиво из стратешких разлога, али о томе више у наставку). На крају је констатовано да се сарадња развија систематски и према зацртаном плану.

Српски копредседник међувладиног комитета, министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић је после разговора са својим руским колегом Јуријем Борисовим, рекао да је протокол седнице потписан и да је дијалог био максимално користан.

„Желео бих да изразим задовољство што смо [са руским копредседником Јуријем Борисовим] потписали протокол 19. заседања међувладиног комитета Руске Федерације и Републике Србије. Радили смо веома активно, а током протекле године имали смо четири састанка на нивоу копредседника и данашњи састанак, на којем је присуствовало 120 гостију из Русије и више од осамдесет представника Србије. <…> Данас смо разговарали о разним темама које се тичу наше сарадње. Дневни ред је био обиман, преговори су били динамични: морали смо много тога да урадимо за кратко време. Говорили смо о транспорту и енергетици, што обично заузима већи део времена. Наравно, дотакли смо се и сарадње у области високих технологија и иновација, здравства и медицине, економске инфраструктуре. Све предлоге ћемо развијати у блиској будућности“, рекао је Поповић.

Јуриј Борисов такође није открио детаље састанка, те само потврдио речи Поповића да су размотрена сва питања широке сарадње Русије и Србије.

Према речима Борисова, ради се о великој сарадњи у свим областима: енергетици, транспорту, индустрији, здравству, пољопривреди, култури.

Москва и Београд су успели да подигну трговину између земаља до нивоа који је постојао пре пандемије, додао је Борисов.
Тренутна енергетска криза у Европи, изазвана скоком цена гаса, била је једна од главних тема заседања међувладине комисије. Копредседници комисије су поново без детаља дали до знања да између Москве и Београда влада потпуно међусобно разумевање.

„У данашњем тешком енергетском периоду, када је цена гаса нагло порасла 10-20 пута у односу на прошлу и претпрошлу годину, Русија је поново уз нас. У току су преговори о новом дугорочном уговору између компанија Гаспром и Србијагас. Али, најважније је то да ме је господин Борисов, као велики пријатељ Србије, уверио да ће ове зиме у Србији бити топло – да ће бити гаса. Преговори на ову тему се настављају и уверени смо да ће Русија, као и увек, понудити Србији најповољнију цену“, рекао је Ненад Поповић.

Он је, наравно, посебно истакао сталну руску подршку Београду не само у енергетским, већ и у политичким питањима, укључујући болну за Србију тему статуса Косова и Метохије.

Јуриј Борисов је пак скренуо пажњу на то да енергетска сарадња са Москвом даје Београду не само сигурност у сутрашњи дан, већ и нове перспективе.

„Желим да нагласим да је наш заједнички рад у изградњи деонице гасовода [Турски ток] и његовом пуштању у рад дугорочно обезбедио енергетску сигурност Србије! Гасовод гарантује Србији неопходну количину гаса а даје и прилику за развој у новим правцима — укључујући петрохемијску индустрију – што ће додатно попунити српски буџет“, рекао је Јуриј Борисов, наводећи да се Србија из земље потрошача претворила у транзитну земљу.

Још једна важна тема преговора био је здравствени сектор. Ненад Поповић се захвалио руском руководству на помоћи у борби против пандемије коронавируса, истичући да је захваљујући Русији Србија постала прва и до сада једина земља у Европи која производи вакцину Спутњик Ве.

Иначе, београдски институт Торлак је већ произвео 1,5 милиона доза руске вакцине, а до краја године намерава да произведе 4 милиона доза, како је предвиђено уговором са Москвом.

О другим питањима дневног реда није речено ништа.

Стране намерно нису износиле детаље како не би откриле стварне размере циљева и задатака које су поставила руководства Србије и Русије. Разлог за такву одлуку су можда парламентарни и председнички избори заказани за 2022. годину: сваку значајну сарадњу са Москвом „заинтересована лица“ могу лако да претворе у разлог за вршење политичког притиска на Србију. То није тајна. А ако узмемо у обзир да дугорочни споразуми постигнути са Русијом могу Београду пружити привилеговани положај у бројним областима — не само на Балкану, већ и у Европи — притисак би могао бити већи од уобичајеног.

У сваком случају Москва и Београд тихо и без помпе јачају стратешко партнерство. Рука помоћи која је благовремено пружена Србији током предстојеће гасне кризе јасно показује да је „руско-српско братство“ одавно прешло са речи на дело.

Да бисмо се у то уверили, довољно је обратити пажњу на дневни ред актуелне билатералне сарадње. Почетком седмице у Београду је одржан српско-руски пословни форум уз учешће 27 руских извозника и више од 100 српских компанија, средином седмице – састанак међувладине комисије, а сада се Србија спрема да дочека шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова, који ће посетити Београд у понедељак, 11. октобра.

Јасно је да таква сарадња озбиљно узнемирава геополитичке конкуренте Београда и Москве. Они се неће обрадовати ако Србија настави да држи позицију регионалног лидера, а Русија ојача своју улогу на Балкану. Можда је то разлог зашто Срби држе у тајности све тачке билатералне сарадње, односно руски кец у рукаву.

Фотографије: Кирил Боршчев.