Социјалистичка партија Албаније, коју предводи премијер Еди Рама, освојила је 49% гласова на изборима 25. априла 2021. године, што јој даје право на 74 мандата и формирање једностраначке владе.

Еди Рама је обећао да ће од Албаније направити „балканског шампиона у туризму и агротуризму, енергетици и пољопривреди“ и позвао опозицију да се понизно придружи спровођењу „националног мегапројекта“ који укључује кампању вакцинације, изградњу након земљотреса 2019, као и развој туристичке инфраструктуре (која предвиђа изградњу два нова аеродрома).

Али највећа питање након избора у Албанији је развој односа у троуглу Тирана-Приштина-Београд. Као изузетни политичари, албански премијер Еди Рама и председник Србије Александар Вучић више пута су „обрадовали“ медије тотално супротним изјавама о косовском питању. На конференцији за новинаре у Приштини прошлог лета Рама је позвао јавност да схвати Вучића као политичара „који брани интересе своје земље“. А на јесен су Србија, Албанија и Македонија потписале споразум о слободи кретања, који је постао последњи у низу докумената тзв. пројекта „мини-шенген“, који поједностављује кретање капитала, робе и услуга.

Истовремено, док Тирана и Београд развијају економску и хуманитарну сарадњу, односи Раме и косовског „премијера“ Аљбина Куртија се хладе. Огранак Куртијевог „Самоопредељења“ у Албанији је имао три кандадата на изборима и критиковао Рамину странку.
Курти је 25. априла на друштвеним мрежама признао да је гласао на албанским изборима и позвао све које имају два пасоша да следе његов пример. Он је, наравно, нагласио да ће „развијати и јачати сарадњу са било којим победником на изборима“, међутим, популистичка реторика „Самоопредељења“ у Тирани се доживљава сасвим озбиљно.

У условима конкуренције између Раме и Куртија, логично је очекивати да ће се албанско-српске економске, хуманитарне и инфраструктурне иницијативе развијати заобилазећи Приштину. Такви подухвати засновани на „националним интересима“ и билатералним споразумима највероватније ће постати нека врста сурогата за европске интеграције, иако ће Тирана свакако поступати под руководством Брисела или Вашингтона.