Током последњих неколико деценија Турска се активно труди да ојача утицај на Балканском полуострву. Овај регион историјски представља сферу њених стратешких интереса, баш као и Блиски Исток и Кавказ. Пре неколико столећа Османско царство је успело да освоји Балкан војним путем и одржи власт целих пет векова. То се догодило умногоме захваљујући подељености региона на мале и слабе државе, које су се међусобно сукобиле.
Данас, следећи политику неоосманизма и руководећи се, као и тада принципом „divide et impera“, савремена Турска се исто тако служи тихим непријатељством разједињених балканских држава, а у првом реду њиховим слабим економским положајем, како би увећала свој утицај на тој територији. Крећући се даље ка циљевима „Стратегијске дубине“, које је поставио главни идеолог неоосманизма А. Давутоглу, турска влада закључује билатералне споразуме са балканским земљама, у којима се прописују значајне економске олакшице и стварају повољне услове за турске инвестиције. На тај начин се турске компаније стимулишу да излазе изван граница своје земље и улажу средства управо у „историјске територије“ Османске државе.
Тешко је посматрати турску економску активност у Балканском региону изван историјског, културног и политичког контекста. Неоосманизам, који је de facto владајућа идеологија Турске, пре свега представља политичку стратегију са економијом као значајним саставним елементом.
Идући за својим амбицијама да постане светска сила, она у последњих 20 година активно ојачава свој економски положај у низу региона, развијајући економско-трговинске везе са државама тих региона и инвестирајући у стратешке привредне гране. То се добро види на примеру балканских земаља. Робна размена Турске са државама региона је у 2002. износила 364 милиона евра. У 2016. она се попела до 2,5 милијарди евра! Најважнији разлог њених успеха на пољу међународне економије свакако је убрзани раст економије земље за последње две деценије. Осим тога, за разлику од западноевропских земаља и САД, Турска у својим инвестиционим програмима посвећује много пажње неразвијеним регионима тих земаља у које и улаже средства. Захваљујући том стратешком приступу у Србији се гради регионални пут Нови Пазар – Тутин у неразвијеној Рашкој области, у вредности од 20 милиона евра.
Телекомуникације, финансије инфраструктура
Ипак, не треба заборављати на стратешке правце турских инвестиција. Трудећи се да постане посебно утицајна сила, она успешно инвестира у стратешке гране привреде балканских земаља, стичући контролу над њима. Тако је, на пример, компанија „Чалик Холдинг“ (Çalik Holding) током 2007. године добила контролни пакет акција албанске државне телекомуникационе компаније ALBtelecom. Даље је холдинг основао компанију Eagle Mobile, која се ујединила са ALBtelecom у току 2012. године, стекавши доминантан положај на тржишту телекомуникационих услуга Албаније, а чак и на Косову и Метохији. „Чалик Холдинг“ послује у више грана – почев од енергетике преко рударства, грађевинске индустрије, финансија до телекомуникација. Током 2006. године та компанија је такође стекла 60% удела највеће комерцијалне банке Албаније – Banka Kombetare Tregtare. „Чалик Холдинг“ је у 2014. години постао турска банка са навећим уделом на међународном тржишту (26%).
Поред компаније „Чалик Холдинг“ на Балкану у сектору финансија присуствују и друге банке, као што је највећа државна банка Halkbank. У оквиру свог инвестиционог програма у региону, та банка је током 2015. године откупила 75% власништва српске „Чачанске банке а.д.“, уложивши при томе преко 10 милиона евра. Иста банка је отворила више од 33 пословнице у Северној Македонији, у којој послује од 2011. године. У мају 2019. године Halkbank је откупио македонско осигуравајуће друштво „Nova Insurance“. Према речима управе, тај корак је био начињен да би се увећало присуство банке на тржишту осигурања у региону.
Још једна турска банка – «Ziraat Bankası», постоји на финансијским тржиштима Црне Горе и Босне и Херцеговине. Занимљивост представља чињеница да је та банка основана као пољопривредна финансијска институција у Османском царству још 1856. године. После Ататуркових реформи банка је постала независна државна установа за подршку пољопривредној грани у Турској, а током 1973. године се трансформисала у комерцијалну банку у потпуности независну од државе.
Турске компаније показују значајно интересовање у инвестицијама у области транспорта и инфраструктуре. После неостварене куповине српске ваздухопловне компаније турски авио превозник Turkish Airlines је откупио 49% албанске компаније „Air Albania“. На тај начин, Турска је себи обезбедила присуство у ваздушном простору Балкана.
Поред ваздушног саобраћаја, нова регионална сила изражава интересовање за друге пројекте на Балкану. У току 2019. године постигнут је договор са представницима Србије и Босне и Херцеговине о изградњи аутопута, који ће повезивати Београд и Сарајево, процењене вредности радова око 220 милиона евра. Осим тог великог пројекта, Турска је укључена у многе пројекте изградње или реконструкције регионалних путева, као што је горе наведени пројекат пута Нови Пазар – Тутин.
Сектор енергетике
Претендујући на улогу економске суперсиле, савремена Турска се труди да присуствује у региону и у пољу енергетике. Међутим, она ствара стратегију развоја ове гране уз низ ограничења. Када је реч о снабдевању традиционалним енергентима (нафта и гас), регион Балкана је првенствено оријентисан на Русију. Будући да и сама зависи од увоза угљоводоника, Турска нема шта да понуди балканским земљама. Ипак, поставши кључни партнер у изградњи гасовода „Турски ток“, у руке је добила моћну полугу економског и политичког притиска не само на балканске, него и на друге европске земље.
Трудећи се да стекне потпуну енергетску независност, Турска шаље бродове у воде недалеко од Кипра и Грчке ради истраживања природног гаса. Последњи такав случај се десио у октобру текуће године, када је истраживачки брод „Oruç Reis“ почео да изводи операције недалеко од грчког острва Кастелоризо. То острво, као и низ других Турска сматра природним наставком свог копна. Међутим, Грчка је, позивајући се на норме међународног права и уз помоћ ЕУ, успела да оствари право на чување својих морских граница. Још један у низу покушаја турске државе да добије енергетску стабилност завршио се неуспехом.
Ипак, амбиције Турске се ту не заустављају. Користећи се политиком подстицања „зелене енергетике“ у земљама региона, турске компаније, које раде у тој грани показују велико интересовање за пројекте алтернативне енергетике. На тај начин, компанија „Girişim Elektrik“ наступа као стратешки партнер македонског државног снабдевача електричном енергијом „ЕСМ“ (Електрани на Северна Македонија) у пројекту изградње соларне електране „Oslomej“, капацитета 10MV. Процењена вредност инвестиције је 6,9 милиона евра.
Турска агенција за сарадњу и координацију
Сматрајући Балкан својом историјском територијом, Турска велику пажњу посвећује добротворним и пројектима везаним за културу, образовање, историју и религију. Главну улогу у томе има владина организација «TİKA» (Türk İsbirliǧi ve Koordinasyon Ajansı Başkanlıǧı – Турска агенција за сарадњу и координацију). Ова организација је у Србији и другим балканским земљама остварила низ пројеката реконструкције и изградње болница, школа, споменика историје османског периода итд. У Србији је уз помоћ „TİKA“ изведена реконструкција великог Клиничног центра „Др Драгиша Мишовић“ у Београду, и изграђен је низ школа и дом културе у Новом Пазару, Сјеници и Бујановцу. У Босни и Херцеговини су средствима Агенције завршени ремонти низа џамија и школа. Тако је на Универзитету у Сарајеву рестаурирана слушаоница „Сарајево – Истамбул“. Ваља приметити да се инвестиције у културне и образовне пројекте распоређују у регионима са већинским муслиманским становништвом, међу којем турски утицај наилази на подршку. Ту се може рећи да је рад «TİKA» усмерен углавном на стварање посебне слике Турске међу локалним становништвом.
Новац не зна ни за љубав ни за границе
Без обзира на то што се Турска труди да направи статус посебне силе на Балкану и да игра улогу „покровитеља“ муслиманског живља у региону, инвестиције комерцијалних организација у мањем броју случајева иду у регионе са муслиманском већином. Последњих година инвестиције те земље у Босну и Херцеговину драстично су мање него код других у региону. Ако су, на пример, оне у 2018. години износиле око 210,3 милиона евра, исте те године Турска је у Србију уложила око 340 милиона евра. И ту се поставља питање зашто је настала таква ситуација? Одговор на ово питање је јасно. У Турској, као и свугде, пословни људи су веома пажљиви и на све начине покушавају да избегну ризике. Као последица тога, они ће свој капитал усмеравати на стабилнија тржишта. Тржиште Србије у том случају демонстрира већу политичку и економску стабилност него Босна и Херцеговина.
Међутим, не треба заборавити, да повећано турско економско присуство на Балкану може да постане ефикасно средство остваривања неоосманског сна савременог турског руководства о враћању на „историјске територије“ Балканског полуострва и Југоисточне Европе.
Иван Секуловић
MSc in International Business and Management