У главном граду Србије почео је са радом Руски балкански центар који ће постати платформа за дијалог грађанских друштава и научне заједнице Србије и Русије.

У церемонији отварања центра учествовали су представници политичких, друштвених и пословних кругова Русије и Србије: члан комитета Државне думе РФ за послове Заједнице независне државе и председник Управног одбора Центра Константин Затулин, председник Скупштине Србије Ивица Дачић, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, директор „РЖД Интернешенел“ у Србији Мансурбек Султанов и бивши амбасадор Србије у Русији, дописни члан САНУ Славенко Терзић.

Константин Затулин је на почетку прочитао поруку потпредседника Владе Русије Јурија Борисова поводом оснивања Центра у којој се истиче да без обзира на последице пандемије корона вируса и кризу у светској привреди, сарадња Русије и Србије наставља да се развија успешно и динамично по свим правцима.

„Формирање заједничке невладине организације допинеће даљем јачању трговинско-економске и културно-хуманитарне сарадње, као и покретању нових интересантних пројеката и иницијатива“, навео је Борисов у поруци.

У свом обраћању Затулин је указао да Русија и Србија немају заједничку границу, да народи Русије и Србије нису живели у једној држави али их је вековима повезивала иста вера, слични погледи на свет и узајамна љубав.

Амбасадор Боцан-Харченко прочитао је поруку шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова који је подсетио да се односи две земље развијају узлазном линијом и указао на значај друштвене дипломатије у јачању пријатељства и сарадње два народа и две државе, изразивши очекивање да ће центар дати свој допринос томе.

Боцан-Харченко је поручио да ће се и сам трудити да помогне раду Центра, чије отварање сматра значајним кораком на путу развоја дијалога, друштвене дипломатије и целокупних односа Русије и Србије.

„Наши односи су на највећем успону али уз то постоје и искушења и због тога су отварање Центра и овај скуп веома актуелни. У својој пракси и свакодневним активностима осећамо мањак додатног интелектуалног доприноса који би био резултат отвореног научног дијалога међу људима који знају Србију и Балкан и воле Србију и Балкан“, рекао је амбасадор.

Амбасадор је додао да ће Центар у својој анализи образложити штету од покушаја да се Србија па и цела регија ставе пред избор „или Русија, или ЕУ и Запад“.

Др Славенко Терзић рекао је да ће Руски балкански центар бити не само место окупљања руских и српских, односно балканских и других истраживача него и својеврстан истраживачко-логистичи мост интелектуалног дијалога руске, српске, балканксе и других европских и изваневропских средина.

„Настојаћемо да Руски балкански центар буде у мисији дубљег руског познавања и разумевања Балкана, али и бољег познавања и разумевања Русије, њене цивилизације и савремених тежњи од стране балканских средина. Свака историјска епоха има свој сопствени смисао и значење. Ми се налазимо управо на почетку једне нове историјске епохе препуне различитих изазова“, констатовао је Терзић, нагласивши да ће зато Руски балкански центар тежити да окупи што више стручњака различитих профила.
Славенко Терзић је додао да ће Центар бити отворен за сарадњу и са свим другим установама и центрима, те да ће у складу са својим могућностима настојати да допринесе унапређењу свих видова сарадње Србије и Русије и Русије и других балканских земаља у интересу напретка и стабилности Југоисточне Европе.

Мансурбек Султанов је уз изразе подшке Центру, подсетио да његова компанија даје допринос прогресивном економском расту Србије путем конструктивног улагања у модернизацију њених основних саобраћајних артерија и изградњу транзитног потенцијала државе.

„Мото наше компаније је ‘Градимо заједно, градимо за будућност’ и за РЖД Интернешенел је јако битно да наше грађевинске пројекте прати реализација социјалних иницијатива“, рекао је Султанов и изразио уверење да је свеобухватна сарадња две државе покретач економског развоја Србије.

Програм је настављен конференцијом под насловом „Руско-српски односи: прошлост, садашњост и будућност“, на којој су учествовали познати српски и руски научници и експерти.

Фото: Sputnik / Лола Ђорђевић