Дубоко у тлу брда испод угљенокопа Костолац, на коме се простирао велики римски град Виминацијум, српски арехолози су пронашли пловила којима стручњаци не могу да одреде старост, јављају „Вечерње новости“.
Бродови су пронађена у току неке давно нестале велике реке, судећи по слојевима шљунка дебелим око 15 метара испод остатака пловила. Која би то рекал могла да буде не зна се. Ток Дунава је од места налаза удаљен око два километра ваздушном линијом. Археолози кажу да није реч ни о пресахлој реци Клепечки која је до 19. века текла овим простором, а ни о старом току Млаве.
Највећи брод, дуг 15 метара и широк 2,65 метара, пронађен је на дубини од око седам метара испод површине земље, а римски гробови се завршавају на два метра дубине. Зато је за сада немогуће рећи из ког хронолошког периода пловила потичу. Она су пронађена у истом ареалу где и остаци мамута, стари милион година, на 19-20 метара дубине. По тој аналогији, бродови би потицали из периода од пре 70.000 година, кажу српски археолози. Изузетно очувано храстово дрво су послали на анализе старости.
Оно што додатно збуњује археологе је што крај остатака пловила нема ниједног покретног налаза, предмета који су користили лађари, који би указао ко их је користио.
Распоред бродова подсећа на поредак ратног десанта, али за сада нема трагова који указују на борбе или паљевине. Једноставно, као да је све одједном пропало у муљ, кажу српски археолози.
