Унук славног редитеља Емира Кустурице Јанко у ексклузивном интервјуу за портал „Балканист“ говорио о својим односима са дедом и професионалним плановима.
На 13. фестивалу „Кустендорф“, отвореном у Србији уочи Старе нове године, не приказују се само филмови. Јанко Кустурица, петнаестогодишњи београдски гимназијалац, отворио је овде своју прву изложбу под називом Walker.
Јанко са задовољством говори да се професионално бави фотографијом већ три године.
„Почео сам управо овде да сликам, у овој природи која ме инспирише. Деда ми је дао први фотоапарат, и то ми је био импулс за путовање у свет фотографије“, присећа се Јанко.
„Деда ме је научио финесама оптике, објаснио ми шта је то композиција, поклонио ми две књиге о фотографији. Једна је Стенлија Кјубрика, који је пре него је постао редитељ био фотограф. Друга Џонатана Брасона Рејса ми је дала пуно идеја, инспирисала ме. Почео сам да шетам по граду, да сликам пролазнике… Волим живот у великом граду, његов пулс, ритам. Изложба мојих фотографија ми је била велика жеља. Срећан сам јер видим да ми је успело“, каже Јанко.
Фотографије Јанка у Дрвенграду висе на почасном месту: иза стола за којим Емир Кустурица седи са својим пријатељима. Није ли то највеће признање?
Млади фотограф је већ освојио прво место на Београдском фотоконкурсу. То је била прекретница за Јанка, који је одрастао међу музичарима, редитељима, сликарима и драматурзима.
„Схватио сам да желим да посветим свој живот фотографији. Али музика и филм и даље заузимају место у мом срцу“, признаје унук Емира Кустурице.
„Ја сам другачији од мојих другара што се тиче музике, то знам. На пример, волим рок, пан, фанки, реге. Највећу утицај су ми дале групе Clash, Sex Pistols, Led Zeppelin, The Doors. Џими Хендрикс ми се јако допада. И волим кад чујем да подсећам на њега“, осмехује се Јанко.
„Штета што није могуће да свирам с њим. А од савремених музичара волео бих да свирам са Ленијем Кравицем, Џејмсом Брауном и Џоом Страмером. Музику Страмера волим, она ми је блиска“, говори Јанко.
Његов отац Стрибор је бубњар No smoking orchestra, па и аутор музике неких филмова Емира Кустурице („На млечном путу“, „Завет“).
Јанко гледа дедине филмове.
„Како гледам дедине филмове, видим неке грешке, али то су баш мале грешке (смех). Не критикујем га, не“, каже он, бацајући поглед на деду.
Осећај за хумор се у породици Кустурица вероватно преноси са колена на колено.
„Деда и ја – ми никад нисмо озбиљни. Нисам видео код мојих другара тако блиске односе са дедама. Зезамо се и причамо често о филмовима, о објективима, камери, светлу. Не могу да вам опишем како нам је весело. Никад нам није досадно“, признаје Јанко.
Емир је једном повео унука са собом у Москву.
„Имао је концерт у Москви. Штета што други пут нисам ишао у Русију. Деда ми је причао како је велика и прекрасна. Мислим да бих као фотограф тамо нашао велику инспирацију“, каже Јанко.
„Надам се да ћу једног дана постати камерман. Велика жеља ми је да некад снимим неки филм са дедом“, говори унук Емира Кустурице.
