Традиционално српско русофилство засновано на историји, традицији и митовима, одлична је основа за пријатељство и сарадњу Русије и Србије. Међутим, за јаку грађевину потребне су „цигле“ знања — а једна од њих је књига „Записи Балканистa. 2019-2021“. Ово мишљење изразио је др Никита Бондарев, историчар и писац, ванредни професор Руског државног хуманистичког универзитета и један од састављача „Записа Балканистa“ на промоцији у Бања Луци, главном граду Републике Српске.

Збирка најбољих материјала портала представљена је на Видовдан у културном центру Бански Двор. Међу гостима било је пет чланова Владе Републике Српске: министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Борис Пашалић, министар здравља и социјалне заштите Ален Шеранић, министар за европске интеграције и међународну сарадњу Златан Клокић, министарка управе и локалне самоуправе Сенка Јујић и министар економије Векослав Петричевић. Како се нашалио оснивач и главни уредник портала „Балканист“ Олег Бондаренко, „ово је два и по пута бољи резултат него у Београду, где су промоцији присуствовала два члана српске владе“.

Како је приметио учесник промоције, професор Универзитета у Бања Луци Жељко Будимир, датум је изабран врло симболично: 28. јун је кључни дан у историји српског народа. Према професору, „Записи Балканисте“ на српском језику су веома важна књига не само за академске кругове. Књига проширује главни канал комуникације између српског друштва и Русије, који остаје руска класична књижевност.

Заузврат, Олег Бондаренко изразио је уверење да ће се промоција следеће књиге одржати у Бања Луци кроз годину дана. Још један учесник сложио се да напише предговор за књигу — професор Универзитета у Бања Луци Срђа Трифковић, који је уједно и уредник за међународна издања конзервативног издања Chronicles.

„Записи Балканистa“ је збирка најбољих материјала објављених на истоименом порталу за три године његовог рада: аналитички чланци, путописне белешке, интервјуи са познатим балканским политичарима и прегаоцима културе, историјски есеји. Аутори су представници различитих области знања, уједињени љубављу према Балкану — руски историчари, политиколози, новинари, писци и публицисти, као и њихове балканске колеге. Из књиге читалац сазнаје како је написана историја непризнате републике Косово, ко промовише руску „меку моћ“ на Балкану, захваљујући коме је православно становништво Црне Горе 2020. године одбранило своје цркве и храмове, како су совјетски пилоти спасили југословенског маршала Тита током Другог светског рата и зашто се он посвађао са Стаљином. Посебна пажња посвећена је „руским траговима“ на Балкану: како је Лав Толстој постао симбол словенског братства, ко је од његових сународника одговоран за свечани изглед Београда и како су совјетски инжењери обновили једини београдски мост преко Дунава.

Промоција књиге на руском језику одржана је на сцени позоришта МХАТ у Москви 24. марта 2021: тако су учесници догађаја — аутори и пријатељи овог пројекта — одали почаст сећању на жртве НАТО бомбардовања Југославије. У априлу 2021. године издавачка кућа Службени гласник штампала је књигу на српском језику. Промоција је одржана у Београду 13. априла уз учешће амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка, саветника председника Србије Драгутина Матановића и Дејана Савића, заменика градоначелника српске престонице Горана Весића, трговинског представника Руске Федерације у Србији Андреја Хрипунова, као и представника пословних кругова.

Фотографије: Олег Хавич