Током последњих годину дана можемо приметити како већ устаљена геополитичка конфронтација поприма облик трке за вакцинама против вируса корона. Време је показало да дављенике спасавају сами дављеници. Тако је, на пример, Европска унија у своје време обећала да ће за шест балканских земаља које су кандидати за чланство у ЕУ обезбедити 70 милиона евра за куповину препарата, али тај процес је стопиран буквално на сваком кораку и ове земље су фактички остале препуштене себи у решавању овог проблема. Ефикасно је успела да га реши само Србија, која је себи обезбедила велике испоруке вакцина из Русије и Кине.

Узгред, на пролеће прошле године, када је први талас епидемије био на врхунцу, управо Москва и Пекинг су Београду пружили руку помоћи. Руски војни епидемиолози су спроводили дезинфекцију у медицинским установама широм земље, Кина је у Београд послала неколико авиона са дефицитарном опремом, а доктори обеју земаља интензивно су саветовали балканске колеге.

Данас је захваљујући „Спутнику Vˮ Србија лидер по проценту вакцинисаних у Европи. До краја маја је достигла показатељ од 28% пунолетног становништва, које је примило две дозе препарата, што то је двоструко више од европског просека. Успешна кампања вакцинације омогућила је Београду да 12 пута смањи просечан дневни број инфицираних у поређењу са показатељима из марта и априла 2021. године. Власти земље покушавају да избегну нове таласе епидемије и планирају да што пре у земљи формирају колективни имунитет, што ће Србији омогућити повратак нормалном животу, а то је један од предуслова за стабилност државе и њен економски развој.

Како је саопштио амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански, око 85% Срба који су се пријавили за вакцинацију истакло је да би желело да прими управо руску вакцину.

Београд се на време снашао

Како је мала Србија успела да постигне такав резултат? Пре свега захваљујући паметној спољнополитичкој стратегији. После пажљиве анализе и обраде информација, редовног праћења статистике и тенденција, као и упознавања са искуством из других земаља, власти су правовремено предузеле комплекс неопходних мера: инвестирале су у развој и производњу вакцина Pfizer и на време склопиле уговоре о испоруци препарата. Тако је влада Србије својим грађанима обезбедила четири различите вакцине. На пролеће сличан успех су постигли можда само Уједињени Арапски Емирати.

Још једно од кључних достигнућа Србије је лансирање локалне производње руске вакцине. 19. маја Центар „Гамалејаˮ је стручњацима српског института „Торлакˮ уручио сертификат којим се потврђује да су вакцине које се производе у тој установи потпуно истог квалитета као и вакцине које се производе у Русији (ради се о првој и другој компоненти „Спутњика Vˮ). Српска „верзијаˮ је успешно прошла проверу по 18 кључних параметара. Планирано је да ових дана „Торлакˮ прими испоруку сировина за производњу препарата, а 5. јуна започне масовну производњу „Спутњика Vˮ.

„Вакцинска дипломатијаˮ и мека сила

Мудар потез лидера Србије Александра Вучића било је пружање помоћи Црној Гори и Македонији, иако су током последњих неколико година власти тих земаља заступале антисрпску реторику. Треба ли додати да Београд није у невољи напустио ни Србе из Републике Српске ни са Косова?

Што се тиче Македоније, родне земље аутора ово чланка, прва партија вакцина јој је уручена 14. фебруара. Александар Вучић је лично доставио препарате на гранични прелаз Табановци, где их је предао македонском премијеру Зорану Заеву. У знак захвалности за помоћ Скопље је српске туристе у транзиту преко македонске територије ослободило плаћања путарине. Како су објавили локални медији, добросуседски поступак ће македонску државну касу коштати 2,8 милиона евра (што је већ изазвало незадовољство македонских Албанаца).

У Црну Гору прва партија вакцина из Србије стигла је 17. фебруара. Занимљиво је да су то биле вакцине „Спутњик Vˮ, које су послате уз сагласност Москве.

27-28. марта власти Србије су организовале акцију без преседана, понудивши странцима да се потпуно бесплатно вакцинишу. Овај предлог је изазвао одушевљење становника Црне Горе, Македоније, као и Босне и Херцеговине. Београд је тако постао својеврсни логистички центар за прерасподелу вакцина против вируса корона на Балкану.

Треба споменути и чињеницу да је Београд био спреман да пружи помоћ и Косову, али је Приштина одбила да прими вакцине из Србије, иако је ова одлука донета очигледно на штету становништва.

Уосталом, овај поступак је сасвим у духу косовских „властиˮ које упорно поткопавају нормализацију односа са Београдом (мада то од њих очекују и Европа и САД). Уједно, како је објавио приштински лист Gazeta ekspress, хиљаде Албанаца са Косова, пре свега старијих људи, одлази на вакцинацију у Централну Србију, најчешће у Рашку.

Веома занимљив заплет дешава се и између Београда и Прага. 31. маја Србија је послала партију вакцина у Чешку. Ову испоруку председник Србије Александар Вучић је обећао Чесима још у априлу, приликом посете Прагу. Тада се, подсетимо, чешки председник Милош Земан извинио српском народу због тога што његова земља није успела да се успротиви учешћу у снагама НАТО-а приликом бомбардовања Југославије 1999. године. Земан је, између осталог, признао да „Чеси нису имали храбрости да се сами супротставе алијансиˮ.

„Вакцинска дипломатијаˮ се показала као одличан инструмент за ширење „меке силеˮ Србије. Очигледно је да Београд пред нашим очима јача своје позиције како у балканском региону, тако и у Европи. Политика балансирања између Истока и Запада омогућила је земљи да надмаши како своје балканске суседе, тако и већи део ЕУ по питању вакцинације. А мултивекторска спољна политика коју Александар Вучић успешно реализује већ 8 година даје све више резултата.

„Ово је наша политика, ово је најбољи курс који се добро показао за време вируса корона, куповине вакцине и свега осталог. Ово је најбоља политика за грађане ове земље и ту више нема филозофије. Овакву политику ћемо наставити све док је могуће, а затим нека дођу неки други стручњаци и спроводе својуˮ, изјавио је српски председник, истакавши да Србија високо цени своје одличне односе са Кином и Русијом и да неће уводити санкције својим главним партнерима, упркос притиску Запада.

Фотографија: euprava.gov.rs