Средином априла Украјина је одлучила да Албанији пружи хуманитарну помоћ у износу од 10 милиона гривни (око 340 хиљада евра), упркос чињеници да је буџет земље последњих година у веома тешкој ситуацији. Занимљиво је и то да се ради о помоћи поводом земљотреса који је погодио Албанију 26. новембра прошле године.
Зашто украјинска помоћ стиже тако касно?
Почнимо од тога да је премијер Албаније Еди Рама, уједно и шеф албанске дипломатије, тренутно председавајући Организацији за европску безбедност и сарадњу, а мисија ове организације је и мониторинг ситуације у Донбасу.
Занимљиво је да је усред пандемије корона вируса неко пласирао неистиниту информацију да је лични представник председавајућег ОЕБС Анджеј Каспршик због епидемије одлучио да заустави рад мисије (што је Каспршик убрзо демантовао). Међутим, гласине се нису случајно појавиле. Каспршик поред Донбаса надгледа и зону сукоба у Карабаху, где је заиста зауставио мисију због епидемије. Очигледно да конфликт између Азербејџана и Нагорно-Карабаха није тако занимљив као онај у Донбасу. Такође је јасно кога ОЕБС стално криви за кршење примирја.
Тако долазимо до претпоставке да је закаснела помоћ Тирани за санирање последица земљотреса нека врста мита за „правилни мониторинг“.
Али постоји још једна нијанса. Почетком априла Русија је пружила велику помоћ Србији у борби против епидемије. Стога можемо тумачити украјинску помоћ Албанији као неку врсту пркошења Москви: ви помажете вашој браћи, а ми нашој!
Руководство Украјине не би смело отворено да каже свом народу да помаже „браћи Албанцима“, јер Украјинци су спремни да организују још један Мајдан. Али помоћ поводом прошлогодишњег земљотреса је нешто сасвим друго, иако не баш логично.
Узгред, од земљотреса могу да страдају и Хрватска (члан ЕУ и НАТО), Црна Гора (од скора у НАТО-у), Босна и Херцеговина. Можда Украјина и њима помогне. Треба показати братске односе, зар не…
Денис Шатунов