Спори темпо изградње „Турског тока“ на територији Бугарске може бити повезан са америчким интересима у региону. Такво је мишљење за портал „Балканист“ изразио посланик опозиционе Бугарске социјалистичке партије Антон Кутев.

Подсећамо да је бугарско издање Darik News, позивајући се на извештај бугарске компаније која управља транспортом гаса, јавило да је до 25. фебруара заварено само 103 од 308 километара цеви на територији земље. 

„Званичне бугарске власти не потврђују кочење пројекта. Чак супротно. Бугарска је већ потрошила више од милијарду евра на изградњу гасовода између Црног мора и српске границе. Наравно да је Стејт департмент против гасовода „Турски ток“ у Бугарској, а то и може бити разлог неког отпора бугарске владе“, коментарисао је политичар.

На сусрету са америчком делегацијом 28. јануара бугарска министарка енергетике Теменушка Петкова је изјавила да њена земља користи 3 милијарде кубика гаса годишње и те количине добија из Русије. Али по плану Софије, половину те количине гаса ће до краја године заменити течни амерички гас који ће Бугари узимати преко терминала Александрополис и азербејџански гас. 

Историчар и публициста, доцент Руског државног универзитета за хуманистичке науке Никита Бондарев сматра да је Бугарска била заинтересована само за изградњу дела „Турског тока“ који јој дозвољава да сама узима гас из Турске. 

„Као што је познато, премијер Бугарске Бојко Борисов је лично сахранио три руско-бугарска енергетска пројекта: нуклеарну електрану ‘Белене’, нафтовод Бургас-Александрополис и гасовод ‘Јужни ток’. Са старом још из совјетских времена нуклеарном електраном ‘Козлодуј’ такође ништа није како треба. Он ни ‘Турски ток’ не би изградио, али тада би Бугарска остала без гаса (а самим тим и без грејања). Очигледно да је међународни конзорцијум ‘Турски ток’ за њега мање зло од руске нуклеарне електране. Али он је изградио само онај део гасовода који повезује бугарски систем за дистрибуцију гаса са Турском. Одбија да гради даље гасовод до Србије, у сваком случају одлагаће изградњу. А Срби су већ изградили свој део гасовода“, подсетио је експерт.

Према његовим информацијама, гасовод неће бити завршен у предвиђеном року, иако је 9. децембра извршни директор компаније „Булгартрансгаз“ Владимир Малинов изјавио да ће гасовод стићи до границе са Србијом до 31. маја. 

„Стручњаци који се разумеју у ову тему кажу да Мађари очекују прве испоруке руског гаса преко Србије и ‘Турског тока’ крајем октобра 2021. године. Очигледно да је то рок када ће бугарски део гасовода бити завршен, што је Мађарима Бојко незванично дао до знања. А то је закашњење од две и по године. Али ја се ни у тај термин не би уздао. Борисову никада не треба веровати.  Зашто овај човек мрзи Русију и чини све да нам науди, чак и на штету економије своје земље, ја не могу да кажем“, рекао је Никита Бондарев.

Разлог за кочење овог пројекта треба тражити у антируском лобију које је у Бугарској јако. 

„Тога има у свим земљама Источне Европе, али таквих гадости као у Бугарској нема више нигде. ‘Балканист’ је писао о хапшењу лидера бугарског националног покрета ‘Русофили’ Николаја Малинова. Он је и даље у кућном притвору, а активност ‘Русофила’ је практично паралисана. Из Бугарске регуларно депортују руске дипломате под оптужбом да су шпијуни“, каже руски историчар. 

Према Бондареву, русофобија у Бугарској се може упоредити са политиком Мила Ђукановића у Црној Гори. 

„Ако бисмо с неким упоредили Борисова, најочигледније поређење био би Мило Ђукановић. И он је фактички довео до банкротства Комбинат алуминијума у Подгорици да би натерао руску компанију да је прода. Боље затворена, непрофитабилна фабрика него фабрика која ради али припада Русима. То се дешава иако се обичан народ у Бугарској и Црној Гори добро односи према Русима. Парадоксално је да за Борисова у Бугарској гласа значајан део локалних ‘путиниста’ који виде Бојка као ‘правог мушкарца’ и ‘јаког домаћина’, и надају се да ће се ‘прави мушкарци’ Путин и Борисов једном договорити. Ја немам рационално објашњење за тај парадокс“, закључио је Никита Бондарев. 

Руски председник Владимир Путин је још 4. децембра током састанка са српским председником Александром Вучићем јавно критиковао темпо реализације пројекта „Турски ток“ у Бугарској.

„Ако бугарско руководство неће, наћи ћемо друге могућности реализације гасовода на југу Европе“, рекао је Путин. 

Подсећамо да је први после неколико сати реаговао управо Бојко Борисов, рекавши да је изградња почела касније због многих процедура које су морали да испоштују и да ће гасовод „дефинитивно бити изграђен“. Бугарска министарка енергетике Теменушка Петкова је 6. децембра изјавила да се изградња бугарског дела „Турског тока“ одвија како је планирано и да ће бити завршена до краја маја 2020. године. „Првих 308 км гасовода ће бити готови до краја маја 2020. године“, обећала је Петкова.