Брзина којом су посланици Северне Македоније ратификовали протокол о учлањењу у НАТО 11. фебруара, не чекајући одобрење Шпаније као чланице алијансе, мотивисана је предстојећим изборима. Такво је мишљење за портал „Балканист“ изразила руски експерт за македонску политику, оснивач Фонда РМ и доктор историјских наука Марија Третјакова.

„Нема ништа изненађујуће у овој журби. Земља је у фази припреме за парламентарне изборе. Македонска скупштина је одлучила да не чека одобрење Шпаније, јер стрепи да ће после избора нова влада прецртати све одлуке претходног кабинета“, објашњава експерт.

Према њеним речима, тренутни чланови парламента и кабинета под руководством бившег премијера Зорана Заева постали су рекордери по броју грубих кршења Устава земље.

„Све је почело приликом формирања полулегалне владе Зорана Заева, под руководством партије која је изгубила на последњим изборима. Затим је незаконито, без потребне скупштинске већине, изабран председник скупштине. Сетимо се још Преспанског споразума са Грчком о промени имена државе, што је кршење права народа на доношење тако битне одлуке а потписан је без одобрења председника Републике Македоније. И на крају је дошло до насилне процедуре промене Устава да би се променило име државе, поново против воље народа који је на референдуму 30. септембра 2018. рекао не. Ја као експерт и даље користим име Република Македонија, јер је ново име неуставно“, каже руска историчарка.

Према њеним речима, не треба да нас изненади то што су македонске власти одлучиле да заобиђу НАТО процедуре за пријем нових чланица у Североатлантски савез.

Македонски политички систем — парламент и влада — делују ван правног поља већ више од четири године, доносе одлуке које крше Устав и које су против воље грађана. Брза ратификација протокола о чланству у НАТО-у је још један покушај да се оправда нелегална радња и сакрије чињеница да су се грађани изјаснили против учлањења у НАТО“, рекла је Марија Третјакова. 

У погледу предстојећих парламентарних избора Марија Третјакова даје скептичну прогнозу.

„Ниједан политички блок у Македонији нема довољну подршку народа који су политичари преварили толико пута. Бирачко тело четири године посматра деградацију политичког живота у земљи. Опозиција (тренутно странка ВМРО-ДПМНЕ) је слаба. Она је ћутала када су држави мењали име и постала саучесник у том процесу. Стога ће, највероватније, излазност на изборима бити мала, а формирање нове владе поново ће бити доведено у питање. А то ће отворити перспективе Албанцима који се активно боре за своје интересе. Албанци то врло вешто раде последњих 20 година“, каже историчар.

Русија не цени то што се македонски политичари клањају Западу, каже она. 


„Русија изузетно негативно оцењује активност Македоније поводом евроинтеграције и учлањења у НАТО. Руска дипломатија има тачну дијагнозу за све болести које погађају македонски политички систем. Приметила је и незаконитост Преспанског споразума и чак дала до знања да би могло да се покрене питање колико је он у складу са мађународним правом. Нажалост, до тога није дошло, мада су се многи у Македонији томе надали. Уместо тога, Москва је неочекивано прихватила ново име Северна Македонија.  Ова одлука била је веома тужна за оне локалне политичке структуре које су се надале да ће Русија својим непризнавањем помоћи да се покрене питање промене назива државе“, рекла је Марија Третјакова.

Она верује да ће чланство у НАТО-у представљати велико оптерећење за македонску економију.

„Свака привилегија је повезана са обавезама. Чланство у НАТО-у ће подразумевати превелике трошкове за слабу македонску економију. Али у геостратешком плану, чини ми се да неће бити пуно промена: земља, која још није НАТО чланица, спремно је учествовала у свим вежбама и војним операцијама где чак ни неки суседи из НАТО блока нису послали своје војнике“, објашњава руски експерт. 

На крају, она истиче да је један од главних безбедносних изазова за Македонију повезан са албанским покретом, који има за циљ да промени границе у региону на штету словенских народа (српског и македонског). И чланство у НАТО-у неће помоћи у томе, а власти ће морати да реше потенцијална питања унутрашње безбедности. 

„Највећи изазови по безбедност државе (и региона у целини) остају исти. Са једне стране, ту је питање спајања самопроглашене Републике Косово са Албанијом и стварања војске Косова, а са друге, намера Албанаца у Македонији да ту земљу претворе у мини-федерацију. Учешће у НАТО-у сигурно неће помоћи у решавању ових питања“, закључила је Марија Третјакова.