Док су Руси славили Нову годину и пратеће празнике, у Србији се спремао још један локални скандал у који је уплетена велика руска компанија. Овога пута издвојила се „Сбербанк-Србијаˮ, која је ове године постала главни спонзор Нинове награде за књижевност.

Спонзор ко спонзор, награда ко награда. Не може се, наравно, рећи да је то баш наменско улагање, али зашто би у томе било нешто лоше? Е, па, пријатељи, ради се о томе да у Србији не постоји русофобичнији штампани медиј од поменутог НИН-а. Некада су се с њим надметали и други, али сада су затворени.


Часопис, иначе, постоји од 1935. године, а књижевна награда с његовим именом додељује се од 1954. Отада су је примили значајни југословенски аутори као што су Мирослав Крлежа, Добрица Ћосић, Меша Селимовић, Милош Црњански, Милорад Павић. Али од времена када је награду добио Павић много тога се променило. С доласком садашњег главног уредника Милана Ћулибрка часопис практично отворено лобира западњачке, евроатлантске вредности, редовно напада Српску православну цркву, слави геј-параду, позива Србе да се покају пред осталим народима Југославије због „великосрпског хегемонизмаˮ. Све то праћено је карикатурама у духу незаборавног француског листа „Шарли Ебдоˮ, невероватно неукусне и нимало духовите. Јунаци карикатура редовно су српски председник Александар Вучић, као и руски председник Путин. Генерално, речи „Русијаˮ и „Путинˮ за круг аутора НИН-а имају апсолутно негативну конотацију.


То значи да „Сбербанк-Србијаˮ, свесно или нехотице, стаје на исте грабуље као некада Гаспромова ћерка –компанија „НИС-Нафтна индустрија Србијеˮ. НИС је у своје време спонзорисао ТВ канал Б92, данас затворен услед банкрота, такође потпуно прозападне и либералне оријентације. Сви који прате српске медије сећају се да је на Б92 емитован француски филм „Систем Путинаˮ, који и није толико усмерен против Путина, колико је антируски. Пре и после приказивања овог филма емитована је реклама „Гаспромаˮ. Тадашњи менаџмент НИС-а је, без икаквог сустезања, објашњавао зашто то ради: желимо, говорили су они, да Србија уђе у ЕУ. Ако Србија уђе у ЕУ, заједно са Србијом и ми ћемо ући на европско тржиште. Управо зато подржавамо све прозападне медије у земљи. Да, драги пријатељи, још сасвим недавно, пре неких 8 до 10 година руски бизнис у Србији се поносио таквим ставовима. Ево, на пример, на овом линку можете прочитати интервју председника управе осигуравајуће групе „СОГАЗˮ из 2010. године, у којем се детаљно објашњава тај концепт: Србија у ЕУ и ми заједно са Србијом у ЕУ.

Искрено смо веровали да су се од времена када је на челу НИС-а био господин Кирил Кравченко, а на челу СОГАЗ-а господин Вадим Јанов, ставови руског бизниса у Србији унеколико променили. Исти тај НИС, например, данас је спонзор фудбалских клубова „Црвена звездаˮ и „Партизанˮ, као и изградње храма Светог Саве. Медије више не спонзоришу уопште, али зато подржавају образовне пројекте, слање студената и постдипломаца у Русију на школовање итд. Браво, тако и треба! Док „Сбербанк-Србијаˮ изгледа још живи у 2012. години. То није добро, погрешно је.


Како бисмо предупредили могуће противаргументе, рецимо да Нинова награда није једина књижевна награда у Србији. Постоје и друге, ништа мање престижне, као што су Андрићева награда, награда Милош Црњански или Стеријина награда за драмски текст. Али „Сбербанкˮ је свој избор начинио у корист награде часописа који мрзи Русију и константно се налази у опозицији у односу на српске власти.


Нека. Ми то нећемо заборавити. И пратићемо развој догађаја. Порталу „Балканист“ ништа не промиче!