У уторак, 14. децембра, у Сарајево допутовао је специјални представник британског премијера за Западни Балкан Стјуарт Пич, који се дан раније у Лондону састао са министрима спољних послова овог региона. Долазак на Балкан бившег председавајућег војним комитетом НАТО-а, по свему судећи, има за циљ да покрене спровођење плана „јачања британског присуства” у региону.

У понедељак, 13. децембра, посета Лондону министара спољних послова земаља Западног Балкана (Албаније, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Србије, Црне Горе и самопроглашене „Републике Косово“) оставила је нејасне утиске.

Прво, састанак је био неочекиван. Домаћин, британска министарка спољних послова Елизабет Трас, најавила је долазак балканских колега тек касно увече у недељу, 12. децембра, по завршетку самита министара спољних послова „велике седморке“ у Ливерпулу.
Друго – и можда најважније – јавни део лондонског скупа очигледно није одговарао најављеној теми. У наведеном саопштењу Трас је рекла да ће се преговори водити поводом „регионалних тензија које су достигле врхунац“.

„Високи представник у БиХ је упозорио да се земља суочава са најопаснијом егзистенцијалном претњом у послератном периоду, а перспектива њеног даљег цепања и сукоба је реална. Заједно са међународним партнерима, Велика Британија ради на томе да спречи ове претње и да стабилизује ситуацију, како би очувала напредак који је тешко постигнут у протеклих 26 година“, рекла је Елизабет Трас.
Међутим, према саопштењим из британског министарства спољних послова након састанка са балканским колегама и након шест билатералних преговора, британска министарка није споменула државу Босна и Херцеговина. Али било је изјава о продубљивању економске сарадње и подршци миру, слободи и демократији на Западном Балкану. Истовремено, госпођа министарка је рекла да се на самиту шефова дипломатских ресора „велике седморке“ разговарало о ситуацији у региону и да је препоручено да се у њему појача присуство Велике Британије.

Поводом „напетости у региону“ такође ништа посебно није речено. Наводно, када већ окупљам у Лондону министре спољних послова шест земаља, као и специјалне представнике Европске уније и САД (Мирослав Лајчак и Габријел Ескобар) , то значи да је „напетост велика и да међународна заједница мора предузети нешто да би заштитила мир који је настао великим напорима“. Али на овим речима се све и завршило.

На пример, министарка спољних послова БиХ Бисера Турковић, која често оштро критикује политичаре из Републике Српске и пре свега Милорада Додика, овог пута је била дипломатски уздржана. Турковићева је на Твитеру само написала да је на састанку са Елизабет Трас било речи о „актуелним догађајима у БиХ и региону“.
А након разговора са специјалним представником ЕУ за Западни Балкан и дијалог између Београда и Приштине Мирославом Лајчаком, Турковићева је рекла да је „изразила забринутост због блокаде европског курса БиХ и претњама на рачун Дејтонског мировног споразума“.

„Очекујемо снажан одговор међународне заједнице“, закључила је Бисерка Турковић.

Остали министри спољних послова нису ни индиректно помињали ситуацију у Босни и Херцеговини, већ се бавили проблемима својих земаља. Министар спољних послова Србије Никола Селаковић се на састанку са Габријелом Ескобаром захвалио америчком дипломати на подршци иницијативи Отворени Балкан, а са Мирославом Лајчаком разговарао о процесу преговора о приступању земље ЕУ. Селаковић је преко Елизабет Трас предао позив Борису Џонсону да посети Србију који су потписали председник Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић. Према Селаковићевим речима, британски премијер већ 41 годину није посећивао Београд, односно од доласка Маргарет Тачер на сахрану Тита у мају 1980.

Шеф црногорске дипломатије Ђорђе Радуловић обећао је Габријелу Ескобару и Елизабет Трас јачање борбе против корупције, а са Мирославом Лајчаком разговарао о преговорима о приступању његове земље ЕУ. Лајчак је похвалио Црну Гору због чињенице да је њена спољна политика апсолутно у складу са ставовима ЕУ: односно, Подгорица без поговора уводи санкције Русији по команди из Брисела.албанија

Министарка спољних послова Албаније Олта Џачка скренула је пажњу на поменуту иницијативу Отворени Балкан, указујући на потребу да јој се придруже и остале земље региона, односно Босна и Херцеговина, Црна Гора и „Република Косово“. Истовремено, Џачка је мудро прећутала блокирани почетак преговора о приступању Албаније и Северне Македоније Европској унији. Али њен колега из Скопља Бујар Османи је углавном о томе и говорио, па и на састанцима са Трасом и Ескобаром, иако ни Велика Британија ни Сједињене Државе нису чланице ЕУ.

Оригиналношћу се није одликовао ни наступ главног дипломате „Републике Косово”. Доника Гервала Шварц је свој говор посветила нападима на Србију, њеног лидера Александра Вучића и српског министра унутрашњих послова Александра Вулина. Истовремено, она је режим у Приштини, који константно дискриминише Србе на Космету, назвала „лидером демократије и владавине права на Балкану“.

Kакви год резултати ових састанака били представљени јавности, сви су прећутали учешће британског специјалног представника за Западни Балкан, бившег председавајућег војним комитетом НАТО-а и пензионисаног главног маршала ваздухопловних снага Стјуарта Пича.

Да, Лиз Трас је на отварању састанка са својим балканским колегама рекла да је именовање Стјуарта Пича „део плана за јачање британског присуства” у региону, па и сам Пич је том приликом био присутан. Међутим, о сусрету са новим британским специјалним изаслаником за Западни Балкан преко Твитера Министарства спољних послова Србије известио је само Никола Селаковић. Занимљиво је да је Стјуарт Пич на састанак са српским министром дошао у војној униформи.

Претпоставка да Пич није разговарао и са осталим шефовима дипломатија земаља региона уочи посете Сарајеву је апсолутно невероватна. Штавише, упорно ћутање о очигледно вођеним преговорима са овим британским господином говори нам о томе да су управо они били главна сврха окупљања 13. децембра у Лондону.

Дакле, питање је само шта је представљао овај „пичинг“ – да ли је то било само упознавање или прави министарски „пичинг“ (од речи pitch у филмској индустрији – презентација идеје, концепта, сценарија у циљу тражења инвеститора), односно покушај да се лондонски „инвеститори“ убеде да Британији дају главну улогу у ширењу утицаја на Западном Балкану. Сигуран сам да ћемо одговор добити врло брзо, поготово што ће Пич посетити све земље региона. У сваком случају, 14. децембра сарајевски медији су пренели да се очекује да ће британски изасланик у скорије време разговарати са „високим званичницима” у Београду.

На састанак са члановима Председништва БиХ Стјуарт Пич је дошао у цивилном оделу. Истина, медије је више занимало присуство Милорада Додика на овом састанку, који је прошле седмице у парламенту Републике Српске упутио оштре речи на рачун Лондона: „Зашто да верујем Британцима? Њиховим подмуклим активностима већ 100 година подривају статус Срба на овим просторима. Ми њима то морамо рећи!“ Знајући Додика, нема сумње да је то и рекао британском изасланику.

Након састанка чланова Председништва БиХ са Стјуартом Пичем, лидер Срба у БиХ је рекао новинарима да је стекао утисак да британски изасланик неће предузимати никакве једностране кораке. Међутим, није прошло без напада на британског официра.
Додик је рекао да је Пич пристојан господин у годинама, али да се он увек сети да је тај господин командовао НАТО снагама које су бомбардовале Србе. Током састанка Милорад Додик је изразио жаљење због чињенице коју је изнео Пич да је 59 британских војника страдало у БиХ за време разних операција.

„Ја сам рекао да је страдало и много Срба од бомбардовања НАТО-а, и много цивила, и да и за њима треба жалити исто као за британским војницима“, истакао је Додик.