Вести о Србији у протекле две недеље се углавном своде на могуће премештање српске амбасаде у Израелу из Тел Авива у Јерусалим. Међутим, намере Израела и Косова да успоставе дипломатске односе (подразумева се признање самопроглашене републике) натерале су Београд да прикочи спровођење планова најављених 4. септембра у Белој кући. Сада је премештање српског дипломатског представништва у Јерусалим под знаком питања.

Треба подсетити да је Србија заинтересована за јачање партнерства са Израелом. Тако је председник Александар Вучић 2. марта 2020. године током говора на годишњем Америчко-израелском комитету најавио отварање трговинске и званичне мисије Србије у Јерусалиму. Александар Вучић је ову одлуку објаснио жељом да испоштује јеврејски народ. Заузврат, израелско Министарство спољних послова поздравило је ову одлуку назвавши је „мостом за мир у свету“.

Међутим, ову Вучићеву изјаву ни тада нису сви одобрили. Палестина и земље арапског света, које гаје симпатије према Палестинцима, болно су реаговале на ову иницијативу. Две године раније, када је Вашингтон најавио премештање дипломатске мисије у Јерусалим, Палестина је поднела жалбу Међународном суду УН, оптужујући Сједињене Државе за кршење Бечке конвенције из 1961. године. Жалба је захтевала да се призна чињеница кршења међународног споразума и да Вашингтон повуче дипломатску мисију из Јерусалима.

Прошле недеље се сазнало да палестински амбасадор у Београду Мухамед Набхан тражи састанак са Александром Вучићем. Набхан је рекао да је Палестина увек поштовала Резолуцију СБ УН 1244 и очекује да Београд поштује Резолуцију 478. „Ценимо председника Вучића и Србију са којима имамо пријатељске, традиционалне и дубоке односе. Верујем да председник овим споразумом није желео да наштети нашим односима и палестинском питању“, рекао је Набхан. Забринутост због пресељења српске амбасаде појавила се и у Анкари и Арапској лиги.

Међутим, док Трамп изјављује да се Србија обавезала да ће отворити трговинско представништво у Јерусалиму у септембру ове године и да ће до јула 2021. тамо преселити своју амбасаду, Београд је добио јаке разлоге да одустане од тих планова.

Прво је прес служба израелског премијера Бењамина Нетанијахуа саопштила да намерава да успостави дипломатске односе са Косовом. Ову информацију амерички лидер је касније потврдио на свом Твитер налогу.

„Још један сјајан дан за мир на Блиском Истоку. Косово са већинским муслиманским становништвом и Израел су пристали да нормализују и успоставе дипломатске односе. Одличан посао! Ускоро ће им се придружити још више исламских и арапских држава“, написао је Трамп.

Затим је косовски „премијер“ Авдулах Хоти изјавио да је Израел признао самопроглашену републику. Хоти је рекао да се „то догодило пола сата након потписивања споразума у Белој кући“.

Затим је Београд поставио Израелу своје услове за премештање амбасаде у Јерусалим. Тако је бар за The Jerusalem Postрекао извор близак администрацији Александра Вучића. Ако Израел призна Косово као суверену државу, Србија ће одустати од идеје премештања амбасаде, рекао је извор.

„Такав корак ће, штавише, наштетити добрим односима између Израела и Србије: они никада више неће бити исти“, додао је он.

Међутим, званичних информације од власти Србије још увек нема.

И на крају, Брисел је подсетио Београд на заједнички став Европљана. „Сваки дипломатски потез који доводи у питање заједнички став ЕУ о Јерусалиму извор је озбиљне забринутости и жаљења“, рекао је портпарол европске дипломатије Петер Стано у понедељак 7. септембра, током преговора о нормализацији односа Београда и Приштине. Јасно је да се таква опаска не може занемарити: прво, Србија је и даље кандидат за приступање Европској унији. Друго, Брисел посредује у српско-косовским преговорима о нормализацији односа и може да утиче на обе стране.

Експерти су уверени да одлуку о могућем премештању дипломатске мисије Србије диктира Вашингтон. А исто се односи и на одлуку Израела да успостави дипломатске односе са Косовом.

Политиколог Ростислав Ишченко наглашава да се ситуација са преносом амбасаде пре свега не тиче односа Београда са Израелом, већ са Сједињеним Државама.

„Захтев за премештањем амбасаде у Јерусалим заснован је на споразуму који је председник Србије Александар Вучић потписао у Вашингтону. То је био амерички предлог. У почетку пренос амбасаде није био фактор побољшања српско-израелских односа. Напротив, ову одлуку је Београд донео под притиском“, објаснио је он.

У исто време, напомиње Ишченко, Срби имају простор за маневар. На пример, Београд може да одлучи да пресели своју дипломатску мисију из Тел Авива, али и да никад то не учини.

„У Сједињеним Државама закон о премештању америчке дипломатске мисије из Тел Авива у Јерусалим усвојен је пре више од две деценије, али је његова примена увек одлагана. А да није било Трампа, Вашингтон би тако и наставио“, уверен је руски експерт.

Истовремено, Ишченко признаје да Израел заузврат заиста може пристати на признање Косова.

„А што не би? Ако Американци то од њих затраже, они ће признати Косово“, резимирао је Ишченко.

Експерт за међународну политику Григориј Трофимчук уверен је да српско руководство у почетку није настојало да премести своју амбасаду.

„То је јасно по свему. Али српско руководство је на то пристало [у Белој кући] због неповољних међународних околности. И сада, када се сазнало о перспективи успостављања дипломатских односа између Израела и Косова, Београд је имао разлог да ‘прикочи’. Међутим, овај корак неће спречити признавање [Косова од стране Израела], јер Србија у принципу у Израелу не затвара своју амбасаду“, рекао је он.

Истовремено, Трофимчук је подсетио да се у Вашингтону већ водио прилично оштар разговор о могућности израелског признања Косова, у чему су учествовали и Срби.

„У сваком случају, сада [Срби] могу да захтевају од Вашингтона нека детаљна објашњења о томе шта још прећутно улази у ‘косовску мапу’“, додаје он.

Израел не види препреке у успостављању односа са Приштином, каже политиколог, па и у признању самопроглашене републике. Можда тамо верују да споразуми потписани у Белој кући сада дозвољавају све.

„Корак предузет на линији Тел Авив — Приштина очигледно није случајан. То је била проба српске дисциплине и послушности. На Србију се може извршити притисак. Али не може се искључити претпоставка да су се за признање Косова Вашингтон и Тел Авив још раније договорили“, рекао је Трофимчук.

Саме чињенице признања Косова још увек нема: постоје само информације које забрињавају Београд, истиче експерт.

„Ако дође до признања, једна протестна нота из Београда очигледно неће бити довољна, неће ништа решити. На Западу, генерално, верују да би Србија, пошто се сложила на инфраструктурну сарадњу са Косовом, требало да прихвати и стратешку сарадњу. Ако не прихвати – извршићемо притисак. У сваком случају, Запад неће оставити Србију на миру“, закључио је он.

У слично верује и српски стручњак Мишел Зубеница: српска страна није одбила Трампову изјаву у Белој кући о премештању амбасаде у Јерусалим, пре свега зато што је то био захтев америчког председника.

„Сада, ако Израел призна независност Косова, то ће сигурно бити у супротности са интересима Србије. Међутим, посебно у вези са овим питањем, мислим да је Трамп искористио Београд и Приштину. С једне стране, да се побољша израелска међународна позиција, с друге, да му израелски лоби да додатну подршку у председничкој кампањи“, рекао је Зубеница.

Он истовремено изражава наду да ће се односи Србије и Израела и даље позитивно развијати.

„Јер историјско пријатељство између два народа игра важну улогу“, резимирао је.

Према речима стручњака, Вашингтон је започео велику игру у коју су умешани Србија, Израел и Косово. Какав ће бити њен исход зависи само од намера Сједињених Држава.