Руски медији су скренули пажњу на жалосно стање споменика постављеном на Калемегдану 2014. године српским и руским борцима који су ратовали на фронтовима Првог светског рата.
2018. године украдена је бронзана фигура Светог Ђорђа Победоносца која је поклон Русије да би вероватно завршила као старо гвожђе. „Балканист“ изражава наду да ће власти српске престонице обратити пажњу на овај симбол руско-српског војног братства који већ три године није доведен у ред. Преносимо текст писма у целости.
Пре скоро седам година, 18. септембра 2014. године, у Београду је свечано отворен споменик посвећен српским и руским војницима који су погинули на фронтовима Првог светског рата.
Отварању споменика на стогодишњицу почетка рата присуствовали су тадашњи председник Србије Томислав Николић, патријарх српски Иринеј, налечник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић, као и градоначелник Београда Синиша Мали, сада министар финансија.
Спомен-обележје је израђено у Русији и испоручено руским новцем. Његови иницијатори су били Центар нациналне славе и Фонд Светог Андреја Првозваног – руске добротворне организације чији је председник био Владимир Јакуњин, у то време први човек „Руских железница“.
Та руска корпорација је 2014. године склопила велике уговоре са српским властима за изградњу и модернизацију железничке инфраструктуре, а „РЖД Интернешнел“ покренуо је велики грађевински пројекат у земљи. Откривање споменика, који подсећа на руско-српско војно братство, требало је да постане хуманитарни сателит модерних пословних пројеката – манифестација те „меке моћи“ о којој се данас тако често говори.
Споменик у облику крста са ликом Светог Ђорђа Победоносца у центру красио је Калемегдан. Међутим, 2018. године, четири године након инсталације, вандали су украли бронзану скулптуру Светог Ђорђа. Српски медији су претпостављали да ће фигура бити продата као старо гвожђе.
Прича је крајње непријатна и на неки начин чак увредљива за руску страну: како то да браћа Срби нису спасила симбол нашег пријатељства? Али много је увредљивије што, упркос медијској галами, споменик још није поправљен. То је сада гранитни крст са зјапећом рупом на једном од најпосећенијих места главног града Србије.
У том погледу споменици Другог светског рата имају нешто више „среће“ — све док су његови учесници и очевици живи. Српски ветерани из организације СУБНОР помно прате да ли је све у реду: чим неки вандали оскрнаве Вечни пламен или споменик Црвеној армији, активисти одмах звоне на сва звона, јаве се у руску амбасаду, владу и градску управу. Свети Ђорђе Победоносац није био те среће: већ дуго нема живих сведока Првог светског рата, па и њихови потомци су изгубили свако поштовање пред својим прецима. Авај, међу живима нема више ни непосредних иницијатора појављивања споменика српско-руског пријатељства, али нико није укинуо бригу о поклону! Ни Николић (који је сада на челу Националног савета за сарадњу са Руском Федерацијом и Кином), ни Мали (који сада барата милионима), ни српски Генералштаб – нико се није потрудио да обнови скулптуру.
И то, нажалост, није једини случај: брига о многим споменицима заједничке историје одавно је постала главобоља за руску страну — сународнике, приватне добротворе, владине агенције. Зашто су „Срби и Рус браћа завек“ на речима, док на делу видимо равнодушан однос Срба према симболима овог братства?
Највиши званичници земље више пута су изразили посвећеност стратешком партнерству са Русијом и јавно захвалили Москви на подршци коју пружа Београду у међународним организацијама. Власти активно користе прилику за куповину руских вакцина, оружја, гаса и технологије и радо прихватају добротворне донације и хуманитарну помоћ. Кад су већ тако прагматични, зашто не нађу време да обрате пажњу на културно-симболичку страну наше сарадње?
Познато је да се таквим стварима у Русији придаје много већи значај него у другим земљама света. Међутим, ствар је у томе да ће управо онај ко покушава да разговара са нама на нашем језику – језику симбола и традиције – заиста поседовати кључ од руског срца. Заиста је штета што словенска браћа понекад занемарују такву прилику.
Насловна фотографија: Кирил Боршчев.
