Лидер босанских муслимана у Србији, шеф Странке правде и помирења Муамер Зукорлић дао је опширан интервју порталу „Балканист“ у којем је говорио о политичком програму странке и изнео своје погледе на то како се могу решити актуелни регионални проблеми.

Странка правде и помирења је на последњим парламентарним изборима освојила четири места у Скупштини Србије. Муамер Зукорлић признаје да то није довољно да утиче на политичке одлуке, међутим, према његовим речима, четири мандата могу бити довољна да се смањи напетост по питању међунационалних односа у региону.

— Ми сматрамо да оно што нам се дешавало протеклих стотину година овде на Балкану, а можда и више, завређује додатни напор у погледу помирења на свим релацијама. Како помирења унутар самих народа, а посебно међуетничких релација помирења. Предуго је искуство сукоба и то међу народима који имају много више сродности него различитости. Балкан је један посебан део Европе који има своје посебности, веома дугу традицију. Балкан је нека врста предсобља Европе. И ако погледамо на миграцију кретања последњих 1000 година, на Балкану се дешавало миксање тих народа. Тако да овде у ствари не постоје чисте етногенезе. Сви су мешанци. То, нажалост, досад није био разлог нашег зближавања, него је сродност врло често била разлог сукоба. Границе између ентитета често нису биле тако прецизне, и онда су посебно националистичке идеологије имале потребу да негацијом другога потврде сопствени идентитет.
Наша оријентација је заправо супротна, да сродност искористимо за блиске везе. Имамо пуно сродности: културолошке, етничке, комшијске. С обзиром да примарно представљамо бошњачки народ и бошњачку националну заједницу, то додатно даје значај нашој политици. С обзиром да је, нажалост, рат у Босни и Херцеговини један од свежијих на Балкану, те да ми као Бошњаци који живимо у Србији имаму етнонационалну матичност у Босни, а живимо у Србији, држављани смо Србије. Тако да нам је то посебан изазов и то додано чини нашу политику важном. Суштина наше политике је да тема помирења која у принципу није атрактивна, постане занимљива.
Ми сматрамо да политички говор предводи све. Као што је пре 30 година говор довео до рата. Реч је нажалост тада била отров. Речи никад нису само речи, оне су заправо припремање свести за нешто. Тада су се речи претвориле у ратове, сукобе, геноциде и све оне прогоне који су се десили. А ми сада желимо да кренемо са те раскрснице и да лепа реч буде основ политике. И да када се са нечим не слажемо и полемишемо у парламенту са нашим политичким противницима, конкурентима, ми бирамо речи. Не желимо да их повредимо. Не мора то да буде оштра реч, нек буде истинита, нек буде критичка, али не сме бити увредљива, оштра. То је неки основ, суштина и методологија наше политике. Сматрамо да је важно да политичари почну да говоре о потреби помирења, каже лидер Бошњака у Србији.

Да би ојачала властите позиције, Странка правде и помирења потписала је споразум са Српском напредном странком председника земље Александра Вучића.

— Ми смо пре неки дан потписали споразум о сарадњи са владајућом Српском напредном странком. И прва два принципа у том политичком споразуму су очување и унапређење односа између српског и бошњачког народа, очување и унапређење односа између Србије и БиХ. То је први пут да се неки такав експлицитан споразум одреди, поготово са владајућом странком. Ми смо се као две странке обавезали да ћемо деловати у том смеру, а то је један од корака стабилизације, каже Муамер Зукорлић.

Иначе, председник Србије се више пута залагао за успостављање дијалога између народа који живе у Србији. Посебно се залаже за то да странке које бране интересе националних мањина буду шире заступљене у парламенту.

Муамер Зукорлић објашњава разлоге због којих раније Бошњаци и Срби нису могли да се договоре.

— Једна од кључних појава која је угрожавала наше односе деведесетих година јесте међусобна негација: ви не постојите, ваш језик не постоји. Наш курс јесте да је непристојно било коме говорити ко је, какав је етнички, културолошки, језички. Нека свако буде то што жели. Елементарна култура међу људима кад се упознају јесте да свако каже о себи како се зове и како жели да му се обраћају. Национализам је једна примитивна култура, то је најнижи облик свести припадања. То је покушај да од нечега што није питање ваше воље и вашег избора да направите вредност. Вредност је оно што бирате и оно што заслужите, а није вредност то да сте се родили како Србин, Бошњак, Рус или Албанац. Дакле, то је нешто што вас је просто задесило. То је просто категорија реалног стања, а не категорија вредности. Не могу бити оптимиста што се тиче интензитета реализација наше политике, али не разматрам алтернативу својој политици зато што знам да просперитетна будућност нема алтернативу осим помирења. Сваки други пут је даља пропаст. После свих тих ратова нема победника, нема оних који могу да кажу, добили смо с тим ратом! Сви су изгубили, само неко више, неко мање. Пар стотина хиљада мртвих, више од милион расељених, колико рањених… И на релацији Бошњака и Срба ми имамо ситуацију да и поред тог рата ми се и даље нисмо поделили. И даље живимо заједно, и у Босни и у Србији. Мислим да је коначно дошло време да кажемо, отварамо нову страницу. Нажалост, овде се историји даје превелик значај. Ми копамо по гробовима, споменицима, коренима, а у ствари то је ретроградно. То је као да вам је лице на потиљку, а не напред. Нажалост, то је, као и код других народа, и овде врло присутно. То је као у приватном животу, кад немате шта да понудите, ви кажете, мој отац је био велики човек. А ти ниси нико и ништа. Нажалост, главни проблем је у интелектуалној и политичкој квазиелити, која на позицију елитног статуса није увек дошла заслужено. А све су то последице деведесетих, чак и последице комунизма из разлога што се за време социјализма десила једна духовно-ментална пустош, од које ми још не можемо да се опоравимо. И уместо да надокнађујемо празнину у себи, ми кривимо друге за ту нашу празнину, сигуран је лидер Странке правде и помирења.

Муамер Зукорлић је 2012. године, као главни муфтија исламске заједнице у Србији, учествовао на председничким изборима и освојио 54.492 гласа, односно 1,39%. Следећи председнички избори биће одржани у Србији на пролеће 2022. године, али политичар сматра да је прерано да најављује своје учешће.

— О томе је сада прерано говорити. Ја сам учествовао на изборима 2012. године и то је тада било врло успешно, јер било је потпуно аматерски, чак без политичке странке. Али имао сам тада огромне проблеме са владајућом странком, која је извршила својеврсну медијску блокаду према нама и ја нисам нашао други начин да разбијем ту блокаду, него да се кандидујем за председника. И за месец и по дана кампање сам имао довољно времена и простора да говорим. За те околности сам добио и солидан број гласова. Занимљиво је да сам тада имао преко 20 хиљада гласова Срба. Управо сам тада почео да размишљам о идеји помирења, јер како муфтија сам добио толико гласова православаца. Нисам имао ни своје посматраче. Онда сам схватио да у друштву постоји још пуно добрих људи, говори Зукорлић.

Он објашњава како је одлучио да верске активности замени политиком.

— Муслимани на Балкану нису хомогени. На пример, ту је Сулејман Угљанин, председник Странке демократске акције Санџака. Ја и он имамо дијаметрално супротне ставове. Странка правде и помирења води уравнотеженију политику. Да, боримо се за свој народ, али ни у ком случају на штету нарушавања туђих права. Наша политика је мудра, његова примитивна. Његова странка још увек иде по инерцији 90-их, када је била прва партија Бошњака и људи су на њих полагали велике наде. Данас су ови муслимани разочарани. Угљанинова странка задржала је власт само у општини Тутин и надам се да ћемо их тамо победити. Бошњаци су дуго били таоци политике Сулејмана Угљанина и Расима Лајића. Обојица су се борили за своје личне интересе, угрожавајући интересе нашег народа. Угљанин је националиста, а национализам је увек доносио више штете него користи. Генерално, укључио сам се у политику јер више нисам могао да гледам шта раде са нашим људима. Желео сам да покажем да постоји још један начин. Можете бити муслиман и Бошњак, бранити своје интересе, али не на рачун кварења односа са Србима. Моја политика је политика „и – и“, политика интеграције, а не узајамног негирања. Раније се у Санџаку веровало да ако су Срби нешто добили, онда су Бошњаци изгубили — и обрнуто. Ми смо први подигли заставу помирења. У Србији има довољно места за све: и за Србе и за Бошњаке. Наш програм је за Бошњаке, али не на штету интереса српског народа. Да, било је много тужних страница у историји односа српског и бошњачког народа, Београда и Санџака, али не желим да уништавам државу у којој живим. Ја то видим као наш заједнички дом, а ако спалите један стан, изгореће цела зграда. Све што ми се не свиђа у нашем заједничком дому, покушаћу да исправим на миран начин, преговорима и показујући поштовање према свим становницима наше земље, каже Зукорлић.

Он такође сматра да међу Албанцима на југу Србије и на Космету се не могу наћи политичари попут руководилаца Татарстана, Дагестана, Чеченије, који су успоставили комуникацију са центром — Москвом. Авај, косовски Албанци још увек немају такав ниво политичке културе да успоставе мирне односе са Београдом ради народа који насељавају територију Косова и Метохије.

— Нисам сигуран да је дошло време када такви политичари могу испливати када је у питању Србија и Косово, јер је то посебно сензибилна тема. Превише су свеже негативне емоције и са једне и са друге стране. Када би се на Косову и Србији појавили политичари попут мене, они не би имали никакву политичку подршку. Чак сам и ја ризиковао. Раније се моја странка звала Бошњачка демократска заједница. Ја сам пре четири године иницирао промену имена. Многи пријатељи су ме саветовали да је то ризично јер ћу изгубити оне етнонациналне гласове, а нећу добити оне универзалне. Међутим, ја сам пресретан што је то испало успешно. Мислим да су људи оценили моју искреност и да су ми поверовали. Бошњаци ми нису окренули леђа. Али ја сам ипак изузетак. Ја сам у последњих 100 година једини верски лидер који је успео у политици. И кроз сву ту борбу сам се уверио колико је тешко да идете према универзалним вредностима, јер националистичком политиком, политиком искључивости је много лакше да добијете гласове. Тако да мислим да ће требати времена да се појаве политичари међу Албанцима Косова и међу Србима да би они добили озбиљну подршку, као у мом случају, сигуран је Муамер Зукорлић.

Он такође сматра да би Србија требало да се чврсто држи курса проналаска компромиса са Приштином и да се на тај начин реши косовски проблем.

— Што се тиче решења косовског питања, говорио бих врло опрезно. Ово је српско-албански проблем који има дубоке корене и постоји врло дуго. Интервенција треће стране била би непромишљена, јер би могла негативно утицати на Бошњаке који живе на Косову. Често посећујем ове људе у Призрену и другим градовима. Имамо комшије Србе у Санџаку с једне, а Албанце с друге стране. Не желимо проблеме ни са једнима ни са другима. Питање Косова је данас достигло врхунац, време је да се изабере: замрзнути конфликт или нека врста решења. Наша странка верује да се проблем Косова мора решавати дијалогом, а решење мора бити у средини и обе стране се морају сложити с тим. Пре две године мислио сам да концепт „две Немачке“ може постати, ако не коначно, онда бар привремено решење.

Током последњих тридесет година у косовски проблем уложено је толико емоција да чак и они политичари који су спремни за промене не ризикују да промене своју реторику, јер ће одмах изгубити гласове. Међутим, желим да упозорим на другачију врсту ризика. Да ли мислите да постоји излаз за Косово? Одређене западне земље признале су њен суверенитет, а има их знатан број. За Косово је важно да добије место у УН. За Приштину чак ни признање Србије не значи толико колико место у УН. Србија и Русија сметају Приштини. И шта остаје косовским Албанцима?

Подсетићу вас да је раније Кина имала проблем да уђе у СБ УН. Пекинг се тада договорио са Тираном (вероватно користећи комунистички режим као изговор за зближавање), а Албанија је представљала Кину у УН. Кинески бродови широм света пловили су под албанским заставама. И рекао сам неким политичарима у приватним разговорима да ћете гурнути Косово у загрљај Албаније ако га не признате. Приштина једноставно неће имати други избор. Штавише, довољан је само билатерални споразум да је Албанија спремна да представља Косово у Савету безбедности УН-а. На тај начин Приштина остварује сва своја права преко Тиране. Истовремено, Србију брине идеја Велике Албаније. Стога је у интересу Београда да нађе решење, компромис. Србија троши много енергије и пуно новца на Косово. Овај проблем једноставно кочи развој земље. Међутим, сви схватају да није тако лако решити га. Али било које решење је боље него никакво. Промена граница је веома тешка тема за било коју земљу, а посебно за балканску. Ризик од последица за цело полуострво је превелик.

— Како исламска заједница гледа на отварање косовске амбасаде у Јерусалиму?

— По нашем гледању, Јерусалим је једно од најосетљивијих питања у свету. Ово је светиња која је драга и муслиманима и хришћанима. Жао ми је што се Јерусалим претворио у локални политички проблем. Требао би да буде главни град три религије — али то је само моја машта. Ми, муслимани, који живимо на једној територији као верска мањина, јако добро осећамо све што се дешава нашој браћи по вери широм света. Ипак, видимо да се у исламском свету дешавају неке промене. Неколико земаља Блиског истока успоставило је добре односе са Израелом, што је знак промена. Вероватно Палестинци са своје стране на ситуацију гледају ништа мање емоционално, али сви схватамо да су политичке одлуке проузроковане, пре свега, прагматичним интересима. Очигледно је да су у Вашингтону приштинске власти добро одмериле шта ће добити, а шта изгубити, сматра лидер Странке правде и помирења.

Муамер Зукорлић верује да је могућ миран живот различитих народа у једној држави. Штавише, он верује да је мултикултурална међународна заједница та која може донети корист целој држави.

— Верујем да у мултикултурној средини постоје све могућности за развој. Погледајте која су сјајна дела створили ваши руски писци и песници када су се упознали са исламском културом. Стога, ако бих бирао да ли ћу живети у чисто муслиманском друштву или у друштву различитих култура, несумњиво бих изабрао ову другу. Културна размена је смисао и узрок развоја, а комбинација различитих ствари води ка напретку. Ако садите биљке далеко једна од друге, оне се неће опрашити и родити. Потребан им је не само свој полен, већ и полен другог цвећа. У супротном, остаће стерилни. Тако је и са народима. Националистичку политику је много лакше водити, али грађанско друштво спушта на ниво стада. Мрзим национализам и никада не бих дозволио да се мој народ зарази овом идејом и осиромаши душом и умом. Мржња је деструктивна и не води никуд, закључује Муамер Зукорлић.