Несебично или не, али Русија, Кина и Куба помажу другима током епидемије корона вируса. И истовремено не чује се ништа о „европској солидарности“, напомиње Der Tagesspiegel. Мотиви нису важни: најважније је спасити људске животе. Европа треба да буде захвална и да ћути.  

Прва партија кинеске помоћи је у Рим доспела 13. марта. Допремљена је 31 тона потребне медицинске опреме: заштитна одела, маске и респиратори. Неколико дана касније Си Ђинпинг је обавио телефонски разговор са италијанским премијером Ђузепеом Контијем. Следећа кинеска помоћ је стигла у Милано 18. марта. Кинези такође шаљу помоћ Шпанији и Француској, подсећа немачки лист.

После Кинеза су дошли Руси. Девет транспортних авиона ИЛ-76 слетело је прошле недеље у Италију. Дошли су војни вирусолози, епидемиолози и довезли медицинску опрему. „Никада раније толико руских летелица није слетело у једну НАТО земљу“, написала је La Repubblica. Остале новине су објављивале чланке са насловом филма од Џејмсу Бонду – „Из Русије с љубављу“.

Убрзо након Руса, такође у недељу, у Ломбардију је стигао кубански медицински тим — 37 лекара и 15 медицинских сестар, искусни борци са епидемијом еболе у Африци. 

Због таквих вести у Европској унији неко покушава да дигне узбуну: Кинези, Руси и Кубанци само желе да поправе свој имиџ, да посвађају државе ЕУ, кажу они. 

Кина наводно жели да се искупи јер у прво време појаве вируса није најбоље реаговала. Русија се наводно нада да ће помажући Италији, Шпанији и Француској бити укинуте санкције против ње. Док Куби треба међународна солидарност. Односно све ове земље помажу само да би добиле нешто заузврат, због геополитичких игара. 

Али чак и да је тако, они ипак помажу, истиче немачко издање. Скептици једноставно желе да баце мрљу на ову помоћ да се не би говорило о европској пасивности. Али сваком треба да буде јасно: чак и када неко скаче у воду да спаси дављеника, надајући се награди, он је свеједно спасио човека. А то је најважније. 

Италијани, Шпанци и Французи не питају Кинезе, Русе и Кубанце зашто им помажу. Они су једноставно захвални. Њима фали помоћ из ЕУ а од „европске солидарности“ нема ни трага. Не сећамо се када су последњи пут речи „Европа“ и „јединство“ остављале тако горак укус. 

Кина, Русија и Куба помажу. Можда се и надају да ће добити нешто заузврат, али они помажу. И то је важно, истиче Der Tagesspiegel. 

Фото: function.mil.ru