Србија је на скупу у Атини, одржаном у формату Европска унија — западни Балкан, Украјина и Молдавија, одолела притисцима свих учесника да озбиљно угрози своје односе са Русијом и тако доказала да је једина држава у региону која и даље брани своју независну и самосталну политику. Након инсистирања Београда, то јест председника Србије Александра Вучића, из текста заједничке Декларације избачена је одредба да су сви окупљени на овом састанку сагласни око позива на увођење санкција Руској Федерацији. Такође, испуњен је српски захтев да се, приликом осуде ратних злочина у Украјини, не прецизира и не алудира ко су појединци одговорни за поменуте злочине. На тај начин је Србија избегла замку Запада постављену да наруши и угрози односе са руским државним врхом.

Тако је Београд не само успео да сачува своје најважније националне интересе већ је и показао колики међународни утицај заправо има. Довољно је поменути да су српску преправку закључака на крају прихватили председници Европске комисије и Европског парламента Урсула фон дер Лајен и Шарл Мишел. Осим њих, међу учесницима скупа у Атини били су и премијери чланица ЕУ — Грчке, Румуније, Бугарске и Хрватске, Киријакос Мицотакис, Марсел Чолаку, Томислав Дончев и Андреј Пленковић, као и председници Украјине и Молдавије, Володимир Зеленски и Маја Санду. Регион западног Балкана, осим Александра Вучића, представљали су Јаков Милатовић, Димитар Ковачевски и Борјана Кришто. Уз Србију, Црну Гору, Северну Македонију и Босну и Херцеговину, придодато је и тзв. Косово, то јест Албин Курти, упркос томе што домаћин Грчка не признаје његову самопроглашену независност. Међутим, уз имена потписника заједничког документа, није прецизирано које земље они представљају, чиме у случају Приштине није прекршена статусна неутралност Косова и Метохије, на штету Србије.

Сви наведени прихватили су првобитну верзију текста Декларације, којој се на крају успротивио Београд. Иначе, финални документ је објављен пред сам почетак Самита БРИКС-а, што додатно ставља у фокус његов садржај. Све то потврђује тумачења да Брисел није желео да ризикује да остане без потписа Србије у овој ситуацији. При томе, српска страна прихватила је део Декларације где се пружа подршка територијалном интегритету Украјине „унутар њених међународно признатих граница”. Тиме није одступила од својих ранијих ставова, повезаних с принципијелним захтевом да се поштује територијална целовитост Србије по питању Косова и Метохије, на основу међународног права, Повеље Уједињених нација и Резолуције 1244 Савета безбедности. У Декларацији из Атине се налази и низ бирократских осуда на рачун Русије, али су конкретни кораци који би навели Београд да одступи од досадашњег курса управо оно што је уклоњено.

Упркос томе што је скуп био неформалног карактера, српске власти упутиле су јасну поруку Западу и суседима у региону. „У врло тешким условима смо изборили приступ који је за Србију најбољи”, нагласио је председник Вучић. Оваквим дипломатским решењем Београд је и на делу развејао тврдње, присутне претходних недеља, да се земља у глобалном конфликту сврстала уз Запад и поклекла под притисцима. Успех на тешком терену у Атини може да потврди управо реакција појединих опозиционих представника. И они из прозападних кругова, али и са десничарских адреса „ујединили” су се у тврдњи да је Александар Вучић потписао документ који подразумева хапшење председника Русије Владимира Путина. При томе, представници неолибералних, проевропских странака управо су ти који на сва звона инсистирају да се санкције уведу и да представници Београда прекину контакте с руским званичницима.

„Сагласили смо се да ратни злочини и друга злодела не смеју проћи некажњено, попут напада на цивиле и уништавање инфраструктуре. Тачка, крај. Где пише Путин, Русија? Има ли неко нормалан ко ово не би прихватио? Замислите пише да треба да одговарају они који су убијали децу и цивиле. И где пише Путин? Него лажемо и настављамо да лажемо и баш нас брига. Има ли неко нормалан на свету ко ово не би потписао? Имате у међуверзијама и првој верзији нешто што није усвојено”, поручио је Вучић. Појаснио је да су постојале мало другачије одреднице, али да је Србија успела да те реченице буду избачене. „Сагласили смо се да ћемо да осуђујемо грубо кршење међународног права повеље УН и залагања ОЕБС-а. Затим ОЕБС везују за ратне злочине, а знате какву је одлуку донео. У овоме што смо потписали — тога нема”, рекао је Вучић.

Бавећи се сопственим интерпретацијама онога што је потписано, опозициона јавност је заправо покушала да скрене пажњу са још једног значајног резултата Београда на састанку у Грчкој. Усред великих тензија на Косову и Метохији, председник Србије је на састанцима с Киријакосом Мицотакисом и Володимиром Зеленским добио уверавања да Атина и Кијев неће одступити од става да не признају „независност” такозваног Косова. И све то док додатно јачају међународни притисци Запада на оне земље које нису подржале „самосталност” Приштине да то што хитније учине. Насупрот тврдњама опозиције у Србији, председник Републике Српске Милорад Додик поручио је да је Александар Вучић показао по ко зна који пут да је способан да одбрани државне и националне интересе Србије на међународној политичкој сцени. Казао је да је на скупу у Атини јасноћа казивања председника Србије у контактима с многим лидерима, у очувању интереса земље, показала његово државничко мајсторство.

Оно што је састанак у Грчкој такође потврдио јесте да је Београд поуздан партнер и да има постојан став по најважнијим међународним питањима. У складу са својим геополитичким положајем, Србија није одустала од пута ка Европској унији и економске сарадње, показавши међутим да је и на глобалном нивоу битно да се чује њен глас. И онда када не говори исто што и Запад. Тако су се све спекулације о брзом увођењу санкција Руској Федерацији и њеним највишим званичницима испоставиле као покушај скупљања политичких поена и гласова у редовима српске опозиције.

Након што је усвојила своје Закључке Савета за националну безбедност, крајем фебруара 2022, српска власт није одступила ни по једном питању. Одолева већ годину и по дана. У марту прошле године председник Вучић је дао сликовит опис положаја Србије, а његову изјаву су тада истакли и руски медији. „Срећан сам што, као у стрипу о Астериксу и Обеликсу, постоји једно мало племе Гала које држи и штити своју слободу на територији Европе. И поносан сам што су ово мало племе грађани Србије, наше земље, која своју политику води самостално”, поручио је тада Вучић. Да није те самосталности, очигледно је да ни Бриселу на скупу у Атини не би био толико битан потпис Србије.

Извор слике: BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKO