Добро познати у Русији српски глумац Милош Биковић је у једном интервјуу изјавио да су Руси и Срби „две гране једног стабла“. Многи Срби ће се сложити са том тврдњом јер на свету не постоји друга земља у којој Русе воле као што их воле у Србији (иако добар део Срба заправо не зна пуно о „мајчици Русији“ и посебно о њеном савременом животу). А шта један средњестатистички Рус зна о братском народу на Балкану?

У социјалистичком периоду многи совјетски грађани су доживљавали Југославију као капиталистичку земљу и жарко су желели да је једног дана посете. Та земља се у Совјетском Савезу асоцирала са високим животним стандардом и квалитетном робом (када је реч о роби широке потрошње обични људи су добро запамтили производе од коже, нарочито југословенске чизме), а поједини срећници су успели чак и да се одморе на јадранској обали, и то у доба када је одмор у Бугарској за обичног житеља Совјетског Савеза био сан снова.

Грађани СССР-а су за све становнике Југославије користили израз „Југословени“, не делећи их на Србе, Хрвате и остале. Чак и после распада Југославије реч „Југословен“ се користила за људе из тог региона. И данас не можемо рећи да се та реч не користи. У Русији можете срести људе којих не занима политика, историја и спорт и слабо разликују Балканце, мешају Бугаре, „Југословене“ и Румуне.

Али током 1990-их су Руси поводом ратних збивања на територији бивше Југославије поново почели да разликују српску нацију од осталих и да саосећају са њом. Управо 1999. године први масовни антизападни митинзи у постсовјетском периоду одржавани су испред америчке амбасаде током читаве оружане агресије НАТО-а против СРЈ. Данас руски политичари и експерти често кажу да су управо ти догађаји коренито изменили мишљење већине Руса о Сједињеним Америчким Државама и Западу. Ако је пре бомбардовања СР Југославије мишљење било већином позитивно, постало је већином негативно.

У протеклих 10-15 година у Русији је порасло интересовање за Србију. Руси знају више од тога да тамо живе „наша мала браћа“ и да је „тамо био рат“. Грађани Русије су у великој мери сазнали више о Србији захваљујући интензивирању билатералних односа.

Србија је постала актуелна туристичка дестинација кад су Русији уведене економске санкције и кад је курс рубље нагло пао у односу на евро тако да многи више немају довољно новца за путовање по Западној Европи. Путовања без виза у Србију са њеном укусном кухињом и великим порцијама у ресторанима, са ракијом, лепом природом, релативно ниским ценама и, што је најважније, свеопштом искреном љубављу према Русији била су право откриће за многе Русе.

На интернету су почели да се појављују утисци Руса који су посетили Србију. Апсолутна већина тих утисака је позитивна. Русе најпре зачуди, а затим потпуно освоји отвореност и дружељубивост српског народа. Ево шта пише један корисник:

„Првих пола сата у Србији (аеродром, царинска контрола, пртљаг и аутобус) долазиш у контакт са људима и питаш се зашто су они тако предусретљиви, шта желе од тебе и где се ту крије подвала? Затим почињеш да схваташ да ништа од тога није у питању него су ти људи заиста такви – једноставни и отворени. Ми по инерцији и даље сматрамо да човек који ти нуди помоћ, на пример да ти понесе торбу, жели да ти је украде. Нелагодно ми је и кад само помислим са каквим предубеђењима ми живимо“.

На великим забавним порталима руског интернета као што су Fishki.net и Pikabu.ru с времена на време се појави материјал о Србији, као што је, на пример, „100 чињеница о Србији“. Неки пишу и о сличностима и разликама између руског и српског језика, и о томе зашто Срби доживљавају Русе као браћу, а руска телевизија прави емисије о путовањима по Србији.

Истини за вољу треба рећи да су 2000-их многи Руси посећивали Србију путујући у Црну Гору. Тада је било модерно куповати у тој земљи некретнине, тако да су многи, стицајем околности, почели да уче српски језик. У том периоду је стандард становника Русије растао, као и финансијске могућности, тако да је расло и интересовање за часове српског језика, а самим тим је расла и одговарајућа понуда. У руским градовима су се отворили курсеви на којима се могу савладати основе српског језика.

Преко језика су Руси на одмору у Србији и Црној Гори боље разумевали и упијали културу ових земаља, и осећали потребу да још више сазнају о њима. Тако се, на пример, родила љубав појединих грађана Русије према српској (и уопште балканској) музици (у московским ноћним клубовима и кафе-баровима су средином 2000-их организоване чак и „српске седељке“ које су биле популарне међу Московљанима). Ти руски „југомани“ су, наравно, слушали југословенски рок из 1980-их, одлазили на концерте Горана Бреговића и Емира Кустуце који су пре пандемије пунили дворане.

У првој деценији нашег века је процват доживело и пријатељство између фудбалских навијача наших двеју земаља које, наравно, и данас траје. Навијачи „Спартака“ се друже са звездашима, а навијачи „ЦСКА“ са партизановцима. Кроз те контакте су много тога о Србији сазнали и они Руси који се, да тако кажемо, не крећу превише у круговима интелектуалаца.

У исто време су ојачале везе између Руске и Српске православне цркве, и светиње Србије и Русије су постале циљ многих православних ходочасника.

После 2012. године, односно откад је Александар Вучић на челу Српске напредне странке, политички, економски и хуманитарни контакти са Москвом достигли су нови ниво. Данас Русија нема тако добре односе ни са једном другом државом у Европи. Читаоцима портала „Балканист“ и није потребно говорити о томе. Довољно је напоменути да се Србија није придружила антируским санкцијама, упркос снажном притиску западних земаља, због чега је од 2014. значајно повећала увоз у Русију, а компаније Гаспромњефт и Руске железнице играју важну улогу у српској економији.

Последњих година успостављени су редовни летови између наших земаља, а 2021. године, након затварања Истанбула због пандемије, Београд је постао главно ваздухопловно чвориште за руске путнике у Европи.

Србија и Црна Гора и овог лета очекују да им дођу Руси који су одавно заволели ове земље, као и оне који тек сада откривају Балкан.

Оригинална верзија текста је објављена на порталу Russia Beyond.