Раније је наш аутор Славиша Милачић детаљно писао о томе како је Русија помогла Оружаним снагама Србије у стварању најмоћније војске на Западном Балкану. У том контексту било би корисно погледати шта Американци продају својим балканским вазалима који су послушно ушли у НАТО, упркос смислу и сопственим могућностима. Истовремено, занимљиво је детаљније погледати како изгледају оружане снаге балканских земаља.

Сједињене Државе су још раније покушале да наоружају одане балканске државе. Тако је, на пример, 1992. године Хрватска добила од САД 20 тенкова М47 „Патон II“ из раних педесетих година. Истина, није познато како су ови диносауруси помогли Хрватима, тим пре што они имају своје старо гвожђе, на пример, тенкове Т-55. Северна Македонија се такође може похвалити шведском колекцијом 40-мм ПВО „Бофорс“ из 1929-1932 година.

Питање наоружања армија новопечених чланица НАТО-а је врло болно. Овде се поред „музејских предмета“ активно користи и заоставштина Југославије (ракетни систем „Огањ“, тенкови М-84, итд.) И, наравно, совјетско наоружање, које САД тако жели да замени сопственим производима одбрамбене индустрије.

Вашингтон је ту идеју имао давно и очигледно уједно жели и да заради: стручњаци су више пута изражавали бојазан да би совјетски тенкови и ракете од којих армија одустаје могли да искрсну на најнеочекиванијим местима. Под строгим вођством Доналда Трампа смишљено је како преплавити Балкан америчким оружјем и чак зарадити на томе. Резултат напора америчког председника био је програм бесплатне замене совјетског наоружања ERIP (European Recapitalization Incentive Program), покренут у септембру 2018. године. У томе су требали да учествују Албанија, Босна и Херцеговина (да, САД не престају да се надају да ће БиХ ући у НАТО), Хрватска, Словачка, Грчка, Северна Македонија, Бугарска и Литванија.

Програм је требало да финансирају чланице НАТО-а. „Буџет пројекта зависи од улагања земаља партнера, а његов успех зависи од одлучности учесника да повуку руско и совјетско оружје и спремности да одустану од даље куповине руског оружја“, саопштио је Стејт департмент. 

Очигледно да финансијске могућности партнера нису биле толико поуздане — први пут су почели да говоре о примени овог програма тек крајем марта 2019. године, а поново су се вратили разговорима у марту 2020. Штавише, све у потпуности финансира амерички буџет. Истина, није јасно када ће до краја бити подељено 277 милиона долара.

У оквиру ERIP -а Албанија би требала да добије хеликоптере за 30 милиона долара, Босна и Херцеговина — за 30,7 милиона, Словачка — за 50 милиона; Хрватска и Грчка — борбена возила пешадије за 25 милиона долара и Северна Македонија – за 30 милиона. Али возила неће бити потпуно нова (или уопште нису нова). Трамп планира да заради поправљајући стару технику. А то може скупо коштати. 

Овде се треба сетити како се тужно завршава предаје војне технике Украјини. Крајем 2015. године се сазнало о ужасном стању оклопних возила HMMWV које је Кијев добио за борбу против ЛНР и ДНР. Возила из осамдесетих и деведесетих година су се, према писању Вашингтон Поста, распадала (неки делови оклопа су били од пластике). Већ 2017. године украјински добровољац Виталиј Дејнега се пожалио да је од 230 HMMWV мање од половине у возном стању, а неки се никада нису кретали. Делове за овај „поклон“ Американци нису послали, посаветовавши Украјинцима да их сами купе. 

Вероватно да ће иста шема успети и на Балкану, на крају крајева, Доналд Трамп је одличан бизнисмен. Штавише, без икаквог ERIP -а, Вашингтон редовно „награђује“ своје слуге ретком опремом која захтева скупо одржавање, или их тера да купују отпад којим се не може ратовати. 

Дакле, Северна Македонија је поносни власник 28 америчких „борбених аутобуса“ М113 (у армији Сједињених Држава од 1960.) и око 80 HMMWV, који се производе од 1985. године. Вероватно, аутомобили, као у случају Украјине, нису „баш“ нови, али ипак у Скопљу планирају да се до 2028. године задуже за још 56 америчких оклопних транспортера и 96 оклопних возила JLTV, које активно критикују у Америци. 

JLTV је критикован и пре него што је тестиран на ратишту: у извештају америчког Министарства одбране, оклопни аутомобил су оценили као неупотребљив, оперативно неефикасан. Након тога, пројекат је дорађен и рад се наставља и данас. Успут, Американци покушавају да подметну Црној Гори чак 67 таквих оклопних возила.

Што се тиче Stryker-а, судбина му је била више наклоњена, иако је било неких замерки, а Пентагон је покушао да одустане од неких модификација, али лобисти су изгурали уговоре. Генерално, мишљења су била озбиљно подељена. На пример, Вашингтон Пост је написао да је оклопни транспортер „проклетство за војску у Ираку“. Укратко, велико је питање колико ефикасно ови скупи аутомобили могу да замене доказане совјетске оклопне транспортере и борбена возила пешадије. Али Вашингтон неће питати своје вазале. 

Хрватска, која има најимпресивнији парк америчког отпада у региону, најавила је крајем 2019. године да Сједињене Државе намеравају да јој у оквиру програма ERIP предају 84 борбена возила пешадије М2А2 ODS (познатија као „Бредли“), од којих се 60 крећу, а 24 ће послужити за детаље. Ова модификација је настала 1991. године. Вероватно ће, ако одустану од совјетског БМП-1 због њих, Загреб озбиљно ослабити своју одбрану.

У јуну 2019. године, Албанија је (очигледно под истим условима — детаљи уговора склопљеног у 2015. години нису објављени) добила 37 оклопних возила MRAP Navistar MaxxPro, од којих је Пентагон одустао 2014. године. Тада су Сједињене Државе једним потезом одустале од половине тих оклопних аутомобила. Американци нису били задовољни питањем точкова: кад изгубе један од њих аутомобил постаје непокретна мета. Такође, Тирана је већ добила 77 и добиће још 170 HMMWV, три оклопна возила MaxxPro и три стара, али летећа вишенаменска хеликоптера UH-60 Black Hawk.

Узгред, у оружаним снагама балканских земаља постоји доста хеликоптера Bell 206, а постоји сумња да ће Американци у оквиру ERIP-а понудити управо ове летелице. Овај хеликоптер се производи од 1962. године, тако да су Сједињене Државе морале накупити значајне резерве ових летелица које сада могу и да се поделе. 

Може се пуно и дуго говорити о техничким карактеристикама америчког оружја и њиховим манама, али то није толико важно. Важнија је поента — лукави Американци присиљавају лојалне земље да набаве разне машине, а Сједињене Државе могу да зараде поправљајући те крнтије. Истовремено, Вашингтон активно извлачи са Западног Балкана старо, али потпуно функционално, погодно за модернизацију и тражено совјетско и југословенско наоружање. То јест, уништава одбрамбену способност својих поданика за њихов новац. 

Закључак је следећи: пут који је изабрала Србија — партнерство са Русијом и велико интересовање за руски војно-индустријски комплекс — једини је сигуран начин војне безбедности. А можда и доминације у региону, ко зна?