Милорад Додик добио подршку Будимпеште у сукобу са Сарајевом

Последње седмице 2021. биле су вреле у Босни и Херцеговини. Сарајевске власти оптужују српског лидера у БиХ Милорада Додика за кршење уставног поретка земље. Док Додик у међувремену јача политичке и економске везе са мађарским премијером.

Политичка конфронтација у Босни и Херцеговини достигла је нови ниво — у њу се укључило и Тужилаштво БиХ које је раније само обавестило да је покренуло још једну истрагу против члана Председништва БиХ Милорада Додика због кршења скандалозног закона о негирању „геноцида“. Сада је пак почела права истрага поводом сасвим другог закона.

Почетком прошле седмице сарајевски лист „Дневни аваз“ објавио је да Тужилаштво БиХ истражује случај кршења уставног поретка Босне и Херцеговине. Како се наводи у издању, ресор планира да за то оптужи Милорада Додика и целокупно више руководство Републике Српске: председницу Жељку Цвијановић, премијера Радована Вишковића и председника Скупштине РС Недељка Чубриловића.

У „злочиначкој групи“, коју је, према Тужилаштву БиХ, створио Милорад Додик, налазе се и лидери политичких партија РС које чине владајућу коалицију. Сарајево тумачи као кршење устава одлуку Народне скупштине Републике Српске од 10. децембра 2021. о враћању ентитету овлашћења утврђених Дејтонским мировним споразумом.
Након тога, службеници Државне агенције БиХ за истраге и заштиту СИПА извршили су претресе и одузимање документације у канцеларијама две парламентарне политичке снаге Републике Српске у Бањалуци. Истовремено, у медијима се појавила информација да СИПА припрема и упад у зграде Владе и парламента Републике Српске. Тужилаштво је саопштило да је Суд БиХ издао све релевантне дозволе СИПА-и и да се све радње одвијају у складу са одредбама Закона о кривичном поступку БиХ.

Осим тога, Тужилаштво БиХ је неколико дана заредом у Сарајево позивало лидере опозиционих партија и поједине опозиционаре из Републике Српске, истичући да се они саслушавају као сведоци. У истом статусу планирано је саслушање министра унутрашњих послова РС Драгана Лукача 28. децембра. Али председници парламента, премијер и председница РС, као и сам Милорад Додик, још нису добили позиве. Истовремено, власти Републике Српске се још увек не одлучују на конфронтацију са Сарајевом и испуњавају законске захтеве.

Према речима потпредседника Народне скупштине Републике Српске Дениса Шулића, представници СИПА-е су се 23. децембра појавили у згради парламента и запленили низ докумената, међутим, не везаних за недавну седницу, већ за одлуке из периода 2003-2005. године, када је под притиском Запада Република Српска пренела Сарајеву низ надлежности које су Дејтонским споразумом додељене ентитетима. Незваним гостима нико није сметао у раду, док је Милорад Додик „позвао“ сарајевске безбедносне службенике у седиште своје странке под условом „да се окупају и да се не осети мирис Сарајева“.

А на конференцији за новинаре 23. децембра Додик је изјавио да поступци Тужилаштва одговарају Републици Српској која ће већ у јануару (а не шест месеци касније, како је раније предвиђено) усвојити законе о стварању независног тужилаштва и правосудног система РС и о забранити рад Тужилаштва и Суда БиХ на територији републике. Потпредседник Скупштине РС Денис Шулић је то потврдио: с обзиром да је реч о ванредној седници, не треба чекати фебруар 2022. године да Скупштина настави са радом.

Додик је рекао и да Република Српска неће дозволити да Тужилаштво и Суд БиХ одлучују о њиховој судбини и још једном је нагласио да се Тужилаштво не помиње у Уставу БиХ, а према Дејтонском споразуму правосуђе је у рукама ентитета, као и одбрана, безбедност и опорезивање.

Истовремено, по питању одбране Додик истиче да је Република Српска спремна на компромис. На пример, у интервјуу немачком листу Die Welt, политичар је рекао да је потребно преговарати да би Оружане снаге БиХ заслужиле веће поверење, а не да се те снаге претворе у „муслиманску армију“. Али по питању правосуђа, Република Српска је спремна да иде до краја. Притом, политику Републике Српске не само одобрава већ и подржава и једна чланица ЕУ – Мађарска.

И не ради се само о финансијској подршци. Недавна вест да ће мађарска влада донирати 100 милиона евра Бањалуци за стварање фонда за подршку предузетништву изазвала је шок у Сарајеву. За Босну и Херцеговину ово је веома значајан износ, а појава оваквог фонда може довести до тога да у Републику Српску беже предузетници из другог ентитета – Муслиманско-хрватске Федерације. Слично се већ дешава јер цена електричне енергије за пословање у РС је скоро за трећину мања него у ФБиХ. Стога не чуди што сарајевски и прозападни медији, извештавајући о одлуци мађарских власти, нису навели износ новца који је додељен Републици Српској.

Међутим, за Бањалуку је много важнија политичка подршка из Будимпеште. Прошле недеље се сазнало да је крајем новембра европски комесар за проширење Оливер Вархељи (близак сарадник мађарског премијера Виктора Орбана), током састанка са Милорадом Додиком, усагласио план по коме ће се парламент Републике Српске залагати за враћање дејтонских овлашћења републици у прелазном периоду од шест месеци. Ово је у Бриселу саопштио шеф мисије ЕУ у Сарајеву Јохан Сатлер. Он је рекао и да је Вархељи сигуран да је главни разлог за садашње тензије у БиХ одлука бившег високог представника Валентина Инцка да наметне одговорност за негирање „геноцида“.

Након тога, посланик у парламенту БиХ из најутицајније међу Бошњацима Странке демократске акције Шемсудин Мехмедовић рекао је да би Тужилаштво БиХ требало да покрене истрагу против Оливера Вархељија и Јохана Сатлера.

Виктор Орбан је, иначе, рекао да ће интеграција два милиона муслимана БиХ створити проблеме за Европску унију, укључујући и безбедносне. Председник СДА Бакир Изетбеговић је у одговору рекао да су „Бошњаци европски народ, Босна и Херцеговина је једна од најстаријих држава у Европи, док су Мађари дошли са Урала, из Азије“. Осим тога, Изетбеговић је позвао на директну интервенцију Запада у БиХ – не само у виду санкција против политичара из Републике Српске, већ и на увођење војног контингента НАТО-а у Брчко Дистрикт који је настао кршењем Дејтонског споразума и поделио Републику Српску на западни и источни део.

Орбан је такође више пута изјавио да ће Мађарска ставити вето на сваки покушај ЕУ да уведе санкције Милораду Додику и његовим политичким сарадницима. Зато и не чуди што бошњачки политичари траже да се откаже посета мађарског премијера Сарајеву 25. јануара 2022. на позив Зорана Тегелтије, садашњег председавајућег савета министара БиХ. „Наша странка” је уопште позвала да се Виктору Орбану забрани улазак у БиХ, а поменути Шемсудин Мехмедовић је рекао да би мађарски лидер прво требало да посети Сребреницу и поклони се жртвама „геноцида”. А један од најпосећенијих сарајевских портала Klix је претпоставио да ће Орбан одустати од посете Сарајеву због безбедносних разлога.

Ту се треба сетити да је пре више од недељу дана, хрватски председник Зоран Милановић у последњем тренутку отказао посету БиХ, наводећи као разлог безбедносну претњу. Према писању медија, бошњачки „активисти“ су планирали да блокирају пут хрватском председнику који је желео да посети насеља на територији БиХ у којима живе Хрвати. А 2015. године, када је председник Србије Александар Вучић посетио Сребреницу, Бошњаци су га гађали флашама и каменицама. Сарајево једноставно не разуме да својим делима потврђује да је Орбан у праву када говори о томе да су „европски“ муслимани опасни по заједничку безбедност.