Now Reading
Мирослав Лазански: „У овом часу сваки Србин би вам рекао ‘Дајте да купимо С-400’”

Мирослав Лазански: „У овом часу сваки Србин би вам рекао ‘Дајте да купимо С-400’”

Балканист

У другом делу ексклузивног интервјуа за портал „Балканист” амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански говорио је о различитим аспектима косовског питања, поверењу западним институцијама и такође је израчунао и колико система ПВО С-400 је потребно да би Србија обезбедила мирно небо.

Које је по вашем мишљењу главно питање руско-српских односа? 

Питање еконономске сарадње. Недавним потписивањем Споразума са Евроазијском економском унијом отворило се тржиште од 185 милиона људи за српску робу. То је врло важно и то је добро. Друго, подршка Русије Србији у свим међународним телима кад је у питању статус Косова, подршка Русије око спречавања да Косово постане члан Интерпола, Унескоа, подршка Русије у Савету безбедности, подршка Русије да Србија и српски народ нису означени као геноцидни. То је ужасно битно. Србија и српски народ никада неће заборавити Русији ту подршку. Значи, ми у Русији имамо на међународном плану заштитника у Савету безбедности, и то је Србији врло важно. Односи између Србије и Русије су данас практично на врхунцу. Политички односи никад нису били бољи. Развијаће се економија, развијаће се војна сарадња још више. И мислим да је то процес који као и у љубави увек треба заливати са обе стране. Љубав не може да буде једнострана, обе стране мора да показују ту љубав. И мислим да иде у добром правцу. Лични односи између Путина и Вучића су одлични. 

Шта ће бити са Косовом у наредних пет година?

Ја нисам баба Ванга да знам. Да је мени неко рекао 1989. године да ће се Совјетски Савез распасти, ја бих му рекао да је луд. Нуклеарна сила, светска империја са онаквим нуклеарним арсеналом да се распадне без испаљеног метка? Јер ви сте се распали без испаљеног метка! Ми смо барем ратовали, нешто се тукло око тога. 

Шта ће бити за пет година тешко је рећи. Косово је врло тежак проблем који се не може решити преко ноћи. Проблем Косова нису могли да реше ни краљ Александар, ни Тито, ни Милошевић. Тешко да га ико може решити јер су то ужасне цивилизацијске разлике. То је други језик, друга култура, други ментални склоп. То није питање демократије. То је питање битке за територију између Словена и исламског народа, јер Косовари су претежно муслимани. Наравно, вера није ту у првом плану. Албанци на Косову имају једну исконску тежњу да се уједине са Албанијом. То не може брзо да се реши.

Знате, нама су са Запада давали обећања: „Само ви срушите Слободана Милошевића 2000. године, па ће Косово самим тим бити решен проблем“. Преварили су нас. Као што су и вас преварили око ширења НАТО-а. Је л’ су преварили Горбачова, је л’ испао наиван? Јесте. Говорили су, неће се НАТО ширити, па се НАТО проширио. Тако су и нас преварили: „Срушите Милошевића и питање Косова је решено, то је питање демократије“. Као што видите, демократија је дошла у Србију а проблем Косова није решен. Па су нас онда преварили око не формуле „прво стандарди па онда статус“. Дакле, да Косово достигне одређене стандарде па ће онда бити решено питање статуса. На крају је испало да нема стандарда али статус су једнострано установили. Шта год нам је Запад обећао по питању Косова, преварио нас је. Бриселски споразум, заједница српских општина – све што смо потписали није испуњено. Европска унија се показала немоћна. Тако да је у овом часу тешко рећи шта ће бити. Ми смо 1999. године бомбардовани мимо свих узуса и закона међународног права. Бомбардовани смо без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, што је директно кршење свих међународних закона, злочин против мира и злочин против човечности. И ником ништа. Сад, на крају свега тога, они постављају тезу да је Косово случај sui generis и да само на Косову може овако да се уради и нигде другде у свету. Србија нема неки велики маневарски простор, а време пролази. Питање је колико проток времена иде нама у корист, а колико Приштини. То је сад велико питање. 

Да ли је за Србе, за Косово корисно руско искуство међурелигиозне хармоније између муслимана и православаца, на пример у Поволжју или на Кавказу? Да ли можете искористити ово искуство?

Тешко. Ви нисте имали међунационални рат на Кавказу. 

Имали смо пре 150 година. 

Проток времена је учинио своје. А ми смо имали Други светски рат који је био и међунационални и грађански, и рат против Немаца и на неки начин и верски. То искуство из Другог светског рата нам се поновило и 1991. и 1995, и 1999. на Косову. Тако да та руска искуства ми тешко можемо да применимо. Друго, ви сте као Руси бројчано у предности у односу на све исламске народе који живе на простору Руске Федерације. Имате огромну предност у броју. На Косову ми имамо предност Албанаца, ту су Срби бројчано знатно мањи. Друго, ви сте светска суперсила, имате огромну војску, а ми немамо. Једно је уређивање међунационалних односа када имате тако огромну војску и моћ, а сасвим друго кад немате. 

Да ли ће доћи до разграничења на Косову? 

Ми још не знамо тај план. Албанци не прихватају ништа, никакав компромис. Они траже да Србија призна Косово после свих кршења међународног права ратом 1999, агресијом на Србију. Ми бисмо том конвалидацијом признавања резултата тог рата били такође учесници кршења међународног права. Ми тражимо компромис, тражимо да Срби исто нешто добију. Не могу Срби да изгубе све на Косову. Није Косово само питање територије, то је и питање имовине. Имате имовину Српске православне цркве, имовину државе Србије која је годинама улагала, приватну имовину итд. И сад то све неко да узме и каже „пу, пике — не вреди“? Бадинтерова комисија је говорила о стварању независних држава по републичким границама, а не по границама аутономних покрајина. Дакле, у ком год аспекту узмете, видите да су прекршени сви међународни закони и све одлуке. Хелсиншка повеља, принципи немењања граница силом… И? Границе Југославије су промењене силом. Хелсинки, ОЕБС? Мени је то празна прича. Гледам код вас на телевизији ове из ОЕБС-а који шетају по Донбасу, питање је кога они представљају. Принципи ОЕБС-а су срушени у Европи распадом Југославије насилним путем. Јер Хелсинки каже да се границе не смеју мењати насилним путем. Код нас су промењене!

Да ли сте били у Донбасу?

Нисам.   

Што се тиче С-400, колико је мени познато, постоје предлози од руске стране да Србија купи С-400 по нижој цени. Да ли Србија хоће да купи овај ПВО систем?

Ми смо купили Панцир. Од Руса смо добили авионе на поклон, купили смо хеликоптере, добијамо као донацију 30 тенкова, 30 оклопних аутомобила. У овом часу сваки Србин би вам рекао, дајте да купимо С-400, али питање је цене. Друго, да ли ми куповином С-400 долазимо под удар неких америчких санкција? То је сад питање, шта је јефтиније и шта је скупље. 

А колико кошта С-400?

Колико знам, два дивизиона С-400 је Турска платила 2,5 милијарде долара. Али то је руски кредит Турској. То је велика пара за Србију. 

Али Турска се, колико ја знам, није суочила са америчким санкцијама због тога. 

Прете јој. Конгрес је запретио Ердогану увођењем санкција уколико чак и ово што је дошло не макну из Турске. Мислим да Ердоган неће попустити јер му Американци не дају контрауслугу по питању Курда. Испорука С-400 Турској је један добар потез Москве, само је питање да ли ћете пристати на ово што сад Турци наводно траже да заједно радите технологију за С-400. То је сад питање, да ли је то добро или није. 

А шта је за Србију боље, да заштити своје границе системом С-400 или да избегне америчке санкције?

Да бисмо имали мирно небо, да НАТО, на пример, не може поново да нас нападне, морали бисмо да купимо најмање три дивизиона С-400. Али то је све хипотетички. Један дивизион су три батерије, то је 48 ракета које вам не гарантују апсолутну сигурност ако вас неко нападне са 200 авиона, или испали 200 крстарећих ракета. А то НАТО може. 

Онда треба три дивизиона? 

Најмање три. А то кошта 2,5 до 3 милијарде долара. Како ћемо то да платимо? Друго, чињеница јесте да нам Американци могу увести санкције, и не само против појединаца, него и против фирми. Ако увоз иде преко државне фирме Југоимпорт СДП и ви јој наметнете одређене санкције, а целокупна наша војна индустрија извози преко Југоимпорт СДПР-а, ви остављате 50-60 хиљада радника без посла. То је пута 3 или 4, односно 200 хиљада људи. То је питање егзистенције. Онда се питате, да ли се то исплати. Ми бисмо волели да имамо не три, него пет дивизиона С-400. Али питање је да ли можемо то да платимо и да ли тих пет дивизиона баш гарантује стопостотну сигурност. Или је питање шта ако наметну санкције главној државној фирми преко које иде увоз оружја? Онда наша војна индустрија остаје без посла. 

Западу није страшан систем С-400 због ракета. Њих више брине радар који има домет 600 км. Што се тиче ракета, они увек могу да нас поклопе са пет пута већим бројем ракета него што ми имамо за одбрану. Али са радаром од 600 км ми контролишемо небо свих комшијских земаља.

Први део интервjуа

Scroll To Top