На званичној веб страници НАТО-а објављен је материјал посвећен „руској пропаганди на Западном Балкану“, која је, како аналитичар сматра, последњих година у порасту.

Аутор извештаја Денијел Сантер наводи ове главне теме „дезинформација које Русија шири у регионалним медијима на српском језику“: демонизација Сједињених Држава и НАТО-а, слабљење и распадање Европске уније, растућа војна моћ Русије, супериорност руске вакцине против Ковида-19, корумпираност западних произвођача вакцина и етничка напетост. Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија су највеће „жртве утицаја руских медија“, а Србија је „епицентар руског утицаја“.

Аналитичар сматра да су се „дезинформације које Москва спонзорише у медијима на Западном Балкану на српском језику повећале после незаконите анексије Крима 2014. године“. Он напомиње да је у фебруару 2015. године покренута новинска агенција Спутњик на српском језику, као и десетак других портала  који шире материјале о Русији. НАТО аналитичар признаје да је руски садржај на српском „популаран код милиона читалаца“.

„Русија, која је на Балкану стекла популарност захваљујући заједничкој историји и православној вери, бави се демонизацијом НАТО-а и Сједињених Америчких Држава, подстиче етничке тензије и представља Европску унију као нефункционалну, расистичку и антисрпску организацију“, стоји у објављеном чланку.

Аутор наводи резултате Београдског истраживачког центра ЦРТА за 2018. и 2019. годину који показују да је од свих међународних учесника у информационој сфери Русија на српском језику најпозитивније представљена. Према мишљењу Сантера, то у пракси значи да потрошач медијских производа пре свега сазнаје о предностима тенка Армата, гасовода Северни ток 2, хиперсоничним ракетама или Су-57, а не о предностима потенцијалног чланства у ЕУ.

„Хронично загађење медија таквим садржајима утиче на јавност. Регионалне анкете показују да се већина становништва Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије и даље залаже за улазак у ЕУ, али то не треба узимати здраво за готово. У Србији је све мања подршка Европској унији, тамошња већина има позитиван став према Русији и Кини, а однос према НАТО-у постаје све негативнији“, стоји у чланку.

Аутор се сетио и Северне Македоније. Према његовом мишљењу, све док држава није ушла у НАТО 2020. године, „била је зона координисане пропаганде, дипломатске и обавештајне делатности Русије“. Према експертима из НАТО-а, сада је у руским медијима Северна Македонија представљена као „жртва“ бугарске и грчке политике.

НАТО је дубоко забринут не само чињеницом утицаја медија, већ и чињеницом да Русија „користи епидемију коронавируса да демонстрира своју супериорност и демонизује Запад“.

„Средином новембра, неколико дана након што је српска влада најавила куповину 1,8 милиона Фајзерових вакцина, Спутњик Србија представио је америчког произвођача вакцина као огрезлог у корупцији, а руска вакцина је представљана као најбољи избор за Србију“, пише Денијел Сантер.

Он тврди да је током првог таласа пандемије руска пропаганда „користила Србију и Републику Српску да демонстрира ефикасну руску помоћ и да покаже неспособност НАТО-а да помогне Црној Гори, која је део алијансе, а сада остављена у јеку кризе.“

Сантер је истовремено оптужио Русију за стварање „теорија завере“ према којима је Ковид-19 створен у лабораторијама ЦИА.

„Русија широко користи сарадњу са словенском браћом како би послала поруку Западу и освојила срца и умове локалног становништва“, пише експерт, називајући руску војно-техничку сарадњу са Србијом „демонстрацијом улоге заштитника“, а заједничке војне вежбе „сигналом о својој способности да делује у НАТО зони “.

Сантеру се такође није свидео пројекат Бесмртни пук, намењен очувању сећања на хероје Другог светског рата — Црвену армију и југословенске партизане, као и на чињеницу да Србија не заборавља на жртве НАТО бомбардовања 1999. године.

„Спутњик Србија је 2017. године дао идеју за подизање споменика жртвама НАТО бомбардовања 1999. године. У мају 2019. у Београду је организован Бесмртни пук. Овај меморијални догађај организован под утицајем Москве није се односио само на ветеране НОВ-а. Занимљиво је да су присуствовали и ветерани рата 1999. године, који раније нису учествовали у Бесмртном пуку“, пише аналитичар.

НАТО верује да Русија неће одустати од својих позиција у региону и да ће Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија у догледној будућности „остати плодно тле за ширење дезинформација“, како због спољних, тако и због унутрашњих фактора. А то је могуће због тога што Србија води уравнотежену политику, гради партнерства не само са Сједињеним Државама и Европском унијом, већ и са Русијом и Кином. Истовремено, Република Српска следи политику војне неутралности Београда и не жели да се придружи НАТО-у, истиче Сантер.

„Политика војне неутралности и нерешено питање статуса Косова и даље коче интеграцију Србије у ЕУ и чланство Босне и Херцеговине у НАТО-у. То омогућава Москви да се и даље представља као заштитник српских интереса. Кремљ ће наставити да јача свој утицај у региону“, пише аналитичар.

У НАТО-у верују да ће се Србија дуги низ година кретати у правцу ЕУ, јер земља „још не испуњава демократске и европске стандарде“.

„Чућемо још прича о руској безграничној снази која може да поведе и заштити, која поседује чуда медицине и оружја“, предвиђа експерт. „На примеру Србије видимо да не постоји чаробна пилула која би ублажила ефекте руских малигних дезинформација на Западном Балкану. Решења која су користила у другим деловима Европе нису довољна. Потребан је шири, иновативнији приступ уз међународну подршку и координацију.“

А као могуће решење указана је потреба да се „образује и обучи“ становништво које „не види претњу у садржајима о Русији у српским медијима“.