Мађарски премијер Виктор Орбан је објављивањем у мају месецу на својој Фејсбук страници историјске карте „Велике Мађарске“ пре краја Првог светског рата изазвао велико негодовање хрватске јавности. Дуго се говорило о овом Орбановом посту, објављеном наводно у жељи да честита матурантима тест из историје. 

Мапа „Велике Мађарске“ обухвата велики део савремене Хрватске, Румуније, Србије и Словачке (све те територије Аустроугарске су припале суседима према Тријанонском споразуму из 1920). Упркос чињеници да је прошло тачно сто година, многи Мађари још увек сматрају овај догађај националном трагедијом. Зато присталице крајње десничарских ставова често излазе на митинге са оваквим картама.

Треба истаћи да ово није први пут да Орбан показује карту „историјске Мађарске“. Сличан инцидент се догодио, на пример, у децембру прошле године. Тада је хрватски премијер Андреј Пленковић обећао да ће поразговарати са Будимпештом о томе, али све се завршило обећањем. Након шест месеци инцидент се поновио. 

Овог пута је одмах реаговао председник Хрватске Зоран Милановић: замолио је хрватске студенте да не објављују старе карте Хрватске на друштвеним мрежама. 

Поводом карте/глобуса на којему се види хипертрофирана Мађарска, иначе нама сусједна и, у новијој повијести, пријатељска држава, тренутно у чврстом стиску кроничних ‘картомана’, моја порука охрабрења хрватским школарцима пред матуру: Хрватска је модерна еуропска држава и нација. У нашим ормарима и архивама налазе се бројне повијесне карте и мапе које нашу Домовину приказују много већом него што је данас. Ормари већине еуропских држава крију сличне садржаје. Немојте их „шерати“ и стављати на своје профиле. Нису данас нимало актуалне или оствариве, а, још важније, бескрајно иритирају наше сусједе. Отприлике онако како нас иритирају, али и сваки пута изнова зачуде „повијесне“ карте које као мрачни фетиш пригодно и предвидиво израњају са страница неких „вођа“ у комшилуку. То су провокације оних који јако добро знају да ће те карте и даље остати само у ормарима. Учите из повијести, али гледајте у будућност», написао је Милановић на Фејсбуку. 

Румунски премијер Лудовик Орбан одговорио је мађарском колеги пословицом „Врабац машта о кукурузном брашну“. Истина, ова румунска пословица има и наставак: „Врабац машта о кукурузном брашну, а лудак о хаосу“.

Експерти сматрају да Виктор Орбан није случајно пожелео да подсети свет на историјску карту Мађарске. 

Олег Хавич, директор Института за истраживање Западне Украјине примећује да је Виктор Орбан познат као присталица идеје „Велике Мађарске“. 

„У децембру 2019. године интернет је кључао поводом фотографије мађарског премијера крај такве карте у седишту његове странке ФИДЕС. Међутим, и тада и сада се вероватно ради о политичком подсмевању суседима, а не о територијалним претензијама Будимпеште. У Хрватској, на пример, живи само око 15 хиљада етничких Мађара (0,33% становништва земље), они су признати као мањима, држава финансира њихове организације, и у местима где они живе мађарски језик је други званични језик. Слична је ситуација и у Србији, где је мађарски језик један од службених језика на територији Војводине“, каже експерт.

Олег Хавич каже да се званична Будимпешта бори за сличан ексклузивни статус Мађара и у земљама где ништа слично не постоји и неће постојати – у Румунији, Словачкој и Украјини. 

„У Словачкој и Украјини подручја са претежно мађарским становништвом налазе се на границама са Мађарском, што с времена на време у Братислави и Кијеву изазива појаву текстова о „мађарској претњи“. С друге стране, иза таквих медијских кампања се увек крију права ограничења културних и језичких права мађарске мањине, која су започела у Украјини након усвајања закона о језику и образовању“, каже Хавич. 

Истовремено, Олег Хавич верује да Орбан жели да изазове реакцију структура ЕУ. 

„Прво, [објављивањем карте] подсетио је да је ЕУ ћутала када су у Украјини угњетавали националне мањине. Друго, желео је да покаже својим бирачима да су све примедбе Брисела на рачун Будимпеште (о „узурпацији власти од стране мађарске владе“ и итд.) само празне речи“, објашњава експерт. 

Истовремено Хавич истиче да иако је Орбан свој пост објавио уочи Дана победе, реакције мађарских суседа су различите. 

„Дакле, хрватски председник Зоран Милановић је буквално кроз неколико сати написао ироничан пост о „вођама у комшилуку“ и„ хроничним картоманима“. Међутим, нагласио је да је савремена Мађарска у пријатељским односима са Хрватском (мисли се на подршку, па и оружјем, током грађанског рата 1991-1995). Румунија је одговорила смешном пословицом. А државни врхови Словачке, Србије и Украјине нису никако реаговали. Штавише, присуство тренутне Закарпатске области на мапи „Велике Мађарске“ нису приметили ни уредници ТВ канала Euronews, и у репортажи су споменули само Хрватску, Србију, Румунију и Словачку.“

Пошто Хрватска тренутно председава Европском унијом, одговор председника ове земље може се сматрати реакцијом целе ЕУ. И треба рећи да је његов одговор одличан“, приметио је Хавич. 

„Треба истаћи једну важну разлику између „Велике Мађарске“ и „Велике Хрватске“. Прва је формирана кроз векове (иста та Хрватска била је део Угарског краљевства више од 800 година) и нестала је са карте Европе 1918. године, а друга је постојала од 1941. до 1945. као савезница Хитлерове Немачке и била је познат по масовном истребљењу Јевреја, Рома и Срба“, закључио је експерт.

Са своје стране Александар Шубин, професор Руског државног универзитета за хуманистичке науке, главни научни сарадник Института историје Руске академије наука, уверен је да се у вези Мађарске није догодило ништа посебно. 

„Ништа се ново није догодило: Орбанове присталице већ одавно истичу на митинзима карту историјске Мађарске“, каже он. 

Шубин додаје да је у савременом систему међународних односа немогућа једнострана ревизија граница држава ЕУ.

„Ово је обична националистичка кампања усмерена на домаће политичке потребе“, закључио је.

Доцент МГИМО Кирил Коктиш је уверен да су Орбанове акције искључиво вербалне природе.

„Орбан је у радио нешто у свом стилу. То јако личи на њега и он се држи традиција“, каже експерт. 

Кирил Коктиш не сумња да је Орбанова порука упућена домаћој публици, а не страној, и да се у спољној политици ова ситуација неће развијати. 

„Орбан је показао својим бирачима да је спреман да брани националне интересе, још једном је показао свој мађарски национализам, а народ га због тога и воли“, објаснио је.

Експерт је уверен да ће због критике од стране суседних земаља Мађари још више заволети и поштовати Орбана. 

„Хрватска је већ некако реаговала на ову ситуацију, изразила спремност да брани националне интересе. И ствар ће се завршити вербалном препирком двеју земаља“, закључио је Коктиш.

Треба ипак истаћи да је спољна политика Будимпеште све више усмерена на заштиту Мађара у суседним државама. 

Према статистици коју наводи експерт часописа „Международная жизнь“ Владислав Гулевич, тренутно највећи број Мађара ван Мађарске живи у Румунији (1,3 милиона), Словачкој (500 хиљада), Србији (300 хиљада) и у Украјини (156 хиљада). У Хрватској има само 15 хиљада Мађара, али за Будимпешту су они од посебног значаја због чињенице да густо насељују подручја на самој граници. 

Узгред, инциденту са мапом претходила је чињеница да је румунски парламент одбацио иницијативу Демократске уније Мађара да се мађарски језик прогласи званичним у Трансилванији. Нешто раније румунски Сенат одбацио је предлог закона о пружању аутономије неким областима Трансилваније у којима живе Мађари.

Све у свему, логично је мишљење Владислава Гулевича да такве Орбанове јавне акције сведоче о идеји мобилизације Мађара и стварању трансграничне мађарске заједнице. Хрватска је у овом случају за Мађарску најкраћи пут до Јадранског и Средоземног мора, који Будимпешти даје илузорне наде да ће поново постати медитеранска сила (као у време Аустроугарске империје), пише експерт.

С обзиром да Мађарска, као чланица Европске уније, не може употребити силу у решавању политичких спорова, вероватно је да би Орбан, објављујући карту, могао да активира мађарске заједнице у суседним земљама и на тај начин ојача политичко, економско и културно присуство Будимпеште у региону.