Српска јавност већ данима говори о иницијативи заменика градоначелника Београда Горана Весића да се обнови графит инжењераца Црвене армије који су уклањали немачке мине у главном граду. 

„Проверено, мин нет“, односно „Проверено, нема мина“ написано је 1944. на згради у којој је сада АИК Банка у центру града, на углу улица Кнеза Милоша и Краља Милана.  

https://www.facebook.com/bane.gajic.37/posts/10222232843507112

Графит је практично избледео, а градске власти су одлучиле да га обнове као историјско сведочанство уочи 76. годишњице ослобађања Београда – 20. октобра 2020. 

„Обновићемо натпис и биће урађено и обавештење на српском, енглеском и руском језику са подсећањем шта тај натпис значи. Биће постављен QR код, како би људи који желе да сазнају више могли да дођу до информација шта се дешавало на том месту“, рекао је Весић. 

mondo.rs

Иницијатива је изазвала дискусију у српској јавности. 

„Односно… избрисаће оригинале и на месту историје, која се може додирнути, написаће свежом бојом своје“, пита историчарка и Београђанка Ирина Антанасијевић. 

Глумац Милош Биковић у ексклузивном коментару за портал „Балканист“ је предложио своје компромисно решење:

„Нисам стручан, али моје је мишљење да графит треба оставити како јесте јер се ради о оригиналу. То је писано руком човека који је проверавао те мине. То јесте споменик. А поред графита, ако је то изводљиво, се може поставити нови натпис, да људи могу да виде како је то изгледало када су инжењери Црвене армије 1944. уклањали мине из београдских зграда. Слажем се да натпис треба покрити стаклом и допада ми се идеја објашњења на руском, српском и енглеском. Драго ми је што су у нашем граду пронашли још један споменик и поздрављам његову обнову и очување“, говори Милош Биковић. 

Немци су током Другог светског рата минирали у Београду не само стратешке објекте, већ и цивилне. Совјетски инжењери су два месеца уклањали те мине. У сећање на те догађаје у Југославији је снимљен филм „Проверено, нема мина“. 

Овај натпис је вероватно последње сведочанство подвига руских инжењера које је сачувано до данашњег дана.

Фото: Дмитриj Лане