26. април, дан сећања на жртве усташког злочина обележен је у Доњој Градини, највећем стратишту концентрационог логора Јасеновац из Другог светског рата. Највиши званичници Републике Српске и представници Српске православне цркве положили су цвеће и венце на гробно место „Тополе“ у Спомен-комплексу Доња Градина. 

Истовремено, резултати последњих истраживања новинара Радио-телевизије Републике Српске показали су да млади у Хрватској и другим балканским државама о Јасеновцу не знају готово ништа. Стручњаци упозоравају да је то резултат ревизије историје којом се баве западни центри. 

У Русији и Србији, међутим, говоре о заштити историјског сећања и заједничкој борби против изазова и претњи са којима се човечанство поново суочава, како би се осигурао мир.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Драга Мастиловић је у разговору са дописником листа „Росијскаја газета“ рекао да су под заштитом Хитлера и као његови највернији савезници хрватске усташе учиниле све да доврше пројекат западних идеолога 19. века, односно да се уништењем скоро два милиона православних Срба спречи излазак Русије и православља на топла мора.

„Међу тужним примерима масовног истребљења српског народа у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата је концентрациони логор Јасеновац, пример злочина, нечовечности и садизма, намере да се изврши геноцид над Србима“, каже др Мастиловић. 

„Руководилац НДХ Анте Павелић и министар просвете, писац Миле Будак, желели су да радикално реше српско питање: једна трећину да истребе, једну трећину да покатоличе и једну трећину да протерају у Србију. Слоган „Србе на врбе“ је измислио Будак. У извештају Државне комисије Федеративне Народне Републике Југославије о злочинима окупатора и њихових саучесника (1945) између осталог стоји: „Достигнуће НДХ је то што је историја добила ново виђење зверства и крвопролића. Цела историја масовних злочиначких убистава само је бледа слика у поређењу са невиђеним терором у Хрватској (НДХ). Шпанска инквизиција је за три века однела око 30 хиљада живота, а Независна Држава Хрватска са само 6 милиона становника у року од неколико месеци је убила од 500 хиљада до 700 хиљада људи“. Ови су злочини и немачке и италијанске официре оставили без речи. Представник Хитлера у НДХ генерал Едмунд Глез фон Хорстенау је ове акције назвао „нељудским садистичким дивљаштвом“. 

Мастиловић говори да због поштовања према овим и свим осталим жртвама нацизма и фашизма, не треба дозволити покушаје ревизије историје, искривити историјске чињенице, заменити тезе. „Истовремено морамо спречити покушаје ревизије историје, чији је циљ да се управо нацисти и фашисти представе као жртве нацизма“, наглашава он. 

И професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Милош Ковић сматра да је један од главних разлога непријатељства Запада према Србима то што Србе још од 19. века сматрају „малим Русима“ на Балкану. „Русија је заиста пружила одлучујућу подршку у ослобађању Срба од Турака, а љубав према Русима је саставни део српског националног идентитета“, говори историчар. „Срби никада неће заборавити помоћ Николаја Другог и Русије у судбоносној за нас 1914. години. Срби су зауставили западне крсташе, као и 1941. и 1999, и самим тим давали Русији знак да се приближава опасност, и време да се припреми за одбрану. Важно је разумети да је агресија Запада против Срба само припрема за напад на Русију“.