У Србији је објављена документарна књига руске списатељице Јелене Зелинске „Сенке у мојој улици“ посвећена опсади Лењинграда 1941-1943.

Ово је прва књига о Лењинградској опсади на српском језику и друга књига аутора објављена у Србији. Заснована је на дневницима двоје деце која су преживела ове страшне дане, писмима из хладног града и страшним сећањима очевидаца. Књига нимало не личи на бравурозне, пажљиво идеолошки проверене легенде о овом времену, писане за совјетске новине са којима су и остале у прошлости. Ова књига говори о нечем другом. О границама човечности, о крхкости науке и уметности, о необичним породичним везама.

На самом почетку приповедања Јелена Зелинска узима за руку своју мајку, која је преживела страхоте опсаде, и која сада води и њу и читаоце у град тих судбоносних година. Да ли је ово биографија породице? Месецослов дома у којем је одрасла? Да, али и не само то.

Циљ ове књиге је најједноставнији и уједно најтежи — испричати истину о страхотама живота у граду под опсадом. Голи, жилави живот, живот који рањава и који није доспео у музеје и извештаје о херојима рата.

О граду у коме су нестали сви пси и птице током првих шест месеци — једноставно појели су их. О бирократским грешкама, због којих је живи човек сматран мртвим, а мртав живим. О онима који су вадили талоне за храну из недара комшија који су падали на улицама од глади и смрзавали се. О највећој услузи коју би могао да понуди породични пријатељ који је још при снази — да однесе леш члана породице у мртвачницу. О онима који су побегли из страшног и вољеног града и о онима који нису желели да се са њим растану: погинули су и једни и други. О историчарима уметности који су маштали да чисте болнице да би добили парче хлеба. О кеси брашна која се куповала породичним драгоценостима, да би затим видели да је у њој колико брашна толико и песка.

Трагедија попут лењинградске нема премца у историји човечанства. Подвиг грађана није само не предати се, већ остати човек, преживети, сачувати љубав према блискима и према овом великом граду.

Књига у издању издавачке куће „Албатрос“ може се наћи у свим већим књижарама у земљи.

Фото: russianphoto.ru