Замерке неких представника српског друштва на рачун Русије, да она наводно није журила да помогне Србији, су неосноване и ови критичари не узимају у обзир обим пружене помоћи. Ово мишљење је у чланку за лист „Независимаја газета“ изнела професорка МГИМО, доктор политичких наука Јелена Пономарјова.

„Желела бих да скренем пажњу локалним критичарима на наводно спору одлуку да се пружи подршка: осам медицинских тимова, стручњаци за радијациону, хемијску и биолошку заштиту, савремена медицинска опрема, лекови, лична заштитна опрема, средства за дезинфекцију и друга потребна средства за 7 милиона становника Србије испоручила су 11 (!) авиона. Ради поређења: Русија је послала 15 авиона у Италију која има 60 милиона становника. Такав ниво подршке, према речима портпарола руског председника Дмитрија Пескова, је још један доказ да Русија доживљава Србију као важну, савезничку и братску државу“, наглашава Јелена Пономарјова. 

Кинеска хуманитарна помоћ достављена нешто раније није била тако велика, истиче експерт. 

Јелена Пономарјова сматра да ће управо руска помоћ дати Србији временску предност у борби против вируса корона и да ће због исте жртве бити минималне. 

„У обраћању нацији, председник Србије Вучић претпоставио је да се најтежи период повезан са ширењем коронавирусне инфекције у земљи очекује током прве половине априла. С обзиром на преоптерећеност сопствених капацитета медицинских и социјалних услуга, руски стручњаци и материјална помоћ ће спречити ширење вируса“, пише она. 

Истовремено, помоћ Европске уније, главног трговинског партнера Србије који дуги низ година држи земљу у статусу кандидата, је само „бајка на папиру“, што је разочарано приметио српски председник у марту. 

Европљани су изабрали модел понашања тестиран кроз векове – посакривати се у својим домовима. Концепти „солидарности“ и „узајамне помоћи“ се чувају за неке будуће геополитичке игре. С тим у вези, одустајање од европског сна може бити намеран и оправдан избор Београда: није што ЕУ не прима Србију у своје редове, већ сама Србија одбија да учествује у трци за бриселску вертикалу власти“, каже професорка МГИМО. 

По њеном мишљењу, руска помоћ, поред хуманитарне и људске компоненте, такође је била својеврсни одговор на унутрашњу неравнотежу и „смрт мозга“ НАТО-а, о чему је француски председник Емануел Макрон јавно говорио у новембру 2019. године. То је постало јасно свим чланицама војног блока: у условима епидемиолошке катастрофе, организација би могла бити активнија у спашавању људи у Европи. „Такав став је још један доказ непостојања било какве хуманитарне компоненте у стратегији и тактици алијансе“, каже руски експерт.