Now Reading
Зашто ће говор посланика Бундестага Антона Фризена ући у историју

Зашто ће говор посланика Бундестага Антона Фризена ући у историју

Дмитриј Бабич

Свему је дао праве називе

Говор посланика из странке Алтернатива за Немачку Антона Фризена у Бундестагу, у којем је оштро осудио све акције НАТО-а у Југославији од агресије 1999. године, сигурно ће ући у историју. Не зато што ће моментално променити антисрпску политику руководства Немачке у односу на догађаје у бившој Југославији – таква се чуда не дешавају. Али врло је важно да је са говорнице Бундестага легално изабрани посланик немачког парламента разбио све највеће митове западне заједнице о рату на Косову 1999. године. Притом, указао је на једног од главних дезинформатора, чија је лаж (како је Фризен рекао, fake news) омогућила НАТО бомбардовање и уопште рат. То је министар одбране у „црвено-зеленом“ немачком кабинету из 1999. године Рудолф Шарпинг. Међутим, људи који су бар мало упућени у проблематику знају имена и осталих лажова, међу којима је и тадашњи министар спољних послова Немачке, легенда „зелених“ Јошка Фишер. 

Рудолф Шарпинг / Reuters

Све ово нам даје наду да ће се светска јавност излечити од опасног синдрома – амнезије на незаконите акције НАТО-а и других западних структура, навике да „поступци из прошлости остану у прошлости“ у погледу злочина само једног учесника сукоба – односно, Запада. Зато говор посланика Фризена треба цитирати у целости. Ево почетка:

„Све је почело од лажи. Оправдање за рат на Косову, а самим тим и за најдужу војну операцију уз учешће Бундесвера биле су лажи тадашњег министра одбране [Рудолфа] Шарпинга. И сада министар унутрашњих послова Хорст Зехофер може оправдано да конкурише за звање следећег највећег произвођача измишљених вести. Чињеница је да операција Потковица, геноцидна лудачка теорија о српским концентрационим логорима и исцрпљеним од глади косовским Албанцима – све то никада није постојало“, изјавио је Фризен. 

Овде треба нешто објаснити. „Све је почело од лажи“ је назив документарног филма немачког канала WDR, који је недуго након завршетка рата на Косову оптужио Рудолфа Шарпинга и немачког министра спољних послова Јошку Фишера за ширење лажних информација о геноциду над косовским Албанацима 1999. године како би оправдали НАТО агресију. Шарпинг и Фишер су говорили о „концентрационом логору“ који је српско руководство наводно створило на фудбалском стадиону у Приштини. Ове лажи су послужиле као повод за НАТО бомбардовање српских и црногорских циљева. Новинари немачког ТВ канала нису пронашли никакве трагове концентрационог логора у Приштини, а људи који живе крај приштинског стадиона су то такође демантовали: на стадиону није било заробљеника. 

„Фејк њуз, лажне информације које су оправдавале рат на Косову који није морао да се догоди, се шире већ 21 годину. У бајке о мирном, мултиетничком, демократском крају Косово не верују ни они који их овде причају. Косово је данас моноетнички крај којим управља организовани криминал бавећи се трговином људима, органима и дрогом. Косово је данас друга најсиромашнија држава у Европи. То је такође једно од европских подручја са највећом стопом незапослености – 26 одсто радно способних људи, а међу младима – 50 одсто.“

Треба рећи да је званични циљ НАТО бомбардовања Југославије 1999. године (тачан број жртава ни данас није утврђен, али се процењује на хиљаде) био управо стварање „мултиетничког и мултикултуралног Косова“. Што се тиче трговине органима, то је чињеница коју признаје и немачка штампа која се непријатељски односи према Србији. Још 2010. године часопис Der Spiegel је писао о кривичном делу које је покренуло тужилаштво ЕУ (!) поводом одузимања органа за продају на Косову од најмање 20 држављана бившег СССР, а који су се на то одлучили због сиромаштва. Исти Der Spiegel је изнео наводе о умешаности Хашима Тачија у трговини органима. Истовремено, подносилац извештаја Дик Марти тврдио је да је Тачи одговоран за узимање органа од српских заробљеника, наручивао убиства и био повезан са организованим криминалом.

Дик Марти

Антон Фризен је говорио и о културним губицима на Косову:

„Мултикултурално и мултиетничко Косово је била илузија моћних елита Брисела и Вашингтона којом су дуго варали јавност. Реалност је сасвим другачија. Од 1999. године више од 150 цркава, манастира и других светиња на Косову је уништено и опљачкано, више од десет хиљада икона је украдено, уништено или оскрнављено. Истовремено, немачки порески обвезници уложили су 464 милиона евра у ову мафијашку државу која је пропала у сваком погледу.“

Коментари су непотребни. Можемо само додати да су главни аутори и извршиоци напада на Југославију били умешани у корупцију после НАТО окупације. New York Times je 2012. писао да је фонд тадашње државне секретарке Медлин Олбрајт купио главну телекомуникациону компанију на Косову, једну од ретких које остварују профит. Весли Кларк, главни командант НАТО снага које су напале Југославију, после рата заступао је интересе канадске компаније на Косову која је изненада показала интересовање за ретке врсте угља који се ископава на Косову. Нема потребе додати да телекомуникације на Косову не профитирају због танког косовског буџета, већ због економске помоћи ЕУ, за коју Фризен каже да завршава на рачуну мафијашке државе. 

Фризен наставља: 

„Уместо да учествујемо у војном ‘регулисању’ на Косову, чији трошкови остају тајни, учинили бисмо добро дело ако бисмо помогли размени територија између Косова и Србије. Да Срби који живе на северу Косова могу да добију заштиту унутар српске државе. Заузврат, неке области на југу ‘основног дела’ Србије, у којима живе Албанци, припале би територији Косова. Нашим грађанима није потребан наставак лажних вести, зато предлажемо да се одмах заустави немачка инвазија на Косово.“

О територијалној размени коју је предложио Фризен се може дуго дискутовати, али важно је да његов критички став према самој идеји рата 1999, упркос општем притиску на Алтернативу за Немачку и увредама од стране колега посланика, постаје све популарнији у Немачкој. Многи Немци постају сигурни да је прво масовно учешће немачких трупа ван граница земље од 1945. године неправедно: на Косову је под гласним паролама за мир Запад извео прљаву аферу. О њеној гнусности довољно говоре оптуженици за злочине против човечности – Хашим Тачи и Рамуш Харадинај. 

Фризен је у свом говору само изразио мишљење многих, а сада се то чуло и у Бундестагу. И то је веома добро. 

  • Прочитајте још — Представник руских Немаца у Бундестагу: „Русија, као члан Савета безбедности, може и треба да учествује у решавању косовског питања“


Scroll To Top