Многи ће рећи да је влада Здравка Кривокапића прва демократски изабрана влада у историји Црне Горе. Ако ову тврдњу појединци могу и да оспоре, чињеница да се 30. августа у Црној Гори власт први пут у историји промијењена на изборима је неспорна. Стога, не треба да чуди што су очекивања грађана од Кривокапићеве владе велика, готово историјска.
Ваља напоменути да влада Здравка Кривокапића, којој се недавно навршило 100 дана, каснила, таман толико. Избори су завршени 30. августа, а она је изгласана 4. децембра. С обзиром на то колико је међусобних антагонизама, супростављених интереса и тешких ријечи пратило формирање ове владе, многи ће такође рећи да успјех што је уопште и формирана.
Влада Здравка Кривокапића формално је конципирана као експертска. Изузев лидера фракције УРА Дритана Абазовића и министра економског развоја Младена Бојанића, бившег посланика и кандидата уједињене опозције на последњим предсједничким изборима, осталих 11 министара широј јавности били су слабо познати. Један од детаља који ми је привукао пажњу у министарским биографијама је нпр. супруга министра правде Владимира Лепосавића, капетан америчке војске Ву Нгујен. У њеној званично доступној биографији наћићете да је у Хашком трибуналу била ангажавана у писању оптужнице против Радована Караџића. Интересатно је да ли постоји још нека влада у свијету у којој је брачни друг министра официр оружаних снага друге државе.
Брзо заборављена главна предизборна обећања
Упркос томе што се сам избор може сматрати успјехом, овако конципирана влада за првих 100 дана показала је озбиљне слабости. Већ на трећи дан свог рада, влада Здравка Кривокапића је објавила да је реализовала емисију 750 милиона евра обвезница. Ријеч је о једном од највећих једнократних задужења државе. Камата коју смо се обавезали да плаћамо 7 година износи 2,9%, већа је од оне коју плаћају земље региона, као и од камата по којима се раније задуживао претходна влада Душка Марковића. Колико је ова по непознатом критеријуму одређена каматна стопа била повољна за кредиторе, што имплицира да истовремено никако не може бити повољна за државу, илуструје чињеница да је тражња за обвезницама била 3 пута већа од понуде.
Оно што не знамо на основу чије процјене је донијета одлука о задужењу и каква је у свему била улога бивше владе Душка Марковића, без чије пуне сарадње и кооперативности ова сложена операција никако није могла бити припремљена и реализована практично на трећи дан нове владе. Посебно брине што је по властитом признању премијера читава трансакција «одрађена је тајно». И не само то, већ јавности ни више од 3 мјесеца након задужења нису позната чак ни имена међународних финансијских ескперата, који су по тврдњи премијера «добровољно и бесплатно» читаву операцију осмислили. Колико је овако одрађена емисија обвезница у сагласју са паролом да ће «грађани знати гдје се троши сваки цент», коју је Здравко Кривокапић стално понављао током предизборне кампање, просудите сами. Интересантно је такође да од момента избора владе премијер Здравко Кривокапић ниједном није поменуо потребу доношења Закона о поријеклу имовине, другу главну паролу коју је користио током предизборне кампање.
Девалвирали и добре одлуке
За ових 100 дана влада Црне Горе успјела је да обесмисли и девалвира неке своје провобитно добре одлуке. Једна од таквих је рецимо одлука о гашењу презадужене националне авиокомпаније Монтенегро ерлајнз, која је државу коштала стотине милиона евра. Имајући у виду тренутну ситуацију са пандемијом Ковид и потпуну неизвјесност која влада међу свјетским авиопревозницима било је за очекивати да ће нова влада сачекати да пандемија прође и тада урадити озбиљну студију да ли Црној Гори уопште треба национална авиокомпанија. У рецимо ЕУ четири државе су трајно ликвидирале своје националне авиокомпаније: Мађарска, Литванија, Словенија и Кипар.
Од ове четири земље за Црну Гору би могао да буде интересантан примјер Кипра, како прближно истог броја становника, тако и због сличног удјела туризма у БДП-у. У моменту гашења националног авиопревозника Сајпрус ервејз на крају 2014. године (овај бренд касније је продат руској компанији S7 и нови превозник под тим именом нема никакве везе са кипарском државом и старом компанијом) на тамошњима аеродромима превезено је мање од 8 милиона путника. Након пуне либерализације и потпуног отврања тржишта лоукост компанијама, број путника на тамошњим аеродромима почиње констатно да расте и 2019. године пред пандемију корона вируса пребацује цифру од 11 милиона.
Уместо да детаљно изучи кипарско искуство и сачека са расплетом ситуације са пандемијом корона вируса, министар финансија Милојко Спајић неочекивано се 30 децембра састаје са њемачким амбасадором Робертом Вебером. Са састанка је дато заједничко саопштење «да Црној Гори хитно потребна нова национална авиокомпанија» и Спајић већ следећег дана, 31. децембра док се планета спремала за дочек Нове године издаје саопштење да је уплатио 4 милиона евра у Ерсте банци за оснивачки улог нове авиокомпаније, која ће полетјети незано када. Почетком фебрура је образован борд директора будуће компаније и на платни списак државе стављено је шест директора, а средином мјесеца објављено је да Влада Црне Горе за 21 милион долара отплаћује у цјелини лизинг за 2 авиона бившег Монтенегро ерлајнза.
Амбасадор Вебер овом приликом грубо се умијешао у унутрашња питања Црне Горе, приморавши министра Спајића да без икакве студије и прије краја пандемије уплати 21 милион долара плус 4 милиона евра и отвори 6 високоплаћених радних мјеста у сврху оснивања новог државног авиопревозника, практично је демонстрирао тренутну моћ своје земље у Црној Гори. Ово је додатно подгријао спекулације, да се амбасадор Вебер овдје није упетљао тек тако, већ да је ово имало за циљ да припреми ситуацију за њемачке инвеститоре, да у пакету преузму црногорске аеродроме и националног авиопревозника, када га влада новцем пореских обвезника постави на ноге.
Неодговорност приликом набавке вакцина
Црна Гора је једна од последњих земаља у Европи која је почела са вакцинацијом против корона вируса. То је, уз наслеђене проблеме у сустему здравствене заштите имало за последицу да епидемија поприми апокалиптичне размјере. По броју умрлих на 100.000 становника Црна Гора је тренутно на 6. мјесту у свијету. Све до краја јануара министарка здравља Јелена Боровинић – Бојовић убјеђивала је јавност да ће вакцинација почети вакцином Фајзер. Тек након два мјесеца, када је ђаво однио шалу, када је постало јасно да од жељене вакцине Фајзер и оне Астра Зенека поручене у Ковакс програму нема ништа, влада почиње да размишља о набавци руске и кинеске вакцине.
Прва у помоћ прискаче Србија која донира 2 пута по 2000 доза вакцине Спутњик В, а касније стижу и пошиљке из Русије и НР Кине. То што за два мјесеца није урађено ништа на алтернативном обезбјеђивању вакцина из Русије и Кине представља веома озбиљан пропуст владе и надлежног министарства здравља.
Скандалозно одлагање пописа
Забрињава и неспособност владе да благовремено спроведе Попис становништва. По закону, попис је требао да се одржи почетком априла мјесеца. Без Пописа становништва немогуће је ажурирати Бирачки списак, у коме се ван сваке сумње налазе десетине хиљада фантома и противзаконито уписаних гласача бившег режима. Кривокапићев министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић у јанурару је јавно обећао да ће бирачки списак за предстојеће изборе у Никшићу бити очишћен. Међутим, у пракси се показало да је 14. марта у Никшићу право гласа имало чак 400 бирача више, него у августу прошле године. Ваљано спроведен попис, као основа ажурирања Бирачког предуслов је вјеродостојног бирачког списка и првих поштених избора.
Воља ЕУ важнија од владавине права
Недопустиво је да до дана данашњег нијесу разријешени дужности главни специјални тужилац Миливоје Катнић и врховни тужилац Ивица Станковић. Какво стање влада у правосудном систему Црне Горе показало експресно пуштање на слободу више приведених и осумњичених функционера за милионске проневјере и корупцију. Појединци су то, као бивши директор Управе за некретнине Драган Ковачевић, искористили да побјегну из државе. Пошто је за смену тужилаца потребна двотрећинска већина у парламенту, план владе и парламентарне већине било је усвајање нових закона, који би формално укинули постојеће Специјално државно тужилаштво и образовало нови огран, чиме би мандат тужиоцу Катнићу престао.
Међутим, под притиском ЕУ премијер Кривокапић и дио парламентарне већине се повлачи и одустаје од усвајања планираних закона. Један од разлога зашто је ЕУ диретно заштитила тужиоца Катнића могао би да буде тзв. процес за Државни удар, у коме су најстрожије осуђени и грађани Руске Федерације, под оптужбом да су планирали крвопролиће и организовали насилну смјену власти на изборни дан 2016. Колико је ово била скандалозна оптужница и пресуда показала је недавна одлука Апелационог суда, која је првостепену пресуду укинула. Дакле, занимљиво је да ли у конкретном случају ЕУ штити Миливоја Катнића, као противуслугу за осуду грађана Руске Федерације и лидера Демократског фронта, што је искоришћено за клевету Русије на међународном плану.
Оно што грађани такође замјерају влади Здравка Кривокапића је неспремност и неспособност да промијени менаџмент и уређивачку политику државне радио-телевизије. Са овог медија води се и даље жестока пропаганда у корист Мила Ђукановића и шири свакодневна профашистичка мржња и клевете на рачун прије свега Србије, посебно њеног предсједника Александра Вучића, а повремено и Русије. Прије неколико дана на РТЦГ, у ударном термину, приказан је документарни филм «Завјера» о процесу за тзв. Државни удар у коме се сат и по времена брутално клеветала Русија.
Наставак политике санкција према Русији
За 100 дана влада није урадила суштински ништа да поправи билатералне односе са Русијом и Србијом. Антируска и анисрпска реторика из владе су истина престале, али не само да су постојеће санкције Русији продужене, већ су уведене и нове. Актуелни министар иностраних послова Ђорђе Радуловић у свом телевизијском интервјуу изјавио да је Мило Ђукановић поступио исправно када је увео санкције Русији, а да је једини недостатак било то што их грађанима Црне Горе није ваљано објаснио у медијима. Такође, ништа није урађено ни у решавању спора са протјераним амбасадором Србије Владимиром Божовићем.
Измјена спорних чланова Закона о слободи вјероисповјести, који је прошле године покренуо величанствене свенародне литије, промјене у АНБ и почетак промјена у полицији позитивни су резулати владе. Треба такође похвалити и активност министара Младена Бојанића, Александра Стијовића и Весне Братић који су заиста својски потрудили да јавност упознају са криминалним и коруптивним радњама њихових претходника из ДПС-а. Нажалост, ове активности остале су за сада без резултата, због заробљеног корумпираног судства и тужилаштва, које директно штити бриселска ЕУ бирократија.
Избјегавајући да активно крене у ослобађање иниституција система, те поправи односе са Русијом и Србијом, влада је показала да не мари много за народну вољу. Без обзира што је свака влада без ДПС-а сама по себи успјех, да би Кривокапићев кабинет заслужио прелазну оцјену у наредних 100 дана мораће да буде активнији у промјенама, транспарентнији у раду и толерантнији према народној вољи.
