28. јануара амерички конзервативни магазин The National Interest објавио је чланак Гордона Бардоса, председника SEERECON-a, фирме за стратешко саветовање и анализу политичког ризика, која помно прати политичку и економску климу у Југоисточној Европи. У свом тексту аутор критикује политички курс председника Црне Горе Мила Ђукановића, аргументовано доказујући каква опасност прети Вашингтону подршка црногорског режима.

Бардос је одлучио да се осврне на политичку биографију Ђукановића поводом кризе у Црној Гори после усвајања скандалозног Закона о слободи вероисповести који легализује секуларизацију имовине црногорске епархије Српске православне цркве. Како каже аутор, докази да нови закон представља проблем су и реакције осуде широм света од појединаца као што су Папа Фрањо, Васељенски Патријарх Вартоломеј и Патријарх Руске православне цркве Кирил.

Експерт истиче да ауторитарна клептократија ставља у исти кош Ђукановића са диктаторима Латинске Америке и блискоисточним деспотима. „Пошто је на власти 30 година, оборио је рекод Стаљина, а његова Демократска партија социјалиста живи дуже од комунистичке у СССР-у“, пише Бардос, подсећајући да је ДПС преименована Лига црногорских комуниста, која је управљала републиком од 1945. године.

У свом есеу аналитичар наводи читав низ аргумената у подршку тезе да је Ђукановић претворио Црну Гору у корумпирану „мафијашку државу“. На пример, како Бардос пише, државна средства Црне Горе су се чувала у Првој банци која припада породици Ђукановић. Ревизија банке породице Ђукановић од стране Price Waterhouse Coopers (глобалне мреже фирми) открила је један од многих механизама корупције у Црној Гори. Прво би се државни новац депоновао у Првој банци, која би онда давала зајмове Ђукановићевим ортацима, и врло добро познатим криминалним фигурама као што је Дарко Шарић, велики балкански дилер дроге. Бардос такође зна примере нелегалног изборног инжињеринга да би се Ђукановић одржао на власти. Та тактика обухвата опсег од уцена, страха, премештања опозиционих гласача, претњу полицијским насиљем, куповину гласова. Истраживачи корупције сматрају да је око 15 посто гласова на изборима 2016. године било лажно. Са треће стране, режим Ђукановића се активно бори против слободе говора у земљи: према подацима Гордона Бардоса, од 2004. године у Црној Гори регуларно прогоне опозиционе новинаре, а понекад се то завршава и физичком ликвидацијом. Према подацима „Репортера без граница“, извршиоци тих злочина остају на слободи.

И на крају, највећа фарса црногорског режима је била прича о наводном пучу који су „организовали Руси“ у октобру 2016. Аутор чланка каже да је случај апсурдан од почетка до краја, „трећеразредни балкански кабаре“. Наводни органиозатори државног удара су Саша Синђелић (који је „признао“ злочин након 23 дана у самици и сталног батињања) и Мирко Велимировић, који није био у стању да препозна оружје које је наводно набавио од албанског дилера. Ухапшени за државни удар су „старци и болесни људи“ а сведок по сопственом признању дугогодишњи зависник од наркотика, који је био задужен да ломи прозоре и баци молотовљев коктел на просторије политичке партије, али је погрешио адресу. Током његовог конфузног сведочења, наводни завереник је на крају рекао, да тачно и не зна шта је требало да ради, и да су једини људи које познаје у читавом случају радили за владу Црне Горе. Бардос додаје да према званичним изјавама може да се закључи да ни министри унутрашњих послова и одбране нису знали за тај „пуч“.

Али најобзиљнији проблем Мила Ђукановића је спољни дуг Црне Горе — 80% БДП-а. „Ако се Ђукановић не договори за кредит, Кина може да тражи територију Црне Горе као залог“, пише Гордон Бардос.

Набрајајући злочине режима црногорског лидера, аутор чланка покушава да објасни да Вашингтон мора да прекине да подржава Ђукановића који у жељи да се задражи на власти може изазвати највећу кризу у земљи.

По мишљењу политиколога, Сједињеним Државама преостају два начина деловања. Први је да наставе да подржавају мафијашки режим Ђукановића и сносе одговорност за нестабилност у региону и забораве на све наде за мирне демократске реформе у земљи. Други начин је да „остану верни моралним принцима демократије и престану да подржавају тридесетогодишњу црногорску клептократију“.

„Ако је Вашингтон заиста заинтересован да шири демократију на Балкану, мора да тражи да се прекине са политичким прогањањем и криминалним понашањем, што је део режима Ђукановића, као и да очисти пут за први у историји Црне Горе прелазак у демократију. Поред објављивања рата организованом криминалу и корупцији у Југоисточној Европи, супротстављање Ђукановићу ће такође бити снажан сигнал и другим малим балканским насилницима: вашу отимачину више нико неће трпети“, закључује Гордон Бардос.

Фото: dps.me