Амерички рејтинг балканских армија: Србија јача од свих република бивше Југославије
Америчка веб страница Global Firepower већ 15 година помно прати ситуацију у оружаним снагама 138 земаља света. Експерти овог пројекта утврђују која је војска најјача на свету на основу 50 и више критеријума, од финансирања до логистике и географских карактеристика. Истовремено, Global Firepower не узима у обзир нуклеарно оружје, па зато и оружане снаге малих земаља могу да се такмиче са најмоћнијим војскама света.
У региону само једна држава има такву војску. Турска заузима 11. месту на ранг листи 2021. године (и на овој позицији је другу годину заредом). Штавише, 2019. године турска војска је била на деветом месту. Данас турске оружане снаге имају 735.000 војника и официра, више од 3.000 тенкова и 11.000 оклопних возила, више од 2.000 артиљеријских оруђa и 400 ракетних система. Global Firepower не истиче системе ПВО, али очигледно је да ту спадају и руски системи С-400. Импресивно је и турско ратно ваздухопловство: више од 200 ловаца и готово 500 хеликоптера (сто и више борбених). Турска морнарица је уједно и најмоћнија у региону: 16 фрегата (по овом показатељу је трећу у свету), 10 корвета, 11 миноловаца, 12 подморница и 35 патролних чамаца. Наравно, међу армијама балканских земаља на првом месту су турске оружане снаге, које су четврта најмоћнија војска НАТО блока.
ПРЕПОРУКА: Војска Србије помоћу кинеске и турске технологије жели да буде оспособљена за рат оружјем нове генерације
На другом месту је још једна НАТО држава – Грчка, иако јако заостаје за Турском. Грчке оружане снаге су на 29. месту у свету, и на 10. у НАТО-у. Грчка војска има 420,5 хиљада војника и официра, 1344 тенка и 3845 оклопних возила. У грчком ваздухопловству има 187 ловаца, готово 300 хеликоптера, од којих само 29 офанзивних. Грчка морнарица се може упоредити са турском само по броју фрегата, подморница и патролних бродова: 13, 11 и 35.
На трећој позицији на Балкану је још једна НАТО држава – Румунија (41. у свету, 14. у НАТО-у). Румунија је покварила свој положај у поређењу са прошлом годином, када је била 40. у свету. Румунске оружане снаге имају 120 хиљада војника и официра, 675 тенкова и 1.500 оклопних возила, 800 артиљеријских и 240 ракетних система, укључујући једну батерију америчког „Патриот“. У јануару 2021. румунска влада је најавила спремност да купи амерички обалски одбрамбени ракетни систем који кошта готово 300 милиона долара. А куповина америчких ловаца Ф-16, о чему се у Букурешту говори од 2017. године, се још увек само планира. Главне снаге румунског ваздухопловства су 28 ловаца МиГ-21, и 62 (углавном совјетска) хеликоптера међу којима нема борбених.
Упркос томе што је чланица Северноатлантске алијансе, румунску морнарицу представљају слабо наоружани, стари бродови. Без обзира на то, пре годину дана, на маргинама Минхенске безбедносне конференције, украјински министар одбране Андреј Загородњук је предложио свом румунском колеги да се заједнички супротставе „руским претњама“ у Црном мору.
Четврто место међу војскама балканских земаља и 61. у свету заузимају оружане снаге Србије, које су прошле године направиле велики корак напред: 2020. српска војска је била тек 65. на ранг листи. Главну улогу у томе одиграла је сарадња Београда и Москве: српске оружане снаге су од Русије бесплатно добиле шест авиона МиГ-29, 30 оклопних извиђачких и патролних возила БРДМ-2МС и 30 тенкова Т-72МС . Испоручена је и батерија Панцир-С1.
Дакле, сада у оружаним снагама Србије, према оцени Global Firepower, има око 80 хиљада војника и официра, 304 тенка и 1200 оклопних возила, више од 230 артиљеријских оруђа и 70 ракетних система, 6 ловаца и 17 јуришних авиона, 55 хеликоптера (4 офанзивна). Србија нема излаз на море, али на Дунаву има 6 патролних чамаца, 4 миноловца и два понтонирска батаљона.
ПРЕПОРУКА: Из Русије с љубављу: Москва је помогла Србији да изгради најјачу војску у региону
Одмах иза српске је хрватска војска, која заузима пето место на Балкану и 63. место у свету. Тешко је рећи зашто је хрватска војска на само две позиције иза српске у рејтингу Global Firepower, јер нема ни половину војника и официра колико их има Србија (35,5 хиљада). Иста је ситуација са оклопним возилима (650), тенковима (72). Број артиљеријских оруђа у Хрватској упоредив је са оним у Србији (243), а Хрватска је боља само по количини ракетних система — 105. У Хрватском ратном ваздухопловству има 37 хеликоптера (офанзивних нема), 12 ловаца. Међу њима су четири МиГ-а купљена у Украјини, где су и „модернизована“ фалсификованим деловима због чега се Хрватска и Украјина већ годинама расправљају. Упркос чињеници да је Хрватска добила једну од главних база југословенске морнарице — Сплит, хрватска флота има само 11 патролних чамаца и један миноловац.
На шестом месту међу војскама балканских земаља је Бугарска (на светској ранг листи је 67, међу чланицама НАТО-а — 20.). Има 33 хиљаде војника и официра, 210 тенкова и 2 хиљаде оклопних возила, 856 артиљеријских оруђа и 192 ракетних система. Поморске снаге Бугарске имају 4 фрегате, 3 корвете, 12 миноловаца и ниједан патролни чамац. Бугарско ратно ваздухопловство поседује 13 совјетских Су-25, од којих само 5 у борбеној готовости. Упркос свим санкцијама против Белорусије, 8 бугарских јуришних авиона је модернизовано у Белорусији. Истовремено, бугарски председник Румен Радев је забранио да се ради на раније потписаном уговору о куповини осам америчких Ф-16 за 1,256 милијарди долара.
Војска Словеније је на седмом месту у региону (88. у свету и 23. у НАТО-у). Словеначка војска има само 9 хиљада војника и официра, 44 тенка, 305 оклопних возила, 26 артиљеријских оруђа и нема ракетне системе. Словеначко ратно ваздухопловство нема борбене авионе и хеликоптере. Флота земље поседује два патролна чамца, што је сасвим довољно за чување 46,6 километара јадранске обале. Висока позиција Словеније се може објаснити војним буџетом земље: он износи 545 милиона долара, односно Словенија троши на једног војника много више од њених балканских суседа.
Војске осталих балканских држава не спадају у првих 100. Осма на Балкану је војска Албаније, која на светској ранг листи заузима 113. место, а међу земљама НАТО-а – 26 (чак је и Естонија боље рангирана). Албанска војска има око 10 хиљада војника, 470 оклопних возила и нема тенкове, артиљерију или ракетне системе. Албанско ваздухопловство састоји се од 19 хеликоптера (борбених нема), а војна флота има на располагању 26 патролних чамаца.
Још једна балканска НАТО земља, Црна Гора, заузима десето место у региону, 123. у свету и последње, 27. место у НАТО-у. Црногорска војска има 12 хиљада војника и официра, 100 оклопних возила, 12 артиљеријских оруђа и 18 ракетних система. Ваздухопловство земље чине 10 хеликоптера, а морнарицу 5 патролних чамаца.
Девета у региону и 121. у свету је војска Босне и Херцеговине. Према проценама Global Firepower, у војсци БиХ има 10.500 војника и официра (45,9% Муслимана, 33,6% Срба, 19,8% Хрвата и 0,7% осталих националности). Има 320 тенкова, 400 оклопних возила, више од 700 артиљеријских оруђа и 140 ракетних система, као и 19 углавном совјетских и руских хеликоптера. Истовремено, 26. јануара 2021. године, начелник штаба Оружаних снага Босне и Херцеговине генерал Сенад Машовић рекао је да оружане снаге Босне и Херцеговине планирају набавку војне опреме из Сједињених Држава, која би заменила руско оружје. Ради се о четири хеликоптера Huey II и засад неодређеној количини борбених возила Humvee.
Иако има 21 километар морске обале, БиХ нема војне бродове и чамце.
И последње место на Балкану и у Европи и 133. у свету заузима војска Северне Македоније. Македонска војска има више од 20 хиљада војника и официра, 31 тенк и 250 оклопних возила, 140 артиљеријских оруђа и 24 ракетна система. Ратно ваздухопловство располаже са 14 хеликоптера, од којих су 4 јуришна. Очигледно је да се ради о Ми-24, који су 2001. године испоручени Македонији по налогу Леонида Кучме као помоћ владиним снагама у борби против албанских сепаратиста.
За крај ћемо још рећи да Global Firepower засад не узима у обзир такозвану војску Косова. Али питање је колико ће то потрајати, јер САД су подржале ту војску и њену интеграцију у НАТО. Један од „председничких кандидата“ Косова, ратни злочинац Рамуш Харадинај, недано је рекао да ће ванредни парламентарни избори 14. фебруара бити уједно и „референдум о чланству у НАТО-у“.