Сверуски центар за истраживање јавног мњења (ВЦИОМ) је у октобру покушао да сазна колико добро Руси знају Републику Српску. Резултати су, благо речено, тужни. Испоставило се да већина испитаника не зна да пронађе Републику Српску на карти! Питали смо директора ВЦИОМ-а Валерија Фјодорова, који се управо вратио из Републике Српске, откуд толико незнање, и, што је још важније, да ли су и колико Срби уопште занимљиви Русима? 

— Морам рећи да ситуација на Балкану не спада у свакодневне интересе Руса. Они прате дешавања у том региону тек када тамо започну неке радње које се тичу и њихових главних животних интереса. На пример, рат деведесетих година, распад Југославије, НАТО бомбардовање – све је то нарушило мир, суверенитет, осећање правичности, хуманизма. Ти догађаји су имали одјек и посвећена им је велика медијска пажња. У таквим емотивним тренуцима пажња према Балкану је повећана, — говори Валериј Фјодоров. 

У мирним временима, по његовим речима, на овај регион мисли само мали део руских грађана, само они који су на овај или онај начин лично повезани са Балканом. То су студенти српских универзитета, они који пословно сарађују са Србијом, који су стално у току дешавања. 

— Може се слободно рећи да у свести Руса Балкан остаје непознаница. Више се зна о Француској, Енглеској, Немачкој, Сједињеним Америчким Државама, Пољској, Кини, Јапану и тамошњем животу. На високом државном нивоу, односно дипломате, бизнисмени, војна лица и политичари имају већи интерес према Балкану као према стратешки важном региону за Русију, и региону у којем историјски испољавају љубав према Русији. На том нивоу се предузима много, али морам нагласити да не би били наодмет активнији покушаји да се људи боље информишу. Што се тиче неких већих покрета, крупних организација, партија које имају јак утицај и које су добро финансиране, у нашој огромној земљи таквих је мало (или можда боље рећи, скоро да их нема). То је такође разлог зашто балкански регион није у центру пажње код Руса и зашто су њихове представе о Балкану веома застареле, — сматра Валериј Фјодоров. 

Ипак парола „Срби су браћа“ у руској масовној свести звучи одавно и уверено, говори директор ВЦИОМ-а. А када за Балкан настају тешка времена та мисао се изговара готово аутоматски. Захваљујући њој деведесетих година на Балкан су дошли многи руски добровољци. Јер када туку браћу, Рус ће увек кренути да их брани.  

— Наравно да Србе доживљавамо као браћу. Истраживали смо како се Руси односе према Србима у поређењу са односом према другим народима. Испоставило се да су нам Срби међу најближим народима. Сада је такав доживљај Срба пао у својеврсну хибернацију, јер, понављам, интерес се активира у време кризе, када се Србија суочава са великом претњом, — објашњава Валериј Фјодоров. 

У Русији је сада у току права културна ренесанса, говори он, и људи су гладни открића у кинематографији, књижевности, уметности. Србија би могла да искористи прилику да пласира своју културу у нашу земљу, сматра Валериј Фјодоров. Сличан згодан тренутак имали смо и у економској сфери, током кризе 2014-2015, када су уведене санкције против Русије. 

— Све земље које су нас тада подржале, а то су Србија, Белорусија, Кина, у тој атмосфери опште осуде и негативних емоција биле су у добитку. Руси су пре кризе мислили да су Казахстан, Немачка и Кина наша три највећа пријатеља. Немачке је отпала после Крима, а Кина је још више доказала да нам је пријатељ. Србија је потврдила свој принципијелни став према Русији и пружила нам подршку у тешкој ситуцији. То је повољно утицало на њен имиџ у очима Руса, — резимира Валериј Фјодоров. 

По његовом мишљењу, важан фактор у билатералним односима је то што Србија мора да посвећује већу пажњу решавању својих унутрашњих проблема, поред осталог проблему КиМ, а Руси су о томе веома добро информисани. 

— Та тема се не скида с дневног реда од деведесетих година. Ми се добро сећамо зашто су НАТО и САД бомбардовали Србију. И Русија је још тада по питању Косова заузела принципијелан став којег се и данас придржава, а то је да се сепаратизам лоше завршава, да када терористе проглашавате за устанике и борце за слободу народа отварате Пандорину кутију, што ће се негативно одразити на Белгију, Шпанију, Украјину. Те су се прогнозе оствариле. Руси знају да је самопроглашена република Косово сепаратистички пројекат са циљем слабљења Србије и стварања проамеричке војне базе на Балкану. И узимајући у обзир то да су Срби браћа, и да је непријатељ нашег брата и наш непријатељ, Руси су крајње негативно оценили НАТО акције на Балкану, — каже Валериј Фјодоров. 

Што се тиче евроинтеграције, директор ВЦИОМ-а подсећа да су у Јељциново време деведесетих година Руси желели да се прикључе Европској унији, док данас они схватају да Русија има свој пут, а ЕУ је узгубила скоро сву своју привлачност. 

— Када Европска унија учлањује нове и нове државе не бирајући за то средства (и када те државе нама нису посебно важне) ми то доживљавамо негативно или неутрално. Али сада је Европска унија јако повезана са НАТО блоком, и покушаји ширења ове војне организације на Балкан и учлањење држава које желе да остану неутралне изазивају код Руса веома негативне емоције, — говори директор ВЦИОМ-а. 

Валериј Фјодоров се управо вратио из Републике Српске где је имао састанак са српским чланом председништва Босне и Херцеговине Милорадом Додиком и руководиоцима Савеза новинара и туристичких агенција РС. 

Валериј Фјодоров сматра да Република Српска поседује туристички потенцијал, али она мора да се потруди да би привукла руског туристу. 

— Примања у Русији не расту већ пет година и људи иду на одмор тамо, где могу себи то да приуште. Тренутно пада интерес према унутрашњем туризму, зато Балкан поново има могућност да развија свој туризам. Али морају се уложити напори, туристичке агенције, хотелско-угоститељски сектор и држава морају обавити огроман рад. А даље ће све зависити од тога да ли ће се Русима допасти путовање. Ако им се допадне укус домаће кухиње, ниске цене, историјске знаменитости, култура, Руси ће се враћати и са собом повести своје пријатеље, — сигуран је Валериј Фјодоров.