Руски експерт: Пандемија је помогла Израелу да „тихо“ призна Косово

Приликом закључивања споразума о успостављању дипломатских односа са Приштином, израелска страна је намерно искористила пандемију коронавируса као изговор да се не организују свечане церемоније, јер Косово је изузетно специфичан субјекат међународног права. Ово мишљење је у интервјуу за портал „Балканист“ изнела експерт за Блиски Исток и политичке процесе у Израелу, професор катедре Међународних политичких процеса Санктпетербуршког државног универзитета и научни сарадник Института Блиског истока, доктор политичких наука Викторија Корочкина.

Израелски министар спољних послова Габи Ашкенази и „министарка“ спољних послова самопроглашене републике Косово Мелиза Харадинај Стубла потписали су 1. фебруара споразум о успостављању дипломатских односа. Према томе, косовска „амбасада“ може да се отвори у Јерусалиму, а не у Тел Авиву, иако је признање Јерусалима као главног града Израела кршење међународног права. Колика је вероватноћа да ће се управо тамо појавити дипломатско представништво Приштине?

Засад израелски министар спољних послова Габи Ашкенази планира свечано отварање косовске „амбасаде“ у Јерусалиму у марту. Али и сам Израел је добро свестан да то не може бити апсолутно сигурно. Већ знамо пример премештања амбасаде Парагваја 2018. из Тел Авива у Јерусалим, да би се након промене власти у Парагвају и амбасада преселила из Јерусалима. У ствари, у Јерусалиму тренутно постоје само амбасаде САД и Гватемале, што, благо речено, не задовољава жељу Израела да Јерусалим буде међународно признат као главни град државе. И управо је то кључни тренутак у палестинско-израелском конфликту.

Можда ће Косово (ако се на њега изврши међународни притисак) на крају крајева у Јерусалиму уместо амбасаде отворити трговинско представништво? То се већ догађало са Чешком, Мађарском, Словачком и Румунијом.

Треба такође рећи да су 1. фебруара Косово и Израел потписали три билатерална споразума. Осим заједничке декларације о дипломатским односима и меморандума о разумевању о дипломатским консултацијама између два министарства, потписан је и документ о развојној сарадње преко Агенције за међународни развој (МАШАВ) Министарства спољних послова Израела.

А зашто Израел не жели да отвори своју амбасаду у Приштини?

Прво, ако погледамо на целу ситуацију око нормализације односа између Израела и Приштине, морамо се сетити да је Косово врло специфичан предмет међународног права, то је „терористичка“ држава у којој цвета трговина дрогом и „црна трансплантологија“. И први пут у историји се дешава да се дипломатски споразуми закључе виртуелно, преко Зума! Све су то, наравно, објаснили пандемијом коронавируса: наводно, „министарка“ спољних послова Косова Мелиза Харадинај Стубла није могла у Израел пошто не лете авиони. Али кроз недељу дана ће донекле бити укинут карантин и отвара се међународни аеродром „Бен-Гурион“, а израелски премијер Бењамин Нетанијаху ће полетети у УАЕ.

Ако је овај споразум са Косовом заиста толико важан за Израел, онда би одложили његово потписивање и Харадинај Стубла би допутовала кроз недељу дана. Пандемија је, међутим, врло добар изговор да Израел избегне публицитет приликом закључивања овог споразума са Косовом. Тако је све прошло релативно тихо: у Зуму, без ТВ камера и непотребних слика за јавност. Наравно, Израел је заинтересован за отварање дипломатске мисије у Јерусалиму: у септембру се у Белој кући говорило о отварању две амбасаде (према условима Вашингтонског споразума између Сједињених Држава и Београда, Србија се такође обавезала да пресели своју дипломатску мисију у Јерусалиму – прим.ред.). Али ту је Трамп одиграо своју игру: његов је задатак био да победи на изборима и да добије подршку одређеног дела бирачког тела (јеванђелиста). И Нетанијаху је био спреман да задовољи амбиције свог главног савезника.

Друго, у самом Израелу нису јединствени поводом тога да ли је уопште вредело признати Косово. Неки су веровали да то не треба радити, јер се ствара преседан: када признајете самопроглашену „републику“, дајете Палестинцима још један разлог да стекну независност. Други су говорили да су косовски Албанци „исти народ као и Јевреји“, јер су и Јевреји били национална мањина на територији Палестине, а данас се „косовски Албанци боре за своје самоопредељење, и Израел мора да подржи такве народе“.

По мом мишљењу, збир свих ових фактора засад спречава Израел да званично отвори амбасаду у Приштини. Иначе, израелска страна није дала никакве конкретне изјаве о именовању свог амбасадора.

Како ће признавање суверенитета Косова утицати на односе Израела и Србије?

Највероватније се ништа неће променити. Сигурна сам да Срби неће преселити своју амбасаду у Јерусалим уколико не дође до неких непредвиђених околности. Напредак у њиховим односима после 1. фебруара не треба очекивати.

Како су муслиманске земље реаговале на политику Приштине, посебно Арапска лига?

Јуче је Арапска лига издала саопштење из којег следи да су арапске државе огорчене управо признавањем Јерусалима као главног града Израела, а то је нагласио и генерални секретар Арапске лиге Ахмед Абул Гејт. У његовој изјави нема ни речи о побољшању израелско-косовских односа. Израелска дипломатска активност сама по себи не изазива негативну реакцију, јер већ постоје чланице Арапске лиге који су потписале Аврамов споразум о нормализацији односа са Тел Авивом уз посредовање САД (УАЕ, Бахреин, Судан и Мароко).

Штавише, како преносе медији позивајући се на такозване „високе изворе у Вашингтону“, да је администрација Доналда Трампа могла да ради још месец-два, Израел би вероватно потписао сличне споразуме са Мауританијом и Индонезијом, једном од густо насељених муслиманских држава.

Можемо ли сада очекивати да ће чланице Арапске лиге које су признале суверенитет Косова (на пример, Саудијска Арабија, Египат, Јордан, Либија, Јемен, Катар и други) повући своја признања?

Сада се за санкције против Косова залаже Палестина (па и за санкције против Србије уколико Београд пресели амбасаду у Јерусалим). Палестина је позивала на санкције још у септембру, тражила је да Арапска лига предузме неке мере против Косова. Ипак, да би Лига заиста утицала на Приштину потребан је одређени сплет околности.

С обзиром на тренутну реакцију, мислим да ће се све завршити протоколарним изјавама које неће имати озбиљне последице.
Што се тиче Палестине, она ће се и даље борити за своја права у међународним организацијама и подсећати на „косовски фактор“. Палестинска аутономија сама по себи вероватно није у стању да изазове неку штету интересима Косова. То ће највероватније бити само политичке изјаве.

Недавно се сазнало да је 1. фебруара одржан први званични контакт између Вашингтона и Рамале (поставља се питање: да ли је ово случајност?). Амерички и палестински високи званичници су разговарали преко телефона о билатералним односима. Како је Американац изјавио за медије, „не откривамо детаље приватних дипломатских преговора“. Ми само можемо претпоставити да се у контексту целокупног процеса нормализације односа са јеврејском државом вероватно говорило и о томе да ће Косово признати Јерусалим као главни град Израела.

Иначе, односи Палестине и Вашингтона тек почињу да се нормализујуу. Када је Доналд Трамп крајем 2017. године признао Јерусалим као главни град Израела и намеравао да закључи „споразум века“ у корист Израела (чије су одредбе значајно погодиле интересе Палестине — прим. ред.), Рамала је бојкотовала званичне контакте са Вашингтоном. Даље су се односи само погоршавали. Трамп је затворио мисију Палестинске ослободилачке организације у Вашингтону и драстично смањио помоћ палестинској администрацији. Палестина је оштро критиковала Трампов мировни план и Аврамов споразум. Сада, након Трамповог одласка, стране покушавају да пронађу нове начине за успостављање дијалога. Бела кућа је већ најавила да ће укинути Трампову одлуку да замрзне финансирање Палестинске администрације и агенције Уједињених нација за помоћ палестинским избеглицама, јер та одлука је наштетила само обичним људима. Дакле, Палестинци ће покушавати да провере како могу да утичу на тако критичне за њих одлуке као што је признање Јерусалима као главног града јеврејске државе од стране Косова.

Да ли треба очекивати неку заједничку реакцију поводом Косова од стране Организације исламске сарадње, највеће муслиманске међународне организације?

Мислим да изјава са озбиљним последицама неће бити. Највероватније ће то бити, што кажу, чисто протоколарни документ.

Занимљиво је да је Организација исламске сарадње 2019. већ позивала да се уведу мере против држава које су преселиле своје амбасаде и трговинска представништва у Јерусалим. Што се тиче Косова, у децембру 2020. године (то јест, након закључених вашингтонских споразума и свих изјава у Белој кући), Савет министара Организације исламске сарадње је на 47. седници у Нигеру усвојио резолуцију која је позвала државе чланице које још увек нису признале независност Косова да то учине и допринесу економском развоју самопроглашене републике. По њиховом мишљењу, то би помогло „миру у региону и шире“. Што је још занимљивије, резолуција, између осталог, „истиче достигнућа Републике Косово у јачању демократије и стварању функционалних институција“. У документу се такође спомиње „стабилност у земљи, поштовање људских права у складу са највишим међународним стандардима које садрже Устав и закони Косова“.

Генерално гледано, све што је Доналд Трамп учинио за четири године колико је провео на власти „у корист Израела и против Палестинаца“ (како сами Палестинци доживљавају његову политику), увелико је променило Блиски Исток. Ситуација око Косова и Израела је само мали део те слике. Ако смо раније, пре Трампа, доживљавали регион као „Израел против Арапа“, после Трампа видимо ситуацију овако: „Израел у савезу са Арапима против Ирана“. И сада, када претња од стране Техерана ескалира, арапским земљама више није толико стало до Јерусалима. Главни проблем Блиског истока је Иран.