Сусрет председника Србије и Русије Александра Вучића и Владимира Путина у Сочију 25. новембра донео је Београду феноменалан успех по низу тачака дневног реда, од којих је кључна била цена руског гаса.

Док је на светским тржиштима цена плавог горива премашила 1.000 долара за хиљаду кубика, а на европским телевизијама саветују да се ове зиме треба покривати са три ћебета, Александар Вучић се договорио да до краја ове грејне сезоне, тј. у наредних шест месеци, Србија купује руски гас по старој цени од 270 долара за хиљаду кубика.

„Знам да Вас нека питања посебно брину. То је због чињенице да се завршава уговор о снабдевању Србије природним гасом. Мислим да ћемо се договорити. У сваком случају, наћи ћемо решење које ће сигурно бити прихватљиво нашим српским пријатељима“, обећао је Владимир Путин.

Како је рекао српски лидер, председник Руске Федерације је у његовом присуству обавио неколико телефонских разговора и дао упутства одговорним лицима.

„Успели смо за следећих 6 месеци да добијемо цену гаса од невероватних 270 долара, тако да се цена за нас не мења, остаје каква је и била. Договорили смо се о повећању количине гаса за тих шест месеци, као и о флексибилности испорука, за шта сам посебно молио председника Путина. Председник Путин је показао изузетну благонаклоност према Србији“, изјавио је Вучић после састанка.

Он је додао да је директор Србијагаса Душан Бајатовић буквално скакао од среће кад је чуо ову вест.

А иста вест је, по свему судећи, постала горка пилула за суседе Србије.

Хрватски медији, који не пропуштају прилику да критикују српског лидера и посвећују му стотине текстова месечно, правили су се да је посета француског председника Емануела Макрона Загребу много важнија. Истина, утисак су покварили детаљи уговора о куповини 12 француских ловаца Dassault Rafale F3R. Испоставило се да ће Хрватска за њих морати да плати не 999 милиона евра, како је раније договорено, већ 1,1 милијарду евра, па је то донекле шокирало јавност. А договор Србије и Русије о цени гаса и набавци противоклопних ракетних система Корнет (од „тактичког значаја“, нагласио је Вучић) до краја године потпуно су „докрајчили“ хрватске медије. Ако су раније љубоморно пребројавали руску војну опрему коју набавља Србија, сада су остали без речи.

Западни медији такође нису у стању да одају признање Вучићевој спољној политици којом је Србију и са истока и са запада обезбедио свим потребним, од вакцина до оружја. Уместо тога, западна штампа окреће стару плочу о зависности Београда од руског гаса. А „Слободна Европа“ се присетила јануарске изјаве српске министарке енергетике Зоране Михајловић да је „Србија отворена за алтернативе руском гасу“.

Иначе, управо је Михајловићева пре десет година потписала споразум о куповини руског гаса који важи до 31. децембра 2021. и аутоматски ће наставити да важи још пет година, ако ниједна од страна од њега не одустане.

„Слободна Европа” се изјаснила и о снабдевању Србије руским оружјем: то наводно омета европске интеграције, а ако томе додамо и заједничке војне вежбе, Београд заслужује критику европских чиновника.

Западне силе би свакако желеле да српски гласачи поверују у њихове приче о светлој европској будућности, али ту могућност су саме прецртале 1999. године, када су на Југославију бачене бомбе са осиромашеним уранијумом. О неприхватању западног „морала“ у српском друштву сведочи и презрење према првом опозиционом кандидату Мариники Тепић, која је 2016. године као посланик у Скупштини признала „геноцид“ у Сребреници. У Савету безбедности УН, подсећамо, Русија је искористила право вета према тој резолуцији Велике Британије, због чега су захвални Срби у Републици Српској подигли споменик тадашњем сталном представнику Руске Федерације у УН Виталију Чуркину. „Ово је једини и довољан разлог да ниједан грађанин Србије не гласа за Маринику Тепић“, пишу Срби на интернету.

А српски корисници Твитера сада шерују шалу о томе како се опозиција хвата за главу после вести да се Александар Вучић договорио о јефтиној цени гаса, као и снимак са изјавама светских лидера упућених председнику Србије.

„Ал Џазира“ је такође покушала да протумачи сусрет у Сочију у контексту председничких, парламентарних и локалних избора који ће се одржати у Србији у априлу 2022. године.

„Овај сусрет је одржан тек нешто више од четири месеца пред председничке и ванредне парламентарне, те београдске изборе. То може сведочити две ствари: или руски председник у својој агенди није имао термин за Вучића непосредно пред или после избора у Србији, као што је то био случај у ранијим сличним приликама, или су и један и други у потпуности сигурни у успех своје политике на вечно занимљивом и трусном месту као што је западни Балкан, па им сам термин сусрета и није толико важан“, читамо у чланку. Истина, аутори текста су прећутали да би Путин могао да дође у Србију већ у мају, после избора, о чему су се двојица лидера договорила у Сочију.

Иначе, у чланку је занемарена и чињеница да је Владимир Путин експлицитно пожелео победу Александру Вучићу на изборима.
„Ускоро ћете, на пролеће, у априлу, имати изборе и желим да Вам изразим своју захвалност на пажњи коју посвећујете развоју руско-српских односа. Надам се да ће то ценити и бирачи у Србији. Желим Вам успех на овим изборима“, рекао је Владимир Путин.

Међутим, „Ал Џазира» из свог муслиманског угла све своди на политику унутар БиХ и није нашла ништа паметније него да пецне Милорада Додика. „Али Додик овога пута није позван“, пише портал и одмах напомиње да је и сам Вучић, уочи пута, најавио да иде сам у Сочи. „Они, по свему судећи, имају различите задатке у питањима руске спољне политике. Ипак, Вучић није Додик“.

Према изворима портала „Балканист“, Милорад Додик ће ипак ускоро посетити Москву.

Ћутање балканске штампе после састанка лидера Србије и Русије заправо одговара Александру Вучићу. Јер познато је да новац који он привлачи са истока и запада за изградњу путева и болница, гасовода, куповину вакцина и оружја, воли тишину.